Moj internet dnevnik
Gastronomija
Anketa
da li ste pronašli , pitaje i naćićete

RSS Moj RSS
lekovito bilje
aCordyceps, sa svojim sastavom delujuci na epifizu podstice proizvodnju melatonina, univerzalnog antioksidanta sa mocnim delovanjem na suzbijanje bolesti.. .. Vise o Cordycepsu
  aCoprinus, Coprinus reguliše nivo šecera u krvi, gasi upale u organizmu i povrh svega sprecava kardiovaskularne bolesti izazvane dijabetesom. .. Vise o Coprinusu
 
Reiši, Dokazano jaca imunološki sistem ljudskog organizma, ima izrazita antivirusna i anti bakterijska svojstva .. Vise o Reishi
 
aAšvaganda, je efikasan antistres adaptogen koji ima umirujuce dejstvo na organizam, ali mu daje energiju, za razliku od sedativa koji ga omamljuju. .. Vise o Ašvagandi

Astragalus, garantovano pomaže u zaštiti od bolesti tako što stimuliše proizvodnju i cirkulaciju imunoloških faktora u krvi .. Vise o Astragalusu

PIZZA

P'Zone® Pizza
P'Zone® Pizza
The P'Zone® Pizza is over a pound and nearly a foot long and for a limited time, you can get the Pepperoni P'Zone® for just $5! Try Meaty or Classic for 99¢ extra.
Order Now   |   View Larger Image
New Tuscani Pasta Pairs
New Tuscani Pasta Pairs
Our new Tuscani Pasta Pairs give you one great way to get two great pastas! Now you can mix and match your 2 favorites and get 5 breadsticks, starting at $13.99.
Order Now   |   View Larger Image
PANormous™ Pizza
PANormous™ Pizza
PANormous is the biggest pan pizza we've ever created — over 40% bigger than our large pan pizza!
Order Now   |   View Larger Image
Pizza Mia™ Pizza
Pizza Mia™ Pizza
Pizza Mia™ is made with rich whole-milk mozzarella cheese with a hint of cheddar, and sauce made from vine-ripened California tomatoes – and it's just $5 every day when you order 3 or more 1-topping mediums!
Order Now   |   View Larger Image

Italian Meat Clasicana Pizza is a delicious combination of our All-Natural Aged Pepperoni, Natural Italian Sausage and Fire-Roasted Red Peppers. Available on all crust types.
Order Now   |   View Larger Image
NEW TUSCANI LASAGNA
NEW TUSCANI LASAGNA
With layers of lasagna noodles and real ricotta, Parmesan and Romano cheeses smothered in Italian-seasoned meat sauce and freshly oven-baked with a layer of melted cheese, you'll get the taste of Italy, delivered right to your door. Get over 3 lbs. of pasta plus 5 breadsticks.
Order Now   |   View Larger Image
Hershey's® Chocolate Dunkers™
Hershey's® Chocolate Dunkers™
Freshly-baked, soft, melt-in-your-mouth dessert sticks topped with white chocolate and HERSHEY’S® milk chocolate – served with rich chocolate dipping sauce!
Order Now   |   View Larger Image
poynati u svijetu

On u kuhinji

Postoje dvije vrste muškaraca. Oni koje žene moraju tjerati u kuhinju i oni koje moraju tjerati iz kuhinje. Naime, muškarci ili mrze ili vole kuhati. A, među onima koji su rođeni za kuhanje, postoje i oni koji to tako dobro rade da su postali poznati chefovi.

Najpoznatiji svjetski chefovi
Gastro report

Najpoznatiji svjetski chefovi

Sigurno je da su veliki chefovi današnjice istovremeno i spretni poduzetnici.

Kad on kuha.



Clube Gastronomias  

Upišite tekst...
Brojač posjeta
338628
Arhiva
« » sij 2007
TagCloud
Shoutbox
28.8.2014. 19:06 :: obat penyakit sipilis parah
Apa anda sedang mencari obat sipilis .. ? >>
28.8.2014. 19:07 :: cara pemesanan obat kutil kelamin herbal
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
28.8.2014. 19:08 :: pengobatan penyakit sipilis yang ampuh
Apa anda sedang mencari obat sipilis .. ? >>
28.8.2014. 19:09 :: apakah kutil kelamin bisa di sembuhkan
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
28.8.2014. 19:10 :: obat kutil pada kelamin yang ampuh
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
28.8.2014. 21:55 :: Andalan Online
Media Informasi Online terkini terbaru, terupdate, terpecaya dan terindah
29.8.2014. 2:59 :: tempat fotocopy murah di jakarta
anda mencari tempat fotocopy murah di jakarta? klik disini
29.8.2014. 3:46 :: National City
City Hall, 1243 National City Blvd, National City, California 91950 | Phone: (619) 336-4241 Fax: (619) 336-4239 
29.8.2014. 4:48 :: National City
City Hall, 1243 National City Blvd, National City, California 91950 | Phone: (619) 336-4241 Fax: (619) 336-4239 
29.8.2014. 5:48 :: cetak brosur murah jakarta
anda butuh jasa cetak brosur murah di daerah jakarta? klik disini
29.8.2014. 6:33 :: cara paling tepat mengobati kutil kelamin tanpa kedokter
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 6:34 :: cara menghilangkan kutil di kelamin pria atau wanita
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 6:36 :: obat kutil kelamin tanpa operasi laser
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 6:39 :: cara pemesanan obat kutil kelamin herbal
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 6:40 :: apakah kutil kelamin bisa di sembuhkan
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 6:41 :: obat kutil pada kelamin yang ampuh
pesan obat kutil kelamin de nature sekarang ...
29.8.2014. 7:13 :: cetak brosur jakarta
anda butuh jasa cetak brosur murah di daerah jakarta? klik disini
30.8.2014. 0:49 :: YOURPORN ASIA
YOURPORN ASIA
30.8.2014. 1:56 :: sex porno telanjang bugil memek basah
sex porno telanjang bugil memek basah
30.8.2014. 3:04 :: jasa fotocopy murah
Bagi anda yang butuh jasa fotocopy dalam jumlah banyak dan ingin harga yang murah dan berkualitas dengan layanan 24 jam antar/jemput ?
30.8.2014. 3:40 :: resep kue
Panduan memasak yang berisi kumpulan resep kue dan makanan lengkap beserta cara membuatnya
30.8.2014. 12:47 :: Murek Keen
Murek Keen Media Informasi Online kata kata, cinta, motivasi, ramalan, gambar, resep, kesehatan dsb
30.8.2014. 17:14 :: Tempat Wisata di Puncak Bogor
Siapa yang tidak kenal dengan tempat wisata yang satu ini yaitu Kebun Raya di Bogor, Kebun Raya Bogor  adalah sebuah Kebun Botani dengan luas lebih dari 85 hektar dan mempunyai koleksi tumbuhan dan tanaman bunga yang sangat indah kurang lebih da
30.8.2014. 17:46 :: Tempat Wisata di Banten
Siapa yang tidak kenal dengan tempat wisata yang satu ini yaitu Kebun Raya di Bogor, Kebun Raya Bogor  adalah sebuah Kebun Botani dengan luas lebih dari 85 hektar dan mempunyai koleksi tumbuhan dan tanaman bunga yang sangat indah kurang lebih da
Blog - siječanj 2007
srijeda, siječanj 31, 2007
gastrolog @ 21:40 |Komentiraj | Komentari: 0
gastrolog @ 21:27 |Komentiraj | Komentari: 0
Mešavina za mariniranje  škampa i rakova  za -1.- por.

   50.- gr.  .-svežeg lista  korijandara, 2.- gr.- svežeg nanog đumbira, 2.- gr.- nanog muškatnog oraščića, 1.- gr.- bibera u zrnu, 2.- gr.- majčine dušice, 30.- gr.- limuna.

 ............ Mešavina za  testeninu i rižu –za -1. Por.
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 21:25 |Komentiraj | Komentari: 1 | Prikaži komentare
.................... Kari ,curry, currie- ’’ kari ’’
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 21:19 |Komentiraj | Komentari: 0
petak, siječanj 26, 2007

Neke porodice su svoje privremeno sklonište našli na terenu koji je bio podložan visokim vodama živeli su u kućama ¨pletarama¨, koje su gradili od pruća oblepljenim blatom, dok su leti boravili na pustarama gde su čuvali stoku. Kad je odlučeno da trajno ostaju na prostoru današnje Kikinde, prišli su gradnji kuća. Bile su to kuće od naboja, građene od lokalnog materijala, ilovače i zemlje, pokrivene trskom. To su bile trodelne kuće i sastojale su se od sobe, kuhinje i komore. Često su po dve kuće imale samo jednu kuhinju. Kasnije su te kuće proširivane sa jednim predsobljem i naslonom iza kuće. Prostorije u kući su noću osvetljavane žižom. Kako se to naselje proširivalo iz godine u godinu i da bi se sprečila haotična izgradnja naselja, od strane tadašnjih Austrijskih vlasti urađeno je, 1774. godine, urbanističko uređenje mesta. Tim rešenjem je određeno da ulice budu po pravim linijama, široke i da se seku pod pravim uglom. Tek kasnije, tamo u prvoj polovini XVIII veka počeli su stanovnici Kikinde, a među njima i naši preci da grade veće, komfornije kuće od tvrdog materijala.
U vreme nakon doseljavanja, stanovnici Kikinde su se zimi pretežno hranili mesom, a leti povrćem. Od mesa su najviše koristili goveđe i ovčije, a od povrća kupus, pasulj i krompir. Hleb su mesili od pšenice, ječma i raži, ali su dosta koristili u ishrani i kukuruz, od koga su spremali mamaljugu. U ishrani su još dosta koristili testa, a naročito mleko i mlečne proizvode. Hranu su kuvali na otvorenim ognjištima. So su kao kamenu dovozili sa Karpata. Pili su uglavno rakiju i vino. U prvo vreme su piće donosili iz oblasti oko Moriša, a kasnije su sami podizali vinograde oko Kikinde


gastrolog @ 15:00 |Komentiraj | Komentari: 0
četvrtak, siječanj 25, 2007

Posna praznična jela

Gnječeni krompir

Posne piktije

Krompir na tepsiju

Pasuljarnik

Bungur (Balgur)

Pržena riba

Kravaj od kupusa

Kiseo kupus s orasima

Ćufte od pasulja

 

Drobljenje

 

Potrebno je:

komadi pečene proje,

kašika masti ili ulja,

mleko voda,

kašika kajmaka,

 

Priprema:

Proju izmrviti rukama u kakvu šerpu.

Preliti masnoćom, vodom i mlekom

u istoj razmeri da ogrezne. Mešati i

kuvati  dok se sve ne razdrobi da bude

žitko. Zatim dodati kašiku kajmaka i

dobro promešati. Jede se sa sirom i

prženim čvarcima...  

Drobljenje sa rasolom

 

Potrebno je:

proja,

rasol,

seme ljutih papričica,

 

To se spremalo kopačima kada idu na njivu.

 

Priprema:

U jedan litar rasola nadrobi se proja i doda

seme ljutih papričica. Jede se hladno i okrepljuje.

 

  Starinska proja

 

Potrebno je:

kilogram projinog brašna,

voda, so,

 

Priprema:

Kilogram projinog brašna malo se posoli i

umeša hladnom vodom da bude ne mnogo

 gsto. Peče se u vreloj rerni četrdesetak

minuta...

 

Proja sa sirom

Potrebno je:

1/2 kg  kukuruznog brašna,

200 g sira,

2-3 jajeta,

čaša kiselog mleka,

prašak za pecivo,

 

Priprema:

Sve se izmeša, doda se jedna kašičica

praška za pecivo i peče se u zagrejanoj

rerni.

Pite

U našim krajevima pite se rado jedu pod raznim nazivima:

gužvara, gibanica, burek, savijača, ili samo - pita.

Kako god bilo, glavni sastojak je testo sa raznim nadevima.

Testo se može spravljati samo od vode i brašna, ali i sa

dodatkom masti, ulja, jaja, kvasca i mleka.

 Nekada su se kore za pitu razvijale kod kuće,  a danas se

uglavnom kupuju gotove, mada mnoge domaćice

ne priznaju da su kupovne kore za pitu ono pravo,

što daje ukus.

 

Uvijena pita  zeljanica

Razvijanje kora za pitu

Potrebno je:

500 g brašna,

malo soli,

kašika ulja,

malo masti,

voda,

Priprema:

Kore za pitu mogu se razvijati na dva načina: oklagijom na dasci ili da se rukama razvlače nad stolnjakom kojim se pokriva sto.

Ovaj drugi način je mnogo brži, a za razvijanje dobrih kora potrebno je da domaćica ima dobro odležano brašno. To brašno se proseje na dasci za mešenje, a zatim napravi u njemu udubljenje u koje se doda malo soli, jedna kašika ulja i toliko vode da se zamesi ne mnogo tvrdo testo. Testo se mora rukama mesiti sve dok ne počne da se odvaja i od ruku i od daske. Obično tada po testu počinju da se pokazuju plikovi, a to je znak da je testo dovoljno mešeno. Od testa se odvajaju jufke, pa se najpre malo oklagijom rastanje, stave na čist stolnjak, premažu rastopljenom mašću i pokriju većom šerpom da se testo odmara 15 - 20 minuta.

Onda jednu po jednu jufku stavljati na sto,  pa stegnutim pesnicama obe ruke ravnomerno ih od sredine rastanjivati, a samo od krajeva prstima vući koru i paziti da se i sredina polako tegli i razvija.

Ovako napravljene kore ne smeju se sasvim osušiti.

 Verzija za štampanje

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 30 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Bakini uštipci

Recept moje mame

Sastojci za 4 porcije

4 jaja

24 ravnih supenih kašika brašna

1 čaša kiselog mleka

prašak za pecivo

malo soli

prah šećer (može i malo vanilinog)

ulje za prženje

Priprema

Pomešati sve sastojke (jaja, brašno, kiselo mleko, prašak za pecivo i so) u masu malo gušću nego za palačinke.

Testo vaditi velikom (supenom) kašikom i peći u dobro zagrejanom ulju. U toku pečenja, uštipci se, uglavnom, sami okreću na nepečenu stranu!!!

 

Pečene (rumene) uštipke uvaljati u prah šećer i služiti tople.

P. S. Ovako pripremljeni uštipci mogu se služiti i slani (bez valjanja u prah šećer) - sa sirom, kajmakom, mileramom...

 

Serbian Cafe Kuvar (http://www.SerbianCafe.com/kuvar)

Slavsko, svadbarsko i zadušničko ćeške

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: Preko dva sata

Posno jelo: ne

Težina pripreme: srednje

Srpske porodice oko planine Zlatara, kao i srpske i crnogorske kuće u Sandžaku, za veće svečane obede pripremaju poznato ćeške, pa se mrsni dani krsne slave, svadbe ili sahrane ni danas ne planiraju bez ovog starog ukusnog specijaliteta.

Sastojci za 6 porcija

1 očišćena kokoš

1 kg ječma

200 g kajmaka

malo masti

so

Priprema

Ječam istucite u avanu da odstranite ljusku, properite ga u dve-tri hladne vode i ostavite da stoji potopljen u hladnoj vodi oko dva sata. Dno dublje posude premažite mašću, stavite na njega drvenu rešetku od pogodnih grančica pa preko rešetke postavite kokoš koju takođe treba premazati mašću. Preko kokoši sipajte oceđeni ječam. Sve prelijte vrelom slanom vodom da meso i ječam ogreznu u tečnosti. Kuvajte na tihoj temperaturi, poklopljeno, uz povremeno dolivanje manjih količina vode dok se kokoš potpuno ne raskuva, tako da se kosti iz nje mogu vaditi bez teškoće. Povucite drvenu rešetku i izvadite iz posude, a zatim viljuškom izvadite i kosti iz kokoši. Mešajte drvenom varjačom sve dok ne dobijete jedinstvenu masu sličnu pilećem červišu. Prelijte rastopljenim kajmakom.

 Verzija za štampanje

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 60 minuta

Posno jelo: skroz

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci

kg ljutih papričica

300 ml belog vinskog sirćeta

150 ml hladne vode

2 kašike soli

5 g bibera u zrnu

1 kafena kašičica vinobrana

1 kafena kašičica slačice

Priprema

Papričice oprati, obrisati, složiti u sterilisane tegle i naliti pripremljenom marinadom (sirće, voda, so, vinobran). Složene papričice pritisnuti unakrsnim štapićima od vinove loze (ili plastičnim) i zatvoriti hermetičkim zatvaračima ili duplim celofanom. Ovako pripremljene papričice ostaviti na hladno mesto (podrum), a do upotrebe najmanje 6 nedelja ih ne otvarati.

 

P. S. Biber, slačicu i listove peršuna, pri ređanju paprike posipati tj. rasporediti.

 Verzija za štampanje

Šampinjoni

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 30 minuta

Posno jelo: sa uljem

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za 4 porcije

300 g pečuraka (mogu i šampinjoni),

1 koren šargarepe,

1 koren peršuna,

1 srednja glavica crnog luka,

zejtin,

so, biber,

1 kašika brašna,

vezica peršunovog lista.

Priprema

Očistiti zelen i luk, sitno iseckati i kuvati u litar vode. Posebno na zejtinu sa malo vode dinstati očišćene i iseckane pečurke. Tome dodati brašno so i biber, pa nakon još malo krčkanja naliti sa onom vodom i zeleni, pa pustiti da vri još desetak minuta.

Kad je gotovo posuti seckanim peršunovim listom, poklopiti i pustiti da stoji 5-6 minuta, pa služiti.

erbian Cafe Kuvar (http://www.SerbianCafe.com/kuvar)

Sarma

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: Preko dva sata

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Nezaobilazno jelo na našim stolovima uoči slava, praznika, svadbi. Nezaobilazimo je i u vreme posta, zamijenjujući meso sa rižom ili krompirom. Uz ovo dragocjeno jelo vezujemo toplotu našeg domaćinstva, familije i praznovanja.

Sastojci za više od 10 porcija

500 g mješanog mljevenog mesa

1 šolja pirinča

3 čena bijelog luka

sitno isjeckano suvo meso

sitno isjeckana slanina

vegeta

so, biber

majčina dušica, mažuran, bosiljak po ukusu i želji

listovi kiselog kupusa

isjeckani kupus

Priprema

Sve sastojke izmješamo, dodatno začinimo po ukusu i pustimo da odstoji. U međuvremenu ukoliko nam listovi kupusa imaju zadebljani korijen isječemo ga da bi uvijanje bilo lakše.

 

U veću posudu, ukoliko imate zemljanu biće ukusnije, dodajte malo ulja i isjeckani kupus postaviti na dno.

Preko kupusa stavljati sarme, koje ste prethodno umotali. Za one koje imaju probleme sa umotavanjem vrhove listova umotavajte prema mesu istovremeno sa rolanjem. Kada postavljate sarmu stavite je uvijek okrenutu prema vrhu, pa nema bojazni da će se prilikom uzimanja rastvoriti.

 

Znači postavljamo red sjeckanog kupusa, red sarme i završavamo kupusom. Pošto suvo meso i slanina daju još veću ljepotu, slobodno ih ubacite između sarmi. Nalijte vodom, ubacite 4-5 zrna bibera i stavite na najače da se kuva.

 

Kada sarma prokrčka, smanjite na srednje i nek se lagano krčka još 2-3 sata. Zavisi od mesa.

 

Možete servirati uz pire krompir.

 Verzija za štampanje

 

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 20 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za 5 porcija

10 žutih većih paprika

1 glavica luka

8 većih krompira

1 kesica riže

2 kajmaka ili 2 creme fraiche

biber

vegeta

Priprema

Izrendati krompir, iseći sitno luk i to propržiti na ulju. Kad krompir porumeni dodati skuvanu rižu i kajmak. Dodati vegete i malo bibera. Sa tim filom filovati paprike i staviti da se peku 30-40 min. Pred kraj izvaditi tepsiju i paprike premazati kajmakom i zatim ponovo par min. peći.

Izvaditi da se ohlade, možete ih jesti tople, a i hladne su mnogo ukusne. Prijatno!

 

 Verzija za štampanje

 

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 45 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

 

Sastojci

- 500 g telećeg mesa od najmekšeg dela buta

- 250 g kajmaka

- 4 kašike brašna

- 1 šoljica ulja

- so

Priprema

Meso isecite na male komade u obliku medaljona, posolite i uvaljajte u brašno. Zagrejte ulje pa medaljone propržite na njemu tako da porumene sa svih strama. Izvadite ih i poređajte na činiju i prelijte razgrejanim kajmakom.

 Verzija za štampanje

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: Preko dva sata

Posno jelo: ne

Težina pripreme: srednje

Ovako je moja baba Milena davnih dana pravila lovačke šnicle. I mogu vam reći da su ukusne, prste da pojedeš. Najbolje probajte sami.

Sastojci

teleće ili svinjske šnicle (6-7)

6-7 glavica crnog luka

koji čen belog luka

brašna

ulja

soli

peršunovog lista

Priprema

Šnicle izlupati, posoliti i uviti u brašno. Zagrejati ulje u jednoj šerpi i u njemu ispržiti šnicle sa obe strane i izvaditi ih na tanjir. U isto ulje napola ispržiti sitno seckani crni luk. Dodati mu 1-2 varjače brašna, sitno seckani ili kroz presu za beli luk "proterani" beli luk, naliti vodom i malo prokrčkati da brašno lepo povuče. Onda dodati sitno seckani peršun, dosoliti ili staviti "začin C", vratiti šnicle u sos i na tihoj vatri (moja baba bi rekla "na ćošak od šporeta") krčkati dok šnicle ne omeknu. Uz to služiti pire krompir, najbolje domaći, ili kuvano testo. Ja živim u Nemackoj, pa onda neki put dam specle uz ove lovačke šnicle. I naravno, salata ne sme da prifali.

gastrolog @ 13:21 |Komentiraj | Komentari: 0

. Starinska srpska jela

Prošlost našeg naroda neće nam biti potpuno jasna dok se ne ispita i njegov život u svim svojim vidovima, jer: "Nije samo istorija pozvana da nam skida tamu s očiju." Zbog toga sam za temu izabrao da progovorim i o spremanju starinskih jela koja su ostala očuvana " kod siromaha i brđana, a oni su i svu ostalu tradiciju gajili nasledno, od pamtiveka do danas.

Hroničari beleže da su Srbi i Srpkinje srednjeg veka bili lepi ljudi pravilnih crta lica, Sloveni pomešani sa Ilirima i Romanima, kadšto i s Grcima. Kao i ostali narodi istočne Evrope, nosili su dugu bradu i kosu. Najmnogobrojniji stalež u staroj Srbiji bili su sebri - seljaci. Život su provodili u pokornosti crkvi, vladaru i vlasteli. Nisu imali pravo na ličnu imovinu, a živeli su u planinskim selima, oko rudnika, gradskih utvrđenja, manastira i reka. U doba kneza Lazara postojali su i slobodni seljaci "Baštinici", sa pravom nasleđa imovine, ali i oni su bili podjednako siromašni i zavisili kao i sebri.

U trgovima oko rudnika najviše su građene drvene barake, a u selima su se podizale samo kolibe od drveta, pokrivene slamom. U kršovitim selima podizane su kamene kuće bez kreča a središte kuće svuda je bilo ognjište. Kuhinja je kod svih naroda glavni deo kuće, ali nigde tako kao kod Srba. U srpskim selima kuhinja se naziva "kuća", a samo u gradovima - kuhinjom. Ognjište kao centralni deo u svakoj kući gotovo kulturno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i gotovila jela. Tu se uveče okupljala porodica i pored plamena se razgovaralo, planiralo dogovaralo o budućim poslovima i pojedinačnim obavezama. Tu su se deci pričale priče, prenosili istorijski događaji i legende, učilo se kućnim veštinama...

Okruglo, elipsasto ili četvrtasto, ognjište je uvek građeno pažljivo, po tačno - sa kolena na koleno prenošenim - proporcijama, načinu građenja, materijalu koji treba upotrebiti. Ono čega nije bilo izvorno u prirodi, vešte seljačke ruke su deljale, tesale, mesile u opeku...

Svugde se (i u manastiru i u otmenoj kući) jelo za stolom, koji je bio pokriven stonom prostirkom. Uz sto se sedelo na klupama, tronošcima ili stolicama. Poseđe u kojem se kuvalo i iz kojeg se jelo bilo je "zemljano" i drveno. Poneka bogatija seoska kuća imala je i bakarno, ali ono se čuvalo samo za specijalne praznike - slave, venčanja, ispraćanje pokojnika.

Iako su vremena o kojima je reč daleko, daleko iza nas, zadivljujuće je umeće onih koji su pravili posuđe za kuvanje. Na vrelom ognjištu ono je imalo sve osobine današnjih ekspres lonaca! Rudnički suvoborski i užički kraj bili su nadaleko poznati po majstorima koji su vešto pravili "zemljano" posuđe u kojem se meso kuvalo brzo, a ostajalo ukusno.

Hleb se u selima pekao samo na ognjištu, od žitnog ili kukuruznog brašna. Žito se spremalo za jelo u zrnu, prekrupljeno ili mleveno, a kuvana pšenica i kukuruz bili su - i ostali - često spremana jela. U suvoborskom kraju, ali i u mnogim drugim krajevima Srbije, na ceni je bio bungur, koji se svugde pripremao na isti način, od ječma ili pšenice. Kao i danas.

Ječam se za bungur kuvao dugo, ali ne u ključaloj vodi, već se polako bario. Procedio bi se i osušio, pa se onda dobro istucao u avanu. Pšenični bungur se isto tako kuvao, sušio kao i ječmeni, ali se mleo u vodenici na krupno, kao prekrupa. Većina seljaka i jedno i drugo je upotrebljavala umesto pirinča, kuvajući ga sa mesom, mlekom i u posnim jelima.

Od kukuruznog brašna kuvan je najviše kačamak, kome su dodavani mleko, mast, sir, kajmak, slanina...

U svakoj svečanosti mnogo se jelo i pilo, uz obaveznu zdravicu. Igralo se kolo oko sofre, uz zvuke svirala i frula...

Balkanska vetrometina je razlog zbog kojeg srpska nacionalna kuhinja obiluje izuzetnim jelima. Istorija je u drugim oblastima više odnela nego što je donela. U kuhinji, stvar stoji potpuno drugačije. Različiti uticaji su doprineli posebnom ukusu koji ima tradicionalna kuhinja našeg naroda. Evo naše ponude...

Hladna predjela

Čorbe

Topla predjela

Variva

Jela sa roštilja

Ribe

Jela po narudžbini

Gotova jela

Pečenja

Sirevi

Salate

Hleb

Poslastice

SARMA U KISELOM KUPUSU

Sastojci:

(za 4 osobe): 30 dkg junetine bez kostiju (od buta), 6 dkg riže, 80 dkg kiselog kupusa u glavici, 8 dkg pastrve (suhe ovcetine), 8 dkg crvenog luka, 0,2-0,4 dkg bibera, so, 1 jaje, 1/2 dl ulja i 1/2 l govedje supe.

Pripremite listove kupusa za sarmu. Sameljite meso i crveni luk, začinite, dodajte rižu i 1/2 dl ulja. Dobro izmješajte. S tom smjesom punite listove kupusa i motajte ih u sarme. Poredajte u šerpu kružno nakon što se na dno šerpe stavili pastrvu. Kuvajte lagano nekoliko sati. Ako je potrebno, dodajte u toku kuvanja još vode ili supe. Kad je sarma skuvana, prije služenja rastopite maslac i začinite sarmu.

SARMA U SLATKOM KUPUSU

Sastojci:

(za 4 osobe): 1 kg slatkog kupusa, 30 dkg junetine bez kostiju (od buta), 6 dkg riže, 10 dkg crvenog luka, biber, so, aleva paprika.

 

Blanširajte očišcene listove kupusa i ocedite. Mljeveno meso začinite, dodajte rižu i sitno isjeckan luk. Dobro izmješajte tako da dobijete kompaktnu masu pa njome punite listove kupusa i oblikujte sarme. Sarme kružno složite u šerpu, zalijte govedjom supom i skuhajte. Prije serviranja rastopite malo masla ili maslaca, dodajte aleve paprike i prelijte preko vrele sarme dok ona vri. Služite sa pavlakom ili dodajte bareni krompir kao prilog.

SARMA U LISTU VINOVE LOZE

Sastojci:

50 listova vinove loze, 250 g svinjskog mesa, 50 g riže, 1-2 glavice luka, 1 jaje, 80 g masti, crvena mljevena paprika, peršinov list, biber i so

Listove vinove loze dobro operite i prokuhajte u slanoj vodi u koju ste dodali malo octa. Ocijedite i pustite da se ohladi. Na masti popržite sitno narezani luk, dodajte mljeveno meso, sitno kosani peršin, rižu, jaja, sol, papar i crvenu papriku. Sve dobro izmiješajte pa ovim nadjevom punite lišće vinove loze i zavijajte ih kao i kod obične sarme. Slažite u posudu i kuhajte dok riža potpuno ne omekša. Pred kraj kuhanja dodajte zapršku od brašna. Po želji ovu sarmu može te preliti s kiselim vrhnjem.

KUPUS KALJA

Sastojci:

1 veca glavica kupusa, 1/2 kg mesa bravetine, 2 paradajza (ili kasika paradajz sosa), 1 glavica crvenog luka, 2-3 mrkve, 5 kasika ulja, so, biber u zrnu.

0cistiti kupus od spoljnih listova, oprati ga i izrezati na cetvrtine, luk na kriske, a meso na komade. Sve to poredati u serpu, posoliti, staviti biber i dodati u1je. Zalije se toplom vodom i kuha se 2 sahata na tihoj vatri.

Kiseo kupus s orasima

Priprema

Uzme se glavica ili dve kiselog kupusa pa se sitno iseckaju istave u lonac da se skuvaju. Dok se kupus kuva, očiste se orasi i u avanu dobro stucaju, pa se metne u lonac s kupusom. Sad se u lonac doda još malo aleve paprike i soli, pa se dobro kašikom promeša i još neko vreme kuva, pa je gotovo.

PUNJENE TIKVICE

Sastojci:

1 kg dugih tikvica,250gr mljevenog mesa, 1 jaje, pola solje ili 7-8 kasika rize, 1 manja glavica crvenog luka, malo bibera, paprike i soli, jedna povlaka, malo kopra, 1/2 maslaca (od 250 gr.) i 1 casa slatkog mlijeka.

Tikvice oguliti i isjeci na visinu od 4 cm. Kasicicom odstraniti iznutricu. Meso posoliti, dodati biber, papriku, malo sjeckanog kopra, izrendani i proprzeni luk, rizu opranu u k1jucaloj vodi, soli i sve se izmijesa. Filovati tikvice i redati ih u vatrostalnu tepsiju. Narezati listice maslaca preko i kopra sitno isjeckanog. Ptelit slatkim mlijekom, tako, da ne prode preko tikvice. Poklopiti drugom tepsijom i peci u rerni. Ako bude potrcbno dodavati povremeno jos mlijeka. Kada je peceno rastopiti ostatak maslaca i u njega pomijesati povlaku pa preliti prilikom serviranja.

Nopomena: Ovako filovane tikvice se mogu kuhati u serpi.

Kuvani škembici

________________________________________

Sastojci:

1 kg škembica

koren peršuna

lorber

3 glavica crnog luka

2 kašike masti

kašika aleve papike

brašno

so

sir

 

Priprema:

Škembice ocistiti, oprati i skuvati u slanoj vodi. Dodati koren peršuna, lorber i glavicu crnog luka. Izvaditi škembice kad omekšaju, prohladiti i iseci na rezance. Propržiti dve glavice sitno seckanog crnog luka na dve kašike masti dodati škembice i kašiku aleve paprike. Napraviti blagu zapršku sa brašnom, preliti škembice i dodati malo vode u kojoj su se kuvali. Sipati u dubok sud i posuti rendanim sirom.

PUNJENI LUK

Sastojci:

Za 4 osobe potrebno je:

60 dkg crvenog luka, aleva paprika, malo sirceta, pavlaka,

Za nadjev:

10 dkg crvenog luka, 40 dkg mljevenog mesa (govedjeg ili mijesanog sa bravecim), 8 dkg rize, 1 jaje, 2-3 kasike ulja (ili rastopljene masnoce), so,biber paradajzpire.

Podrezati vrhove na glavicama luka. Staviti glavice luka da se skuhaju u vodi, ali paziti da se ne prekuhaju. U vodu se moze dodati malo sirceta. Skinuti s peci, ocijediti toplu i naliti hladnu vodu. Pritiskanjem prstima istiskivati kosuljice odnosno prstenove luka ("dolme"). Prvi sloj s ljuskom se odbacuje, a upotrebljavaju se drugi slojevi. Od jedne glavice luka dobije se vise dolmi koje se pune nadjevom. Vece dolme se pune prstima, a manje cackalicom ili dezertnim nozicem. Nadjev se priprema tako da se sitno isjecka crveni luk i izmijesa sa mljevenim mesom. Dodati biber, rizu, paradajz-pire, jaje, so i ulje. Sve dobro izmijesati. Punjene dolme luka se slazu u serpu, zaliju toplom vodom tako da budu pokrivene, doda se malo sirceta (ako se glavice nisu kuhale sa sircetom), pritisnu tanjirom ili drugim poklopcem (uzim od serpe), te stave kuhati. U kuhanu dolmu se doda malo aleve paprike.Uz dolmu se servira kiselo mlijeko ili pavlaka.

PASULJ PREBRANAC

Sastojci:

ZA 6 OSOBA:

Otrebiti, oprati, naliti vodom i pristaviti da se kuva ˝ kg pasulja tetovca. Prvu vodu u kojoj se pasulj kuvao treba prosuti, pa zatim pasulj naliti drugom toplom vodom i staviti unutra 4-5 glavica sitno seckanog crnog luka da se u pasulju potpuno raskuva. Povremeno dolivati po malo vode i kad je potpuno mekan skloniti sa vatre.

Ocistiti oko 2 kg crnog luka i sitno iseckati. Zagrejati 1 l ulja i spustiti luk da se potpuno isprzi, dodati kasicicu aleve paprike, pa skinuti sa sporeta.

U serpu redjati: jedan red posoljenog i pobiberenog pasulja, zatim red isprzenog luka koji treba ravnomerno rasporediti po pasulju. Naizmenicno redjati do vrha serpe ali tako da na kraju bude pasulj. Utisnuti nekoliko listova lorbera u pasulj i po ukusu jos bibera u zrnu. Tako pripremljen pasulj zapeci u rerni na tihoj vatri oko ˝ sata. Moze se sluziti hladan ili topao.

MUSAKA OD SPANACA I KROMPIRA

Sastojci:

500gr spanaca, 500gr krompira, velika glavica crnog luka, 100gr kackavalja, 20gr mrvica, casa kiselog mleka, 3 jajeta, persun, so, biber, ulje

Luk sitno iseci i proprziti na ulju,dodati sitno seckan spanac i pirjaniti ga da omeksa. Posuti solju,biberom,seckanim persunom i skloniti sa vatre. Krompir skuvati u ljusci,oljustiti i iseci na kolutove.U podmazanu vatrostalnu posudu redjati nekoliko slojeva krompira i spanaca,pri cemu se krompir posipa solju i biberom,a spanac mrvicama i struganim kackavaljem.Pripremljena musaka se pece pola sata a zatim prelije umucenim jajima i kiselim mlikom.Vratiti u pecnicu da se dopece i porumeni.

KRMENADLE U CRVENOM VINU

Sastojci:

600 g svinjskih krmenadli, 300 g bukovace, 1 cen belog luka, 1 glavica crnog luka, 1 kocka za junecu supu, 2 dl jakog crnog vina, ulje, so, biber

 

Iseckati bukovace na sitne kockice. Zagrejati ulje i isprziti krmenadle sa svih strana tako da porumene. Izvaditi ih i ostaviti na toplom. Na istoj masnoci dinstati bukovace zajedno sa iseckanim belim i crnim lukom. Dodati izmrvljenu kocku od supe i 5 kasika vode. Dinstati jos 5 minuta. Dodati meso, posoliti i pobiberiti, pa dinstati dolivajuci po malo vina dok meso ne omeksa.

BOMBICE OD MESA

Sastojci:

800 g mlevenog teleceg mesa, 100 g obarenog pirinca, so, biber, zacin, narendan muskatni orascic, brasno, ulje, 5 jaja i 1 kisela pavlaka

Polovinu mesa proprziti i u nju dodati drugu polovinu, so, biber, zacin po ukusu, orascic, obaren pirinac. To umesiti i oblikovati vece bombice. Uvaljati ih u brasno pa u jaja i prziti u dubokoj masnoci. Pre posluzivanja preliti kiselom pavlakom.

JUNEĆE ŠNICLE U PIKANTNOM SOSU

Sastojci:

1 kg junecih snicli, 1/2 kg crnog luka, 250 g slanine, 1 kasika aleve paprike, 1 cenj belog luka, so, biber, 2 kasike masti, list lorbera, zacin

Dobri istucati snicle, posoliti i pobiberiti i ostaviti da odstoje. Sitno iseckati slaninu i posuti po svakoj snicli, malo pobiberiti uviti u rolnu i uvezati belim koncem. U posudu staviti mast da se zagreje. Iseci luk, spustiti u mast zajedno sa sniclama i dinstati. Za vreme dinstanja dodati po potrebi vodu i dinstati dok snicle ne omeknu, a onda dodati alevu papriku, zacin, kasiku brasna, lorbera, beli luk i ostaviti da se krcka. Gotove snicle sluziti uz restovan krompir

MUSAKA OD KROMPIRA

Sastojci:za.-6.osoba

2 g krompira, 500 g mesanog mlevenog mesa, 1 glavica luka, 2 cena belog luka, 1 sargarepa, 50 g paradajz koncetrata, 3 dl ulja, so, biber, malo muskatnog orascica, nekoliko listova persuna

Preliv:

4 jaja, 50 g brasna, 1 pavlaka, 1 dl mleka, 1 dl mineralne vode

Na ulju izdinstati luk, beli luk i u to dodati mleveno meso. Kada je gotovo dodati so, biber, brasno i zacin, nastaviti sa dinstanjem i kada je gotovo dodati paradajz i malo supe i jos malo prokuvati. Zatim dodati malo muskatnog orascica i ostaviti da se kuva na laganoj temperatauri oko 30 minuta. Dok se umak kuva, pripremiti krompir. Ocistiti ga i oprati pa iseci na kolutove. Proprziti ga na ulju da malo porumeni i izvaditi ga da se ocedi od viska ulja. U posudu za pecenje na dno sloziti jedan deo krompira, zatim staviti meso i preko drugi deo krompira.U posebnoj posudi umutiti jaja, brasno, pavlaku, mleko, mineralnu vodu i malo soli. Slozenu musaku preliti ovim umakom i staviti da se pece u rernu. Posle 20 minuta izvaditi musaku i iseci je na kocke. Zatim vratiti u rernu da se jos pece oko 20 minuta. Kada je gotova posuti seckanim persunom i sluziti dok je topla, uz zelenu salatu ili neku drugu salatu.

POHOVANA PILEĆA PRSA

Sastojci:

1 kg pilecih prsa, 80 g maslaca, 50 g brasna, 3 jaja, 150 g prezli, so, biber, nekoliko listova persuna, 2,5 dl ulja za pohovanje

 

Pileca prsa zaseci ostrim nozem i u dzepove staviti komadice maslaca, pa ih zatvoriti cackalicama. Zatim, posoliti, pobiberiti, uvaljati u brasno, jaja pa u prezle i pohovati na ulju. Pohovana prsa staviti na papirnu salvetu da se mast ocedi. Poredjati pohovana prsa na tacnu i ukrasiti sa zelenom salatom i paradajzom.

JAGNJEĆE PEČENJE

Sastojci:.-za 6 osoba

1,2 kg jagnjetine, 100 g graska, 60 g ociscenog badema, 200 g pirinca, 50 g masti ili ulja, 40 g maslaca, 1 mala kasicica zacina, soli i bibera po potrebi, malo majcine dusice, nekoliko listova persuna

Pomesati majcinu dusicu sa solju, biberom i zacinom i time premazati jagnjece kotlete u komadu, pa ih ostaviti da stoje 1 sat. Staviti meso da se pece i povremeno prelivati sopstvenim sokom. Skuvati pirinac, grasak i ostaviti da se hlade. Bademe popariti i ocistiti, pa iseci na listice i malo proprziti na maslacu. Dodati grasak i pirinac i lagano izmesati. Meso preliti masnocom u kojoj se peklo i sloziti na tacnu zajedno sa povrcem.

JAGNJEĆI ĆEVAP

Sastojci:

600 g posne jagnjetine, 2-3 paprike, 3 glavice crnog luka, 1.5 dl jogurta, so, biber

Meso iseci na kocke i umesati u jogurt sa seckanim luko, solju i biberom. Dobro prekriti prozirnom folijom i drzati u frizideru najmanje 12 sati. Posle toga meso ocediti od marinata i kocke nabadati na drvene stapice naizmenicno sa komadima paprike i luka. Raznjice peci na rostilju ili u tiganju i uz povremeno okretanje. Sluziti toplo.

JUNEĆI GULAŠ

Sastojci:

600 g juneceg mesa, po kasicica slatke i ljute aleve paprike, 200 g pasiranog paradajza, 200 g crnog luka, 200 g paprika, 2 kasike ulja, 1 dl kiselog mleka, so, biber

 

Na ulju proprziti luk iseckan na kockice, i paprike isecene na rezance. Ddodati meso, sve zajedno prziti nekoliko minuta sve dok meso ne porumeni neprestano mesajuci, poprasiti alevom paprikom i umesati paradajz. Posoliti i na tihoj vatri poklopljeno kuvati dok meso ne omeksa. Na kraju umesati jogurt i sluziti sa barenim krompirom posutim persunom.

ĆUREĆI MEDALJONI

Sastojci:

1200 cureceg mesa, 180 g starijeg kajmaka, 1200 raznog povrca (krompir, blitva, spanac, grasak)

Meso iseci na snicle i rastanjiti tuckom za meso. U svaku sniclu staviti po kuglu kajmaka pa meso upakovati poput pisma i staviti da se przi na malo masnoce u teflonskom tiganju tako sto se preklopljene strane okrenu na dole da se ne otvori. Prziti sa obe strane i sluziti sa obarenim povrcem koje se pri serviranju prelije rastopljenim maslacem a na medaljone stavi po kasicica kajmaka.

JUNEĆA ŠNICLA U SOSU

Sastojci:

700 g mesa od buta, 1 dl ulja, 50 g brasna, 50 g koncetrata paradajza, 2 cena belog luka, so, biber i zacini po potrebi

Meso iseceno na tanke snicle posoliti, pobiberiti. Sa jedne strane uvaljati u brasno i prziti sa obe strane dok ne postanu mekane. Tako pripremljeno meso staviti u posudu u koju predhodno treba staviti malo supe i vode. U preostalom delu masnoce proprziti brasno, pazeci da ne izgori. Odmah dodati koncentrat paradajza i sitno seckani beli luk. Naliti supom ili vodom, zaciniti i ostaviti da se sos kuva. Kada je kuvan propasirati ga i staviti snicle da se lagano kuvaju oko 1sat. Kada je meso gotovo i sos gust sluziti uz razne testenine, krompir ili pirinac.

JUNEĆI BIFTEK NA LOVAČKI NAČIN

Sastojci:

600 g juneceg bifteka, 60 g slanine (pancete), 100 g sampinjona, 1 glavica luka, 2 cena belog luka, 1/2 pavlake, 10 g maslaca, 1 kasika ulja, 1 kasika koncetrata paradajza, 1 paradajz, 1 list zelene salate, 1 grancica kadulje, 2 lista bosiljka, so, biber, nekoliko listova persuna

Biftek iseci, usoliti, pobiberiti i malo preliti uljem i staviti kadulju, pa sve ostaviti da stiji 1 sat. Tanko iseci slaninu i njom omotati komade bifteka, pa pricvrstiti cackalicama. Zatim ih lagano ispeci na na masnoci sa obe strane. Kada je gotovo izvaditi i u toj masnoci dinstati luk, dodati slaninu isecenu na kocke, beli luk i isecene sampinjone. Sve to malo prodinstati, pa dodati paradajz, malo vode ili supe, zatim staviti meso i dinstati oko 10 minuta. Na kraju u umak staviti pavlaku, maslac i preliti meso. Ukrasiti zelenom salatom i posuti iseckanim persunom, a od priloga moze se sluziti pire krompir ili pirinac.

PUNJENI SVINJSKI KOTLETI

Sastojci:

400 g svinjskih kotleta, 200 g svezih zelenih paprika, 1 glavica crnog luka, 100 g paradajza, 600 g krompira, 200 g praske sunke, 100 g kajmaka, 1 dl ulja, so, biber i zacin po potrebi

Kotletima u komadu odvojiti kosti i iseci ih na komade. Ostrim nozem po sredini zarezati dzepove. Posebno izdinstati luk, isecenu na kocke papriku, paradajz i dodati so, biber, zacine po ukusu. Prasku sunku pomesati sa kajmakom. U ohladjenu smesu sa paprikama dodati kajmak i ovom masom puniti dzepove na mesu. Tako pripremljeno meso preliti sa malo ulja i staviti da se marinira 1 sat. Kotlete staviti na rostilj i peci oko 15 minuta. Kao garnir moze se sluziti pecen krompir.

PILEĆI PAPRIKAŠ

Sastojci:

800 g piletine, 1 glavica luka, 1 sargarepa, 50 g korena celera, 1/2 pavlake, 2 dl ulja, 20 g maslaca, 20 g paradajz pirea, 50 g brasna, malo mlevene crvene paprike, so, persunov list

 

Pile iseci na komade. Posoliti, uvaljati u brasno i prziti na ulju. Kada je gotovo poslagati na tanjir. U masnoci u kojoj se pohovalo meso izdinstati luk i seckano povrce. U to dodati brasno, pire od paradajza, zacine i naliti supom. Umak kuvati oko pola sata, a kada je povrce gotovo propasirati i staviti piletinu i lagano kuvati. Kada je piletina gotova staviti malo maslaca i u gotov paprikas dodati pavlaku . Polako promesati i posuti seckanim persunom. Uz paprikas sluziti makarone ili pirinac.

 

Hleb

Hrskava pogača

Pogača sa uljem

Srpska proja

Proja na drugi način

Gologlavka

________________________________________

Cicvara

Kačamak sa čvarcima

Kačamak sa sirom i kajmakom

Taške od sira

Knedle od sira

Popara na mleku

Testo za rezance

________________________________________

Čorba od suvog mesa

Čorba od ječma i sočiva

Čorba od zelja i sira

Čorba od spanaća, koprive ili zelja

Čorba od boranije

Paradajz čorba

Čorba od luka

Ljuta krompir čorba

Čorba jajaruša

 ___________________________________

Čalabrca

Pita od praziluka

Pita od krompira

Pita sa prazilukom i sirom

Savijača od pirinča i praziluka

Pita od kiselog kupusa

Srpska starinska pita

Uvijena pita zeljanica

Srpska gibanica

________________________________________

Srpska kajgana

Kajgana sa čvarcima

Kajgana sa slaninom

Šumarska kajgana

________________________________________

Brašno za mešenje torti i pita

Za pripremanje svih kolača treba koristiti meko brašno, a samo u kremove kao dodatak valja stavljati oštro belo brašno. Za mešenje kora za pite treba imati odstojalo brašno. A kako da se zna valja li brašno ili ne? Čim se brašno zamesi ako je suviše svetlo, znači da nije dobro. Najbolje je i najsigurnije da se brašno za pitu ostavi na posebno, suvo mesto u kesama od hartije. I što duže bude stajalo, to će sve bolje biti za mešenje.

Salata od pasulja

Salata od bele rotkve

Tarator salata

Srpski ajvar

Pečene paprike s renom

Salata tarapana

Pikantna salata za bekrije

Kisela salata od luka

________________________________________

Beli mrs - sir i kajmak sa barenim jajima

Sladak kupus bez mesa

Sladak kupus

Kombos-redak kupus

Ćufteta od slatkog kupusa

Pržene sarme od slatkog kupusa

Podvarak od slatkog kupusa sa mesom

Musaka od slatkog kupusa

Podvarak sa pirinčom

Posni kiseli kupus

Posna sarma

Podvarak na brzi način

Kupus ribanac sa svinjskim mesom

Srpski kiseo kupus

________________________________________

Paprike nadevene kajmakom

Paprike nadevene sirom i kajmakom

Suva paprike punjene pirinčom

Suve paprike punjene krompirom

Zapečena boranija

Janija od koprive

Malidžano

Piktije

Tučeni prebranac

Pasulj sa kiselim mlekom

________________________________________

Čorbast pasulj

Prebranac sa koprivom

Pasulj sa zeljem i kajmakom

Janija od suvih šljiva

Suvi ćevap u šerpi

Pile na kajmaku

Uštipci od mlevenog mesa

Pastirski lonac

Pileći červiš

________________________________________

Starinske vanilice

Uštipci sa jabukama

Sut pita

Posna pita od suvih šljiva

Kiflice od sala

________________________________________

Mrsna praznična jela

 

Ćešket

Čorba

Tikvanik

Janija

Meso na tepsiju

Čalama

Gologlavnik

Kupusnik

Uštipci

________________________________________

Posna praznična jela

 

Gnječeni krompir

Posne piktije

Krompir na teps

gastrolog @ 12:41 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, siječanj 24, 2007
Spisak jela od kojih se mogu sastaviti meniji za ručak i večeru


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 17:21 |Komentiraj | Komentari: 0
.- Svečani meni -primer .                

                    .- predjelo    
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:32 |Komentiraj | Komentari: 0

Uloga posluživanja u  ugostiteljstvu i umetnost primanja gostiju.

Posliživanje u ugostiteljstvu jeste pružanje usluga u jelu i piću . A svrha mu je u tome da se gosti osećaju ispravno posluženi. Dakle poslužiti gosta hranom i pićem  i donošenje istih smatra se dvorenjem gosta. Bez obzira na sredinu gde se gosti poslužuju to treba biti stručno obavljeno. Umetnost primanja gostiju pripada stručnoj osobi. Stručnjak vlada umetnošću sastavljanja menija . Odabir jela i vina kao i raspored gostiju gde ko sedi za stolom. Kad se gosti primaju u kući tu ulogu preuzima Domaćica u kući . Povod Primanja je poznat pa i prijem gostiju zavisi od toga . Moramo se držati pravila kod serviranja Jela bez obzira dali se radi o  doručku , ručku, večeri, tj. svečanoj večeri .

Briga o gostima  treba biti sa puno pažnje i nenametljiva.

Organizovati svečanu večeru  znači angažovati stručno osoblje i skupoceni pribor od zlata ili srebrni pribor, skupoceni kristal, i najfiniji porculan, kao i fini damast. U domaćinstvu o tome vodi računa  domaćica.

Domaćica mora imati dovoljan broj posluge koja učestvuje u svemu tome .prema prigodi koja je u restoranu ili u kući  nekog domaćinstva treba voditi računa o sledećem : pribor od srebra , čaše, tanjiri, stoljnjaci, svećnjaci, cvetni aranžmani budu u skladu i pripadaju istom stilu.            

Planirani obroci sa povodom u čast nečega ili nekoga.

.- Prilagođeni obroci su : kasna večera , pikniik, čajanka , parti, koktel partija, garden partija, svečani hladni bife,  svečani ručak ili večera,

( banket  ) . Vrlo često s povodom domaćica organizuje neki od ovih obroka. Osnovna pravila su priprema prostorije i ostalog inventara, sve polazi od toga , povoda u čast čega i koga se priprema svečani ručak ili večera. Dakle kad se to zna važno je postaviti  glavne stolove ili svečani banket sto. Postavlja se u raznim oblicima u oliku slova  veliko ( t) , ( u ) ,

( e ) . Praktično je postaviti jedan glavni stol , i oko njega neloliko manjih stolova. Za manjim stolovima gosti se prijatnije osećaju . Ako se

Postavi jedan glavni sto koji je za doručak , treba se na jedno ili dva mesta rastaviti u razmaku od .- 60-cm. Jedan od drugoga. Tako se i gosti i posluga mogu lakše kretati, razmak od zida do stola je najmanje jedan metar. Jedan red stolova je udaljen od drugoga najmanje dva metra.

U restoranima se raspolaže banket stolovima  pa se lako  postave.

U domaćinstvu treba voditi računa da su stolovi približno ili iste širine i visine. Svečani ručak ili večera podrazumevaju i takav meni koji ima od pet do sedam gangova, ili sledova pa i više. Cela organizacija primanja gostiju u ugostiteljskom objektu počinje od vrste menija. U domaćinstvu i

 

 

 

 

gastrolog @ 16:27 |Komentiraj | Komentari: 0
ponedjeljak, siječanj 22, 2007
 

- ISTORIJAT  UZGAJANJA VINOVE LOZE. 

Uzimanjem iz prirode kao divlju  i privođenjem  kilturi  vinova loza postaje korisna kao biljka. Početci uzgajanja vinove loze  vezuju se za područje od kaspiskog  do crnog mora. Daljnje širenje odvija se u nekoliko pravaca. Prema indiji , palestini , egiptu. Područje rusije postaje značajno za širenje vinove loze  na balkanskom prostoru.

Feničani  prenose vinovu lozu  do obala crnog mora , sredozemnog , i jadranskog mora. Tako doznajemo  da je kultura  vinove loze stara  oko 9000- godina. Postoje podatci o kulturi vinove loze još u  Egiptu stari oko 6000- godina . Tri hiljade godina pre nove ere u potaniji postoje vinogradi i loza sortno razvijena. U grčku se vinogradarstvo prenosi iz male azije. Na kretu dospeva iz egipta. Bronzano doba obeležava  na Trakiji  razvoj vinogradarstva 

Odakle je potekao mit o bogu vina ‘’Dionizu.  Rimljani su bili dobri vinogradari  i vinari , spremali su dobra i aromatična dezertna  vina. 

Mnogi njihovi pisci  su ostavili vredne zapise o   vinogradarstvu i vinarstvu. Naročito se ističe demokrit u pisanju o vinovo lozi .  Poznato je da u trćem veku  pre nove ere  mnogi samostani drže vinograde i spremaju dobro vino . Dakle vino je postalo  uobičajeno piće svih slojeva  naroda.  Poznato je da se u nekim krajevima porez plaćao vinom. Razvoj vinarstva stagnira za vladavine turskog carstva  iz verskih razloga vino je bilo zabranjeno . Strogo se u to vreme kažnjavalo uživanje vina. Možemo govoriti o razvoju vinogradarstva u evropi te u sedamnaestom veku pa nadalje ali vrlo problematično. Pojavom i širenjem pepelnice  1845-godine , dovodi se u pitanje opstanak ove  proizvodnje . Ali  raznim merama borbe protiv ove bolesti vinove loze  dolazi do poboljšanja . Prizvodnja se normalizuje tek 1920- godine. Poznato je iz istorije gajenja vinove loze da u doba –nemanjića – vinogradarstvo dobija ekspanziju u razvoju .  U to doba u zemlji srbiji donesen je zakon o vinarstvu. Ovim se zakonom zabranjivalo dolivanje vode u vino . O tome govori i povelja i zapis iz te povelje koju je napisao  stevan prvovenčani.  U to doba  mnogi manastiri su bili nosioci prizvodnje vina. Zahvaljujući njima vinogradarstvo se  brzo širilo i razvilo . Car dušan je imao  velike vinograde i vinarski veliki podrum u blizini prizrena. Za vladavine

Cara lazara glavna vinogradarska područja postaju  kruševac i njegova okolina. Srpski despot Stevan Lazarević i i Đurađ Branković

Širili su  vinograde oko smedereva, vršca, fruškoj gori. Srem i banat u to vreme razvija vinogradarstvo. U današnje vreme Srbija je poznata po svojim vinogorjima, koja se nalaze u reonima :

 ---- Timočki reon      
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 18:12 |Komentiraj | Komentari: 0
gastrolog @ 18:03 |Komentiraj | Komentari: 0
                   Kurioziteti  u gatronomiji

Savremene gastronomija ne postavlja  dilemu , kako se uključiti  u tehnologiju   proizvodnje  zdrave  hrane. Valjano je znati  da industriska proizvodnja  hrane, daje  velike mogućnosti dase  čovečanstvo bolje hrani . Širik je spektar  životnih  namirnica  i proizvvoda  koji nam pružaju  zadovoljstvo u pripremanju  hrane. Razvojem turizma  gastronomski raj je vidljiv u našim hotelima. Raznolikost  restorana  i hrane,  kako   nacionalnih  i intrenacionalnih restorana ima  vrlo mnogo . Sijaset  - indiskih, kineskih , meksičkih, i ostalih restorana. Redom dolaze  restorani brze  hrane , koji   uzimaju  maha  svojom brzinom i jeftinim proizvodima na tržištu .  Tako imamo veliku mogućnost da svoju  ponudu obogatimo  i nekim od ovih restorana, angažovanjem stručnih ljudi  u naše  hotele. Dakle ovde se  susrećemo sa  pojavom takve ponude  , koja iziskuje  i poznavanje    nekih  namirnica  koje su nam  malo ili gotovo  nepoznate.  Nedovoljno poznate  namirnice  koje teško nabavljamo   često nas oduvrate  od  namere  da uradimo  nešto  novo na području  gastronomske  ponude.   Radujemo se jedući nova jela , dolazimo na ideju  i smi da ih  pripremimo.  Zbog potrebe da novo saznanje  primenimo  uvodimo vas u svet – kurioziteta gastronomije.

........... Ajvar .............

Ajvar je srpski specijalitet, koji se priprema u domaćinstvu i u industriji prerade povrća. Pravi se od paprike i plavog patlidžana. Vrlo je poznat  leskovački  ajvar.  Poslužuje se kao hladno predjelo i kao  salata.

........... Ananas ...............

 ananas je plod jedne trajnice  , kad je zreo miriše intezivno . A kad  se unutarnji listovi  lisne  rozete  lako isčupaju , potpuno je zreo . Poreklo ananasa  je srednja amerika. Uzgaja se u staklenicima i na otvorenim poljima. Uzgaja se  na  azorima u brazilu i havajima. Ima široku primenu u kuvarstvu . 

.............. Anona ....................

Anona je veoma slična ananasu. A ima  zelenkasto smeđu koru , koja varira do ljubičaste.  Voćno  je slatko i jake je arome  koja podseća na pavlaku . Uzgaja se u americi i africi , kao i u mnogim tropskim

I suptropskim zemljama. Vrlo je poznata vrsta je ’’ cherimoya’’ koja aromom podseća na jagode  s lupanom pavlakom . Od ovog voća priprema se lepa krema , sladoled, i sastavni su deo sorbeta. Može se jesti kao sveže voće .  Može  se pridodati ostalom voću . Samostalno 

Anona  se može prepoloviti i semenke izvaditi kašikom . Voćno  isto vaditi kašikom . Servira se rashlađeno.

.................. Antipasto  - je talijansko predjelo
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 17:57 |Komentiraj | Komentari: 0

 

ANIS

(morač, janež)


Koristi se i list i seme. Seme je jačeg ukusa i koristi se za kolače, testa i likere, ali i za začinjavanje ribe, živinskog mesa, krem supa i sosova. List ima blaži ukus, a upotrebljava se svež u salatama, jelima od povrća ili krem sirevima. 

Lekovito dejstvo - Anis poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj i glavobolju, smiruje zapaljive procese.


BELI LUK

Jedna je od najstarijih uzgajanih biljaka. Ima višestruku primenu u kulinarstvu. Iseckan izgnječen ili isceđen koristi se kao dodatak jelima od pasulje, boranije, u salatama, sosovima, uz ribu (naročito morsku), za pravljenje kobasica, za pihtije...Njegov miris se dugo zadržava u dahu a otklanja se grickanjem peršunovog lišća. 

Lekovito dejstvo - Deluje kao antiseptik, protiv prehlade, kašlja i bronhitisa, infekcija u organima za varenje. Pročišćava krvne sudove i snižava krvni pritisak. 

BORAŽINA

(boreč)

Biljka sa velikim zelenim listovima, prekrivenim beličastim dlačicama. Mladi listovi jedu se sveži, kao salata, a veći se mogu spremiti kao spanać ili iseckani kao dodatak nadevima od mesa. Sitno iseckani listovi daju prijatan, osvežavajući ukus letnjim napicima.

Boražina se u raznim svetskim kuhinjama koristi na brojne načine, a prisutan je na svim kontinentima. Kinezi listove pune i uvijaju slično sarmicama od vinovog lišća. Nemci je koriste uglavnom u umacima, salatama, ili uz lisnato povrće, a u Engleskoj je omiljen za aromatizovanje alkoholnih pića. Amerikanci svežim, kandiranim, ili cvetovima, smrznutim u kockicama leda ukrasavaju jela, slatkiše i pića. 

Lekovito dejstvo - Podstiče znojenje i izbacivanje štetnih materija iz organizma. Snizava temperaturu, umiruje i popravlja raspoloženje. U Latinskoj Americi se listovi boražine koriste za lečenje plućnih oboljenja.

BOSILJAK 

Upotrebljava se lišće, sveže ili sušeno, za salate, supe, jela od povrća (naročito paradajza), za ribu, , marinate, sosove i prelive. U kuvana jela dodaje se pred sam kraj kuvanja jer mu je ukus tako izrazeniji.

Lekovito dejstvo - miruje, opušta, uspavljuje. Neki tvrde da deluje kao afrodizijak. Podstiče lučenje stomačnih sokova, pa pospešuje varenje i izaziva apetit.


LUK VLAŠAC

Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi koji se beru od proleća do jeseni, pri čemu se snop listova reže makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu. Iz nje će kasnije poterati novi listovi. Koristi se kao dodatak varivima, supama, čorbama... 

Samoniklo raste na vlažnim mestima, a po intenzivnom mirisu na luk iz daleka se može prepoznati. Dosta se uzgaja u bastama, ali i kao ukrasna biljka u vrtovima, a vrlo je dekorativan i u posudi na kuhinjskom prozoru.

DRAGOLJUB

# Ova poznata biljka poreklom je iz prašuma Perua. Čest je u vrtovima, a u narodnoj medicini od davnina se koristi. Manje je poznata njegova upotreba u kulinarstvu. Listovi, cvetovi i pupoljci imaju poseban, ostar miris i ukus i mogu se koristiti kao fini aromatični začin za i variva, ali i za garniranje mnogih jela.

# Celi listovi daju ljutkasto-oštar ukus salatama, a sitno iseckani i izmešani sa mekim sirom namaz su za sendviče. Isto tako su odlični u kajgani ili omletu.

# Mlado semenje ima jači ukus i kadkad se narezano dodaje tartar sosu, kao zamena za ren. Čvrste cvetne pupoljke i nedozrele zelene plodove u Nemačkoj stavljaju u sirće i upotrebljavaju kao pikantan začin.

# Dekorativni cvetovi su takodje jestivi i lepo idu uz jela od pirinča, ili iseckani i pomešani sa maslinovim uljem, kao preliv preko njih.

Pre nego što posegnete za dragoljubom budite sigurni da je gajen bez pesticida!


ESTRAGON


Žbunasta, mirišljava biljka čiji se list koristi kao začin za sosove, salate, jela od paradajza, jaja i ribu. Treba ga koristiti u manjim količinama jer sadrži ulje intenzivnog ukusa koje može preovladati celim jelom, pa će se ostali ukusi iz jela izgubiti.

ŽALFIJA 

Aromatična biljka prijatnog mirisa i pomalo gorkog ukusa. Uspeva u predelima mediterana. Koristi se kao dodatak sosovima, jelima od jagnjećeg i svinjskog mesa. U specijalitetima sa srednjeg istoka kao dodatak ćevapu.

Lekovito dejstvo - Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka, jer pospešuje varenje, snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, ima antiseptičko dejstvo.

KAPAR

Mediteranska biljka kod koje se koriste pupoljci veličine zrna bibera, koji se konzerviraju u sirćetu. Kapari se stavljaju u salate i pikantne sosove. Iseckan i pomešan sa peršunom bifteku daje poseban ukus.

Lekovito svojstvo - Olakšava varenje i podstiče apetit 

KIM

Jednogodišnja biljka čije se seme koristi kao začin za jela od mahunastih plodova i kupusa, za hleb i pecivo, kao dodatak krem sirevima, u jelima od mesa divljači. Svež list se koristi kao dodatak salatama, kremovima od sira ilisveže barenom povrću. Kim je naročito prisutan u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. 

Lekovito dejstvo - seme je bogato proteinima i preporučuje se kao doatak teškim jelima jer olakšava varenje i oslobađa od gasova.

KLEKINJE

(borovice)    

Klekinje (borovice) su okrugle plavičasto crne bobice grmova kleke koji rastu u celoj Evropi. Imaju neobično prijatan, opor ukus. Koriste se kao dodatak za aromu kiselog kupusa, kvalitetan začin za jela od divljači i ribe, a takođe u proizvodnji krepkih napitaka - džina, likera i drugih alkoholnih pića. Suve grančice se spaljuju radi mirisa.

Lekovita svojstva - u medicini se bobice kleke koriste kao efikasno diuretičko i dezinfekciono sredstvo.

Važno! - Samo tamno - plave bobice oobične kleke (Juniperus communis) koriste se kao začin. Plodovi i četine skoro svih ostalih vrsta kleke koje možemo sve češće sresti po našim vrtovima su OTROVNI!


KOZLAC 

Kozlac raste u južnoj Evropi i u Sibiru kao divlji, a u srednjoj evropi se gaji kao kulturna biljka. U kulinarstvu se koriste dugački uski listovi prijatnog je mirisa i ukusa, sličnog anisu. Svež ili umočen u sirće upotrebljava se za supe, čorbe, umake, hladna i topla jela, marinate, za ostavljanje krastavaca, za pripremu kozlačevog sira i kozlačevog senfa, a istovremeno kao dekoracija za hladna i topla jela.



KORIJANDER  

Ovo je jedna od najstarijih začinskih biljaka, poreklom iz jugoistočne evrope, gde divlje raste, a u Indiji, Kini i Egiptu, gaji se hiljadama godina. Pominje se čak i u bibliji, u knjizi Mojsijevoj. Seme mu je veoma aromatično i koristi se kao dodatak slatkim i slanim jelima, za pripremu likera i kao dodatak za kari mešavine začina. Sveži listovi korijandera koriste se slično kao i lišće peršuna, kao dodartak raznim jelima, ali se kod nas ne mogu nabaviti. Pokušajte da ga sami gajite u bašti ili u saksiji ako nabavite seme.

Lekovito dejstvo - Pospešuje varenje.

KRBULJICA

Baštenska aromatična biljka poreklom iz Rusije i Azije, čije se sušeno lišće upotrebljava kao začin za čorbe, jela od jaja i ribe, krem sireve, prolećno povrće. Lišće se dodaje na samom kraju kuvanja, ili se njime ukrašavaju jela. Redovan je dodatak finim mešavinama začinskih trava.

Lekovito dejstvo - Pročišćava krv, pospešuje varenje, snižava krvni pritisak, a sok od svežeg lišća dobar je za čišćenje lica.

KRES

(dragušac, divlji hren)

Kres je zeljasta biljka čija stabljika puzi po zemlji, ili pliva po vodi. Samlevena zrna kresa služe kao začin za supe, variva, pečenje i konzerviranje povrća. Nezreli plodovi kresa se konzerviraju i služe kaozamena za kapre, a sveži listovi i mladi izdanci pripremaju se kao salata, ili se mešaju sa drugim povrćem, kao vitaminski dodatak

Lekovita svojstva - Sadrži velike količine vitamina C i provitamina A, minerale i lekovita eterična ulja, smatra se veoma lekovitom biljkom i najjačim prirodnim antibiotikom. Koristi se kod oboljenja disajnih puteva, upele pluća i bronhitisa, oboljenja žučne kese, malokrvnosti, upalnih promena na koži i deluje stimulativno i okrepljujuće na ceo organizam. Jedino ga ne smeju koristiti trudnice i oboleli od bolesti bubrega.

LOVOR

Raste kao žbun ili niže drvo na Mediteranu. U kontinentalnim krajevima može se gajiti samo u saksijama koje se u zimskom periodu unose. Kao začin se koriste sušeni aromatični listovi ove biljke. Lovorov list dodaje se kuvanim jelima, varivima, čorbama, ali i pečenjima.

Lovorov list odbija i insekte, tako da je dobro staviti ih u posudu sa brašnom, npr...

MAJORAN 

Majoran daje jelima poseban ukus, pa se zato koristi kao začin za svinjsko, guščije i pačije  i mahunasto povrće, a zajedno sa bosiljkom daje odličan ukus pečenom krompiru. Pomesan sa kristalnim šećerom vrlo lepo ga aromatizuje, te je takav šećer delikatesan dodatak kolačima. 

Može se, kao i većina ovde nabrojanih aromatičnih trava, gajiti kao ukrasna trajnica u aromatičnom vrtu. Beru se gornji, nadzemni delovi u vreme cvetanja, od jula do septembra, vezuju u snopiće i suše na osenčanom, promajnom mestu.

MAJČINA DUŠICa

Baštenska biljka čije se aromatično lišće prijatnog mirisa i pomalo oštrog ukusa koristi kao začin za ribu, čorbe od morskih plodova, razna jela od jela i paradajza. Koristi se i za pravljenje kobasica, jer deluje kao prirodni konzervans. 

Lekovito dejstvo - Ublažava prirodne tegobe i umiruje nerve.

MELISA

(matičnjak)

Biljka čiji listići imaju miris sličan limunu, pa se zove još i limun-trava. Koristi se u sosovima, supama, za mariniranje ribe.

Lekovito dejstvo - Ima veliku količinu vitamina C te jača otpornost organizma. Podstiče varenje, smiruje nerve i poboljšava san.

MILODUH

(izop)

Miloduh je kao jedna od najlekovitijih i veoma omiljenih začinskih biljaka bio poznat još u biblijsko doba, pominje se čak u Davidovim psalmima. Iseckano sveže ili osušeno lišće koristi se za začinjavanje salata, umaka, čorbi od pasulja i krompira, jela od pasulja i drugih vrsta povrća. Koristi se u malim količinama jer je veoma aromatičan.

Lekovito dejstvo - može se koristiti za lečenje hroničnog bronhitisa, astme, jačanje želuca, ublažavanje kašlja i protiv noćnog znojenja, a deluje i kao antiseptik.

MIROĐIJA 

Zeljasta biljka igličastih listova, izrazitog, osvežavajućeg mirisa. Dodaje se kao začin čorbama, sosovima, jelima od mlevenog mesa i povrća, salatama. S jeseni čitave grančice sa cvetom upotrebljavaju se za turšiju, naročito za kisele krastavce.

Lekovito dejstvo - pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku, jača imunitet. Bogata je vitaminom C. 

MORAČ

Morač je sredozemna biljka iz porodice štitarki. Uotrebljavaju se suvi cvetovi koji prijatno i slatkasto mirišu.Služi za ostavljanje krastavaca u zimnici, kao začin za hleb i za prevljenje likera.

NANA

(menta)

Upotrebljava se kao dodatak sladoledima, kremovima i likerima, ali i jelima od mlevenog mesa, jagnjetine i masnim i teškim jelima, jer olakšava varenje. Izuzetno je omiljen začin u engleskoj kuhinji.

lekovito dejstvo-Ima blago sedativno dejstvo, podstiče apetit i ublažava stomačne tegobe, Naročito je delotvorna kod žučnih upala


ORIGANO

(vranilovka)  

Srodnik majorana, takozvani kritski majoran ili origano, koji raste kod nas na primorju, obavezan je u italijanskoj, a sada i u našoj kuhinji, jer je nezamenljiv začin za pice i prelive za špagete.

Lekovito dejstvo - izvrsno je sredstvo protiv upale disajnih puteva, prehlade, glavobolja, stanja iznurenosti, a jednako pospesuje varenje, otvara apetit i smiruje želudacne tegobe.

PERŠUN

Najpoznatija i najviše korišćena začinska bilja biljka, sa veoma raznovrsnom primenom. Može se koristiti praktično u svim jelima. Najolje je kada se u lejo doda na kraju kuvanja ili kao dekoracija jer tada sačuva sva svoja lekovita svojstva.

Lekovito dejstvo - Biljka bogata vitaminima A, B1, B2, C i E. Snižava pritisak, pojačava izbacivanje tečnosti, dakle čisti organizam od toksina, smiruje nerve, ublažava bolove, naročito menstrualne.

REN

Vretenast, dobro poznat koren, koji uspešno uspeva u gotovo svakoj bašti. Vrednost mu određuje sadržaj eteričnog ulja. Miris je prodoran, a ukus oštar, ljut. Grubo nastugani ren služi za tople i hladne umake, na kolutove isečen za marinate, za kišeljenje krastavaca i drugog povrća.

gastrolog @ 13:51 |Komentiraj | Komentari: 0
BRANJE I ČUVANJE ZAČINSKIH BILJAKA

BRANJE I ČUVANJE ZAČINSKIH BILJAKA

 

Neke začinske biljke možete i sami da naberete u bašti ili prirodi. Pri tom je važno znati neka osnovna pravila koja obezbeđuju bezbednu i svrsishodnu upotrebu nabranog bilja.

 

Bere se samo zdravo i čisto bilje, nikako ne ono koje raste pored puteva, železničkih pruga ili pored naselja, jer je gotovo uvek zagađeno prašinom, isparenjima, zagađenim vazduhom... Isto tako, ako je lišće biljke oštećeno od insekata ili gljivičnog oboljenja, takođe se ne sme koristiti kao začin u jelima.

Najbolje je da se začinsko bilje bere po suvom, toplom, sunčanom vremenu, nikako ne posle kiše ili dok je vlažno od rose. Oštećene, slomljene delove biljaka treba odmah izdvojiti i baciti.

Nabrane biljke treba što brže osušiti ili konzervirati na neki drugi način. Ukoliko se suši, najbolje je poređati ga (listiće ili strukove) jedno do drugog, na čistu podlogu prekrivenu belim papirom ili čaršavom, a yatim staviti na mesto koje nije izloženo direktnom suncu, ali je toplo i zaštoćeno od vetra. Ukoliko se papir ovlaži zamenite ga drugim. Biljke se mogu vezati u snopiće i okačiti da se suše na hladnom i suvom, promajnom mestu. isto tako se mogu brzo osušiti i poređane jedna do druge u plehu, u poluotvorenoj pećnici zagrejanoj najviše na 40 stepeni. seme začinskih biljaka suši se na isti način i na istoj temperaturi.

Osušeno začinsko bilje ili seme najbolje se čuva u dobro zatvorenim metalnim kutijama, ili u obojenim staklenim teglicama sa čvrstim poklopcem. veće količine mogu se smestiti i u višestruke papirne kese. Zatim ih treba držati na prohladnom, suvom i tamnom mestu. Sunčeva svetlost štetno deluje na većinu osušenih biljaka, menja im prirodnu boju i smanjuje aromu. sušeno bilje može se koristiti najduže 4-6 meseci, kasnije gubi u kvalitetu i aromi.

Začinsko bije se može nekoliko dana čuvati sveže u frižidero. jednostavno ga dobro operite, otresite od vode i stavite u plastičnu kutiju a oda u frižider.

začinsko bilje može se zamrznuti, a zamrznuto moze da traje i duže od 6 meseci. Operite ga, smestite u kalupe za led i odozgo nalijte malo vode pa ka zamrznite. Kockice leda sa začinskim biljem istresite u plastičnu vreću, čvrsto uvežite i čuvajte u zamrzivaču.

Neke vrste začinskog bilja kao sto su peršun, mirođija, celer i bosiljak uspešno se čuvaju u soli. Treba ih sitno iseckati i izmešati sa solju, u razmeri 20 gr soli na 10 gr bilja,smestiti u staklene bočice koje se dobro zatvore, i čuvati u frižideru.

ZAČINSKE TRAVE

# ANIS (morač, janež)

# BELI LUK

# BORAŽINA (boreč)

# BOSILJAK

# VLAŠAC

# DRAGOLJUB

# ESTRAGON

# ŽALFIJA

# KAPAR

# KIM

# KLEKINJE (borovice)

# KOZLAC

# KORIJANDER

# KRBULJICA

# KRES (dragušac, divlji hren)

# LOVOR

# MAJORAN

# MAJČINA DUŠICA

# MELISA (matičnjak)

# MILODUH (izop)

# MIROĐIJA

# MORAČ

# NANA (menta)

# ORIGANO (vranilovka)

# PERŠUN

# REN

# RUZMARIN

# SLAČICA

# SREMUŠ

# TIMIJAN

# CELER

# ČUBAR

           

ORIJENTALNI ZAČINI

# ALEVA PAPRIKA

# BIBER

# BIBER JAMAJČANSKI - PIMENT, NAJKVRIC

# BIBER KAJENSKI

# VANILA

# ĐUMBIR

# KARANFILIĆ

# KARDAMOM

# KARI

# MACIS

# MUSKAT - MORSKI ORAŠČIĆ

# SUSAM

# CIMET

# ŠAFRAN

EGZOTIČNA JELA

SA AROMATIČNIM BILJKAMA

# FALAFEL - ćufte od lebleblija (nauta)

# LABANE (LABNA) - egipatski sir sa začinskim bilje

AROMATIZOVANO ULJE

# PIKANTNO ULJE ZA SALATU

# ULJE SA SVEŽIM TRAVAMA

# LJUTO ULJE

AROMATIZOVANO SIRĆE

# SIRĆE OD JABUKA

# SIRĆE OD ZOVE

# SIRĆE OD KUPINA

# SIRĆE SA ZAČINIMA

# SIRĆE SA LIMUNOM

# SIRĆE SA BELIM LUKOM

# SIRĆE SA ZELENIM BIBEROM

 

 

 

 

 

 

 

 

gastrolog @ 13:45 |Komentiraj | Komentari: 0
 

                        Začini i aromatično bilje

Aromatično i začinsko bilje ima široku primenu u kulinarstvu. Upotreba u svemu tome se sastoji iz čovekove potrebe  za ukusnijom hranom istoriski gledano .još u pradavna vremena ljudi  zamotavaju  u lišće biljaka.

To rade da bih  zaštitili  , a pri tome  uviđavaju da je   ukusnije. Kod pečenja na vatri  naravno da umotavanje mesa u lišće biljaka ima i higijensku svrhu.  Ljudi u to vreme  počinju  da gaje  mirišljavo i aromatično bilje. Ovo bilje ima veći značaj od mnogih začina, zato što uspeva u svim područjima sveta.  Aromatično bilje  se upotrebljava sveže i sušeno . Aromatično bilje u današnje vreme se uzgaja kao kulturno bilje, a raste  kao divlje u prirodi . Zbog arome  začine i aromatično bilje treba stavljati na  kraju kuvanja, ali ne  u svakom slučaju . U ostale svrhe  koristiti i drugačije. U današnje vreme na tržištu  imamo mnogo začina . Začine  možemo nabavljati u specijalizovanim  trgovinama i marketima.

................. Anis
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 13:30 |Komentiraj | Komentari: 0

GLAVNI SASTOJCI HRANE

 

 

           UVOD

           BELANCEVINE

           UGLJENI HIDRATI

           MASTI

           MINERALNE SOLI

           VITAMINI - A - D - C - grupa B -

           KALORICNA VREDNOST HRANE

           KAKO TREBA PRIPREMATI HRANU

 

Ishrana je nesumnjivo jedan od najvaznijih spoljnih cinilaca koji uslovljavaju dobro ili lose zdravlje i uticu na radnu sposobnost i duzinu ljudskog zivota. Poznavanje i razumna primena savremenih znanja o ishrani omogucavaju nam da svesno uticemo na zivotne procese u nasem organizmu.

Mi smo danas u stanju ne samo da nabrojimo koji su sastojci hrane potrebni nasem telu nego i u kojoj kolicini i u kakvom obliku ih ono najbolje iskoriscava. Zadatak hrane je slozen: ona treba da pruzi organizmu materijal za rastenje i izgradnju celija, da mu obezbedi energiju koja je potrebna telu za vrsenje telesnog i umnog rada i damu pvi sastojke koji ce ga stititi od eventualnog obolenja.

Sve zivotne namirnice koje sacinjavaju nasu hranu ne sadrze podjednako materije koje su organizmu potrebne. Neke sadrze velike kolicine hranljivih materija, a druge, pak, sadrze tzv. zastitne materije. I jedne i druge covek uzima iz zivotinjskog i biljnog sveta svesno ili instiktivno, po navici ili ukusu, i cesto takav izbor, posmatra sa gledista pravilne ishrane, moze da bude pogresan.

Osnovne hranljive i neophodno potrebne supstance za izgradnju, odrzavanje i pravilno funkcionisanje covecjeg oragnizma su belancevine, ugljeni hidrati, masti, mineralne materije, vitamini i voda. Prve tri spadaju u hranljive, a ostale u zastitne materije.



BELANČEVINE

Belancevine su zbog svog velikog znacaja za zivot nazvane jos i proteinima, jer grcki PROTOS znaci prvi, najvazniji. Ranije su sve materije, koje po svojim osobinama lice na belance jajeta ubrajane u belancevine. Medjutim, danas se zna da su to slozena hemijska jedinjenja ciji je glavni sastojak azot. One su, posle vode, najveci sastavni deo naseg tela, jer cine osnovu svih zivih celija. Misici, koza, kosa-sva telesna tkiva sastavljena su od belancevina. Kako se sva ova tkiva u toku svakodnevnih zivotnih procesa trose, to za njihovu obnovu kao i rastenje belancevine predstavljaju neophodan i nezameljiv materijal. Osim toga, one igraju znacajnu ulogu u prenosenju vode u organizmu, kao i stvaranju zastitnih materija u slucaju obolenja. Kao izvor energije i toplote mogu se uporediti sa ugnjenim hidratima, mada je iskljuciva upotreba belancevina kao izvora energije nepozeljna i sa ekonomske i sa fizioloske tacke gledista. U pogledu hranljive vrednosti, belancevine se medjusobno razlikuju. Ne postoji nijedna belancevina koja bi kompletno sadrzavala sve sastojke koji su organizmu potrebni. Ova cinjenica primorava coveka da se hrani vitom hranom, tj. I biljnom i zivotinjskom. Glavni izvori belancevina zivotinjskog porekla su , , mleko, mlecni proizvodi i jaja, a biljnog zita i njihovi proizvodi (brasno, hleb, testa), krompir, mahunasti plodovi itd.

Za odredjivanje potrebne kolicine belancevina u nasoj ishrani najmerodavniji su cinioci starost, zdravstveno stanje i priroda posla koji se obavlja. Uopste se uzima da je dnevna potreba odraslih, zdravih osoba 1 gram belancevina na 1 kg telesne tezine. Smatra se medjutim, da su za pravilnu ishranu dece, koja rastu, potrebne vece kolicine belancevina-do 3 grama na 1 kg telesne tezine. Pojačano unosenje belančevina potrebno je i ženama u izvesnim fizioloskim stanjima, kao sto su trudnoća i dojenje, zatim teškim fizičkim radnicima, osobama koja su preležala neku bolest i bolesnicima pre i posle operativnih zahvata. Isto tako i pojedina dugotrajna obolenja, oštećenja jetre, opekotine i rane zahtevaju više belančevina.

Nase telo ne moze nagomilavati rezerve belancevina kao sto to čini sa mastima i ugljenim hidratima, te ga njihovo nedovoljno unošenje primorava na trošenje sopsstvenih-tkivnih-belančevina, sto ima za posledicu opšte opadanje zdravstvenog stanja, smanjenje otpornosti prema zaraznim bolestima, zamor, smetnje pri rastenju, opadanje telesne težine itd.

UGLJENI HIDRATI

1.Pod ovim imenom podrazumeva se u prvom redu sećer i materije koje su mu srodne. No to ne znači da su sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su, po hemijskom sastavu, ustvari jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, iz kojih se izvanredno složenim hemijskih procesima u našem telu stvaraju toplota i energija. Najveći deo energije, potrebne za rad dobijamo baš iz ugljenih hidrata koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Ima ih i u biljnim i životinjskim namirnicama, a čovek ih najviše unosi hlebom, krompirom, voćem i sećerom. Najvažniji ugnjeni hidrat biljnog porekla je skrob, koji spada medju najraširenije materije u biljnom svetu. To je složeni ugljeni hidrat koji telo ne može da koristi u onom obliku u kojem se javlja u prirodi. On mora prethodno da bude u procesima varenja razlozen u prost secer, tzv. Glikozu, pa ga tek onda moze organizam da iskoristi. Namirnice životinjskog porekla su mahom siromašne u sećeru. U mesu je količina sećera toliko neznatna da se praktično i ne uzima u obzir. Jedino ga nesto više sadrže unutrašnji organi (iznutrice). Životinjski sećer naziva je glukogen i njegova je važnost u tome što se kao zaliha sakuplja u jetri i misicima i, u slučaju potrebe, na primer, pri težem fizičkom radu, organizam ga može odmah iskoristiti. Sem skroba i glukogena, traščanog i mlečnog sećera, koji spadaju u složene ugljene hidrate, postoje i takozvani prosti sećeri kao sto su grožđani i voćni sećer. Svi ovi ugljeni hidrati se mnogo brže vare nego masti i belančevine. Izuzetak od ovoga je celuloza koju organizam nije u stanju da razgradi, te je ne može koristiti kao energetski materijal. Ali, celuloza zato može da posluži kao dobar regulator rada naših creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Što se tiče količine ugljenih hidrata, koju čovek treba da unese hranom, ona zavisi od težine posla. Prosečna dnevna potreba kreće se između 400-500 grama.

MASTI

U ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. U biljnom svetu se nalaze u klicama semenki i masnim plodovima (maslinama,orasima), dok su uživotinjskom svetu sadržane u tkivu životinja. Često se iz praktičnih razloga masti svrstavaju u “vidljive” i “nevidljive”. U ovo poslednje spadaju masti koje se, da se tako izrazimo, nalaze skrivene u životnim namirnicama kao njihov sastavni deo, na primer u orasima,čokoladi, siru, dok su druge masti, kao svinjska, gušja, puter spadaju u “vidljive”. Sve vrste masti i ulja imaju manje-više istu hranljivu vrednost i, u poredjenju sa ugljenim hidratima, daju otprilike dvaput veću količinu energije i toplote. Masti se u poredjenju sa ugljenim hidratima i belančevinama sporije vare sto nam objasljava zbog cega se čovek oseća duže sitim kada jede masniju hranu. Ulja se lakše vare od čvrstih masti, što je od naročitog značaja u dijetetici na primer kod oboljenja jetre. Izvesne masti su nosioci vitamina koji su u njima rastvorljivi, kao vitamin A, D, E, K. Potrebe organizma u mastima kreće se oko 60 grama dnevno, i svako prekomerno ili smanjeno unošenje može biti štetno. Pri prekomernom uzimanju masti ona će se gomilati u masnim ćelijama potkožnog tkiva, izazivajući gojaznost, dok će prožimanje unutrašnjim organa (jetre, srca itd.) mastima slabiti njihove funkcije. Nedovoljno unošenje masti dovodi do slabljenja otpornosti tela prema infekcijama i zarazama.

MINERALNE SOLI

Nalaze se u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla. Prisustvo mineralnih soli u hrani od velike je vaznosti, narocito pojedinih, kao sto su: natrijum, hlor, kalcijum, fosfor, gvozdje i jod. U tabeli dat je pregled namirnica koje sadrze najvaznije mineralne soli.

VITAMINI

Danas se o vitaminima mnogo govori kao o vaznim sastojcima hrane, ciji nedostatak dovodi do razlicitih poremecaja u organizmu. Vitamini se javljaju u hrani u vrlo malim kolicinama, pa ipak dovljinm da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrzi i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude vita. Ali i uzimanje vite hrane moze da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju mogu da uniste vitamine u namirnicama. Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima (A, D, E, K) dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporni prema toploti i duzem stajanju, dok se drugi u tom slucaju unistavaju. Tako na primer, spanac, koji je dosta bogat vitaminom C, vec na obicnoj sobnoj temperaturi za 1-2 dana stajanja gubi polovinu od prvobitne kolicine. Moze se uopste reci da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.

VITAMIN A- se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, zumancu i nekim vrstama povrca. Minimalna kolicina od 3-5 miligrama u svakodnevnoj ishrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unosi u vecim kolicinama, sakuplja se ako zaliha u jetri i trosi kad je organizam u oskudici. Moze se zagrevati i do 120 C a da pri tome nista ne gubi od svoje vrednosti.

VITAMIN D- naziva se jos i “antirahiticni” vitamin, jer je obljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan je i vitamin D te je od izvanredne vaznosti da je u dovoljnoj kolicini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ima ga u uljima morskih , u mleku, maslu, zumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromasna je ovim vitaminom. Kako se vitamin D stvara u kozi pod dejstvom suncevih zraka, najbolja predohrana je suncanje leti a zimi je uzimanje ribljeg ulja.

VITAMIN C-je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandzi, sipku i paprici. , mleko i ostale namirnice zivotinjskog porekla sadrze ga u neznatnim kolicinama. Na visokoj temperaturi i stajanju na vazduhu brzo propada, te iz tog razloga treba namirnice koje ga sadrze kuvati sto krace u poklopljenom sudu. Najidealnije je priprema povrca na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom. Ljudski organizam ne moze da nagomilava vitamin C zato je potrebno da se svakodnevno unosi. Dnevne potrebe se krecu od 50-100 miligrama.

VITAMINI GRUPE B-ovoj grupi pripada niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti od kojih svaki ima posebnu ulogu u organizmu. Glavni izvori su: zita, pirinac, pasulj, grasak, pivski kvasac, jetra, bubrezi itd. U manjim kolicinama ga sadrze zumance, mleko, krompir i orasi. Iz ove grupe znacajni su vitamini B1, B2, B12 i tzv. PP faktor.

B1-(aneurin)-iako su dnevne potrebe oko 2 miligrama-nedostatak ovog vitamina dovodi do poremecaja koji se odrazavaju:slaboscu zivaca, misica, srca, pojavom otoka i preosetljivoscu. Oboljenje se naziva beri-beri, i srece se cesto u Aziji zbog jednolicne i oskudne ishrane.

B2-dnevne potrebe organizma krecu se oko 2-3 miligrama.Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta, uglovima usana i ociju. Oko usiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje koze, a na dodirnoj liniji sluzokoze i koze usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u ocima, oticanje ocnih kapaka i promena na jeziku.

B12-ima povoljno dejstvo na lecenje izvestnih vrsta malokrvnosti.Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

PP faktor (nijacin)-nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra zbog jednolicne ishrane. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju koze (crvenilo, pucanje, ljustenje) i poremecajima u gotovom celom organizmu a narocito u organima za varenje. Javlja se i dusevni poremecaj uz gubitak volje. Nalazi se u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali clanovi grupe B, a dnevne potrebe su od 12-20 miligrama.

KALORIČNA VREDNOST HRANE

1.Sve hranljive materije unete u organizam podlezu nizu promena pri cemu se materije menja. Kao rezultat toga stvara se toplotna energija koja je potrebna ljudskom organizmu. Ta energija meri se kalorijama. Jedna kalorija je ona kolicina toplote koja je potrebna da se jedn kilogram vode zagreje za 1 C. Tako u toku sagorevanja u organizmu jedan gram belancevine daje 4,1 kalorije, 1 gram masti 9,3 kalorije, a 1 gram ugljeni hidrata 4,1 kalorije. Za odrzavanje svih zivotnih funkcija i rad svih organa organizam trosi pri potpunom mirovanju oko 1600 kalorija. Pri misicnom i umnom naprezanju potrosnja je veca i to utoliko koliko je rad naporniji.

 

KAKO TREBA PRIPREMATI HRANU

Najjednostavniji odgovor bi bio: “potrebno je ostaviti prirodan sadrzaj namirnica sto je moguce prirodnije”. Ovo je osnovno pravilo pri pripremanju hrane. Namirnice ne treba mnogo sitniti, kvasiti i kuvati, jer dolazi do velikih gubitaka hranljivih sastojaka. Cesto se iz neznanja razara ono sto u namirnicama vec postoji, a kasnije se kao posledice javljaju razne stetne bolesti i obolenja. Zato sve sto se moze jesti sirovo ne treba kuvati. Delovanjem toplote namirnice se mogu omeksati na vise nacina:

-omeksavanjem u vodi ili vodenoj pari,

-omeksavanjem pomocu vode i masti,

-omeksavanjem u vrucoj masti ili ulju,

-omeksavanjem u “suvoj toploti”- u rerni, peci i sl.

-kuvanjem namirnica u vodi na temperaturi od 100 stepeni.

Prilikom pripremanja hrane veoma je vazno dodavanje zacina, ali prilikom njihove upotrebe treba biti umeren, jer svako preterivanje u tom pogledu moze imati stetne posledice po nase zdravlje.

Kineska poslovica: "Zdravlje je luksuz u kome možemo svi uživati. Sve što je potrebno je malo volje ali i mnogo mudrosti da otkrijemo kada je pravo vreme da sebi poklonimo ono što će nas učiniti najbogatijim na svetu."

 

 

 

gastrolog @ 13:24 |Komentiraj | Komentari: 0

Razvoj  kulinarstva i istorijat  obeležava  u novije vreme uglavnom  francuska kuhinja. Smatra se da taj  primat ima od  1400- te- godine, pojavom znamenitog  kuvara  bufeta. Dakle bufet je postavio takvu vrstu gozbe  koja je predstavljala – hladni  bife. Po imenu  kuvara ova  vanredno luksuzna gozba  dobija i svoje ime.u to vreme pomenuti kuvar na dvoru francuske  postaje , k```ao i na ostalim  dvorovima oličenje   majstorstva u domenu  hladne kuhinje. U to vreme dolazi do  promene   stava u odnosu  na kuvarstvo u svetu .poznato je da iz vremena  persije , stare grčke, erima i ostalog sveta, da su  obroci  bili  obimni. Gozbe su trajale  po čitav dan.tako je bila posluga angažovana  po specijalnosti.

Specijalnost sečenja mesa  i velikih komada pripadala je vrsti  specijalista  koji su se zvali ‘’ scikori ‘’. Hetere su devojke koje služe goste dvora  i u  svemu  im udovoljavaju. Tako dobro obučena  posluga postaje tražena . Francuski kuvari kao nosioci posla  odlaze  na bečki , ruski , i ostale dvorove. Fino kuvanje  postaje  priznat zanat koji se dobro vrednovao  u svakom pogledu . Razvoj kuvarstva u to vreme jeste  rezultat potrebe ljudi  da  se bolje hrane . Stari grci veštinu kuvanja  su naučili od  persijanaca, a od grka su je preuzeli  rimljani . Iz istorije  persije poznato je da u toj zemlji  u -6- veku p. N. E.  Postoje  ljudi koji se  bave  kuvanjem kao zanimanjem .  Radeći kao kuvari  uspeli su da  dostignu vrhunac umeća u kulinarstvu . Prateći razvoj  kuvarstva  kroz vekove, dolazimo do podataka da je u – 5- om – veku  p. N. E.  U grčkoj   napisana  najstarija knjiga o kuvanju  koja se zvala  ‘’ opsologija ‘’ovu knjigu napisao je terpsion .     Njegov  učenik  – arhestratos starogrčki gastronomski  pisac iz – 4- og- veka p. N. E.  Napisao je delo ‘’ hedipatija’’ova knjiga predstavlja  enciklopediju  kuvarske veštine.  

 pisac hedipatije nazvan je  - homerom  - gastronomije. Od starih rimskih pisaca imamo ’’ cato  maiori ’’ – striji, koji je napisao  delo ’’ dere  rustica ’’

O ratarstvu gde   daje  i recepte  za  spravljanje  hrane. Živeo je u drugom veku  pre nove  ere. U to vreme  javlja se i apikus, koji je napisao kuvarsko remek – delo ’’ dearte ’’ coguinarija ’’ lib- od 1  - 8 .- dakle u tih osam knjiga daje  uputstva za pripremanje fino odabranih jela. Rimljani kasnijeg doba uživali su  veliko  materijalno  blagostanje , ali su  postali  neumereni u svakom pogledu . Očitovala  se  težnja za lepotu i raskošnost jela  na gozbama. Dolaskom  barbara   i nordiskih naroda kuvarstvo  doživljava u četvrtom i petom  veku  slom i  nagli  pad. Skoro svi kuvari  su  poubijani , mnogi su pobegli , a samo mali broj kuvara ostaje u službi  novih gopodara.  U srednjem veku  vladao je  takav ukus  u spremanju jela  kao i u vreme  klasičnog  rimskog kuvarstva.  Težnja je bila u gozbama koje  će zadiviti  goste neviđenim sjajem  na jelovniku . Data jela predstavljala su  klasičani egzotičan izbor. U dvanaestom i trinestom  veku  stiže u evropu  : kim, anis, cimet, biber, đumbir, oraščić, i ostali začini.  Kuvarsko umeće doživljava procvat u doba renesanse u

 14.om – veku  prvo    u italiji  a zatim u francuskoj . Moramo napomenuti  i to da iz doba   renesanse  - 1498- godine  u veneciji  dolazi do štampanja  knjige bartolomea  platine ’’ de arte   kokvinarija’’ . Renesansa označava napredak francuske kuhinje  dolaskom  talijanskih kuvara. Katarina  - mediči- 1519- god. Do  .- 1589.- god. Udajom za henrika drugog   postaje  kraljica  francuske. Dakle imamo to vreme obeleženo   jakim razvojem 

 kuvarstva u francuskoj.  Moderno kuvarstvo razvilo se  svakakao  na mediteranskom tlu . U početku  kod  aristokrata i bogataša  i političara, kao što je bio slučaj  kod rimljana. Napokon 1765.- god. ’’ Bulanžer’’  je otvorio prvi restoran u parizu to je predstavljalo  novu eru u 

Gastronomiji u tih  zadnjih  pedeset godina. U -20.- veku  kod nas   školovano je dosta  dobrih kuvara, koji su obeležili  vreme u kome žive i rade.  Tako  možemo govoriti  o velikanima  , naše  gastronomije  u današnje vreme.  Najezdom brze hrane formira se nova  generacija kuvara , pa teško možemo  naći  nekoliko kuvara koji su prepoznatljivi   po dobrim supama , sosovima i ostalom hrnom.  Brzu hranu je donela  brzina života. Ova vrsta hrane je  potisnula  tradicionalnu i zdraviju hranu .  Obzirom  da je ishrana  našeg naroda i turista  od velikog  značaja  za  turističku ponudu , moramo biti  prepoznatljivi  po tradiciji zdrave  hrane.

 

gastrolog @ 13:15 |Komentiraj | Komentari: 0
subota, siječanj 20, 2007
gastrolog @ 13:23 |Komentiraj | Komentari: 0
četvrtak, siječanj 18, 2007

ŽIVINA- PERAD                         

            KUVA SE I PEČE     

KOKOŠ ZA SUPU OD 2,5-KG         2-3.-SATA      PREMA STAROSTI

MLADA KOKOŠ ZA SUPU

  OD 8-10.- MESECI 45’.- MINUTA          

TOVLJENO PILE OD -2-KG

             50’.- MINUTA         

PUNJEN PETAO       1-IPO SAT     

PILE OD 1.- KG        20-25’.-MINUTA      

PILE OD 1,600.-KG  30-40’.- MINUTA     

MLADO PILE           12-15’.- MINUTA      PEČENO U TEVSIJI

GOLUB          15-18’.- MINUTA      PREMA VELIČINI

PATKA.1,5.-KG         35’-40’-MINUTA      

VELIKA PATKA ZA

PIRJANJE     40’-45’.- MINUTA     PREMA STAROSTI

BISERKA OD 1,200-KG      25-30.- MINUTA     

GUSKA OD 5.- KG   2-2 IPO SATA            PREMA STAROSTI

ĆURAN PEČEN        25’.- MINUTA PO KG.        

ĆURAN NA RAŽNJU          30’- MINUTA PO KG.         

ĆURAN PUNJEN     20-30’.MINUTA-PO KG      

                                   

 

Pirjano plie s  maslinama.- za .- 6.- osoba

Sasatojci: 1,5.- kg piletine  u celo, 45.- gr.- belog  luka400.- gr.- paradajza, 100.- gr.-crnih maslina, 1.- dcl.- maslinova ulja, 30.- gr.- svežeg lista žalfije, 10.- gr.- soli, 2.-dcl.- belog vina suvog, 2.- gr.- belog bibera.

   Način pripremanja: Pile  raseći  na 12.-. kom.jednakih onako kakose seče pile, beli luk oljuštiti .Sitno narezati oguljene  paradajze i masline. Ugrijemo ulje, na njemu popržimo  beli luk i sklonimom ga po strani. Komade piletine  popržimo na tom ulju zlatno smeđe boje.Dodamo listove žalfije i narezaNI PARADAJZ, posolimo. Uz preokretanje  pirjanimo  tako da tekućina sva ispari .Dolijemo vino i pirjanimo još 15’- minuta.Za još petnaest  minuta  dogotovimo sa maslinama i belim biberom.

 

Piletina   ’’PALERMO’’-za -6.- osoba

 Sastojci:1.- kom.- piletine oko 1,5.- kg, 3.- kom.- plavog patlidžana, 12.- gr.- soli, 20.- gr.- belog luka,400.- gr.- paradajza,100.- gr.- masne suve slanine, 1.- dcl.- maslinova ulja, 2.- gr.- bibera, 2.- dcl.- suvog belog vina, 2.- dcl.- vruće supe, 30.- gr.- naseckanog peršunova  lista.

  Način pripremanja:Patlidžane oluštimo narežemo na male komade  posolimo i ostavimo  da odstoje  sat vremena.Pile operemo i narežemo na komadekako se reže piletina.Beli luk oljuštimo i resečemo na pola. Paradajz oljuštimo , očistimo od semenki  i sitno  narežemo.Slaninu narežemo na kocke.Ugrijemo polovicu ulja,   na njemu popržimo  beli luk, izvadimo ga , pa na istom ulju popržimo piletinu.  posolimo i pobiberimo , dolijemo vino i pirjanimo da vino ispari . Dodamo paradajz i slaninu, pa pijanimom oko 30’ min.dolijemo supu . Zagrejemo  ostalo ulje , pa na njemu deset minuta pirjamo patlidžan, pobiberimo , pomešamo s piletinom .Pospemo sa peršunom.

 

Pile na leskovački način: za.- 6.- osoba

  Sastojci:1.- kom.- piletine oko 1,5.- kg, 100.- gr.- crnog luka, 1.- dcl.- maslinovog ulja, 12.- gr.- soli,400.- gr.- paradajza, 200.- gr.- sveže zelene paprike, 2.- gr.- belog bibera.

 Način pripremanja: Pile narežemo , luk narežemo na kocke.Paradajz oljuštimo i sitno isečemo . Luk popržimo na ulju da požuti. Na takvom luku dodamo piletinu dase poprži, posolimo je i pobiberimo.Dodamo paradajz poklopimo i pirjanimo oko 30’,minuta.Paprike popržimo, oljuštimo, narežemo na rezance, dodamo piletini  i pirjanimo još 15.-’ minuta.

 

Pileći bataci na kineski način.za -4.- osobe

Sastojci: 8.-. kom.- pilećih bataka, 10.- gr.-. soli, 10.- gr.- slatke mlevene paprike, 200.- gr,.-crnog luka, 40.- gr.- belog luka, 1.- dcl.- susamovog ulja, 1.- kom.- lovorov list,

2.- kom.- suve paparike , 2.- dcl.- crnog vina, ½.- dcl.- slatke pavlake , 10.-. mml .-vinskog sirćeta, 100.- gr.- suvog vrganja, 10.- gr.- meda, 10.- mml.- soja sosa, 1.-. gr belog bibera , 30.- gr.- suvog i prženog jezgra oraha.

 Način pripremanja: Batake narezati  nekoliko puta, natrljati soli i biberom, pa ostaviti tako da odstoji oko 15’.- minuta.Luk sitno naseckati .Beli luk oluštiti i zdrobiti. ULJe ugrejati , na njemu batake sa  svih strana  smeđe popržimo i izvadimo ih iz tiganja. na istom ulju  popržimo luk da požuti i beli luk. Dodamo batake, drobljeni lovorov list

i suvu papriku . Dolijemo crno vino, dodamo pavlaku i sirće, dodamo vrganje i sve pirjanimo pokriveno oko 20’ minuta, na blagoj vatri. Batake izvadimo iz sosa,i stavimo na toplo. Tekućinu od pirjanjenja procedimo.S sos skinemo mast, izmešamo ga s medom i ukuvamo ga da bude kremast. Začinimo sosom od soje, belim biberom i po ukusu malo sirćeta od vina. Batake prelijemo sosom i pospemo prženim jezgrom oraha.

 

 Petao u umaku od crnog vina.- za .-6.-osoba

  Sastojci :1.- kom.- petao od 1,5.- kg, 120.- gr kožice od suve slanine, 250.- gr.- luka kozjaka, 100.- gr.- šargarepe, 30.- gr.- belog luka, 120.- gr.- maslaca, 40.- gr.- brašna, ½.- dcl.- konjaka,7.- dcl.- vina crnog vranac, 60.- gr.- pire paradajza, 3.- dcl.- vode,1.- kom.- grančica sveže majčine dušice, 1.- kom.-lovorov list, 12.- gr.- soli,400.- gr.- šampinjona  svežih , 100.- gr.- masne suve slanine.

    Način pripremanja: petla rasečemo  na porciske komade , džigericu  zgnječimo. Kožicu od slanine narežemo na komade. Kozjak naseckamo , šargarepu narežemo na kocke. Beli luk zgnječimo. Maslac rastopimo u večoj posudi.Na maslacu  zlatno žuto popržimo komade kožice i i komade petla.Dodamo povrće i beli luk.Pospemo brašnom i sve zapržimo.Dolijemo konjak,zapalimo ga i pustimo da dogori.Dolijemo crno vino . Pire paradajz izmešamo sa vodom i umešamo ga u soss majčinom dušicom , lovorovim listom i solju. Sve pirjamo poklopljeno  sat ipo vremena. Šampinjone očistimo i sečemo na dva dela.Slaninu narežemo na kocke, dobro je ispržimo i pirjamo 10’.- min. sa pečurkama. stavimo s pečurkama na toplo. Sos ukuvamo,protisnemo s džigericom i s time prelijemo komade mesa.

 

Kokoš nadevena kukuruzom .- za 6.- osoba.

 Sastojci:1.- kom.- kokoši od -1,5.- kg pripremljena za punjenje i posoljena sa5.- gr.- soli. 

Nadev: 300.- gr.- kukuruza šecercau zrnu, 3.- gr.- soli, 50.- gr.- zelenih maslinki , 100.- gr.- sveže paprike zelene, 4.- lista zelene salate glavatice, 50.- gr.- mlevenog mesa telećeg , 40.- gr.- maslaca,1.- gr.- bibera belog, 1.- kom.- jaja, ½.- dcl.- ulja.

Sos:100.- gr.- šargarepa, 120.- gr.- crnog luka, 20.- gr.- belog luka, 60.- gr.- maslaca, 25.- gr.- brašna, 2.- dcl.- belog vina, 3.- dcl.- od peradi, 1.- dcl.- slatke pavlake, 2.- gr.- soli.

  Način pripremanja:pripremljenu kokoš za nadevanje staviti na dasku tj. radnu površinu.Srce i i džigericu naseckamo i stavimo postrani.Pećnicu zagrejemo na 200.- stepeni.Masline i papriku narežemo na kockice, listove salate sitno narežemo. Nadev  popržimomna maslacu .Snjim popržimo maslinke, papriku i salatu, posolimo, pobibrimo, skinemo sa štednjaka, pomešamo sa kukuruzom i jajetom.S time napunimo kokoš, zašijemo otvor, namažemo je s uljem i pećemo u pećnici sat ipo vremena. Šargarepu , glavicu crnog luka, i beli luk narezati na kocke i zlatno žuto popržiti na maslacu s inutricama. Pospemo brašnom, Nalijemo vino i supu, P akuvamo 30’minuta,.Sos propasiramo zakuvamo gas pavlakom i poslužimo uz kokoš.

 

 Banatsko pile.- za .- 6.- osoba.-

 Sastojci : 1.- kom.- pileta  1,2.- kg, 800.- gr.- paradajza svežeg, 250.- gr.- zelene paprike, 200.- gr.- crnog luka, 30.- gr.- belog luka, 1.- dcl.- ulja, 12.- gr.- soli, 1.-. gr.- bibera, 300.- gr.- pirinča krupnijeg zrna, 2.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 10.- gr.- slatke  mlevena  paprika.

 Način pripremanja: pile  narezati  na šest komada.Paradajz oljuštimo i sečemo na komade.Paprike raspolovimo, očistimo od semenki, pa narežemo na rezance. Glavice crnog luka narežemo na kocke. Beli luk narežemo na sitne kockice. U većoj posudi  ugrejati  malo ulja  i na njemu popržimo piletinu do zlatnožute boje. Dodamo kocke luka, staklasto ih popržimo: zatim dodamo paradajz, papriku, beli luk, soli, i bibera, pa sve 50’.- minuta pirjanimo na laganoj vatri. Na malo ulja  glazirati  pirinač ka d pobeli naliti  vrijuću vodu , posoliti i pobiberiti. Rižu pirjati  poklopljeno  na laganoj vatri , zatim je izmešamo sa paprikom. Rižu začinjenu paprikom  stavimo u predhodno zagrejanu posudu . Na nju stavimo delove piletine s povrćem. 

 

Piletina na flamanski način.- za .- 8.- osoba

 Sastojci : 2.- kom.- pileta po -. 600.- gr, 100.- gr.- brašna 10.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 40.- gr.- maslaca, ½.- dcl.- ulja, 250.- gr.- kozjaka mladog luka, 500.- gr.- mladih krompirića, 200.- gr.- šampinjona, 120.-. gr- suve  mesnate slanine, 3.-. dcl.- pileće supe, 25.- gr.- brašna, 20.- gr.- naseckanog peršuna.

 Način pripremanja : Svako pile razrežemo  na četiri dela.Brašno pomešamo saa solju i biberom i u to uvaljamo komade piletine. U tiganju  zagrejemo  maslac i ulje,pa po mnekoliko komada sa svih strana  zlatno smeđe popržimo piletinu  i stavimo je u veću posudu . Kozjak luk, i mladi krompir oljuštimo, sve neusitnjeno popržimo u tiganju u koji smo pekli piletinu i stavimo k piletini. Pečurke očistimo, i sečemo na četvoro, također malo popržimo i stavimo k piletini. Pećnicu ugrijemo na 180.- stepeni . Slaninu ispržimo hrskavo i smeđe, stavimo je na pečurke i prelijemo masnoću od slanine. Dolijemo kokošiju supu, pa sve pokriveno dogotovimo za 50’minuta u pećnici. Skrobno brašno potopimo u malo hladne vode i time zgusnemo sos. Jelo pospemo peršunom.

 

Pile s estragonom za.- 6.-osoba

 Sastojci :1.- kom.- veće pile od 1,200.- kg, 8.- gr.- soli, 2.- gr.- bibera, 2.- kom.- struka estragona svežeg lista, 80.- gr.- maslaca, 1.- dcl.- pavlake slatke.

  Način pripremanja: Očišćeno , oprano pile posoliti i pobiberiti .Staviti u pile jedan struk estraona , premazati ga masalcem i peći u dobro zagrejanoj pećnici na 250.- stepeni. Posle 15’.- minuta preliti ga pavlakom  i posuti preostalim seckanim estragonom.Peći dalje dok pile neomekne i porumeni prelivajući ga povremeno sokom. Pre služenja izvaditi estragon iz pileta.

 

Pile s pečurkama.- za .-6.- osoba

 Sastojci : 1.- kom.- pileta od 1,5.- kg, 12.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 150.- gr.- maslaca, 1.- dcl.- ulja, 1.- kg – šampinjona,150.- gr.- sitno sečenog crnog luka, 25.- gr.- sitno sečenog belog luka, 25.- gr.- seckanog peršuna, 20.- gr.- pire od paradajza.

  Način pripremanja: pile očistiti i posoliti i staviti u posudu. Preliti sa rastopljenim maslacem i peći u dobro zagrejanoj pećnici na 250.- stepeni  dok neomekša i porumeni, prelivajući ga sokom. Pa očistiti šampinjone, iseći ih na deblje režnjeve i pirjati na zagrejaom ulju. Izvaditi ih iz ulja, dobro ocediti i staviti u drugu posudu. Posoliti ,pobiberiti, posuti crnim i belim lukom i peršunom i pomešati .Pečeno pile iseći na delove, poređati na činiju za služenjei garnirati pripremljenim šampinjonima. U sok od pečenja umešati pire od paradajza i prokuvati  minut dva , pa ovim sosom preliti piletinu na činiji.

 

 

 

 

Pile sa sardelama.- za .-6.- osoba

Sastojci: 1.- kom.- pileta od 1,5.- kg, 12.- gr.-. soli , 40.- gr.- maslaca, 3.-. kom.- filete slanih sardela  iz konzerve, 1.- dcl.- ulja, 120.-sitno seckanog crnog luka.

   Način pripremanja: pile očistiti , malo posoliti i premazati spolja i iznutra maslacem umućenim sa sardelom.Zatim vezati pile kanapom da bataci ostanu uz trup pileta. Propržiti na ulju crni luk.Spustiti pripremljeno pile, poklopiti i pirjanititi pola sata. zatim ga staviti u umereno zagrejanu pećnicu na 225.- stepeni i peći ga dok neomekša i porumeni. pečeno pile izvaditi , iseći na delove i poređati na činiju za služenje. Sok propasirati  i preliti preko pileta.Služiti sa pirinčem ili knedlama  od zemički i salatom.

 

Pile s bananama.- za .- 6.- osoba

Sastojci : 1.- kom.- tovljeno pileod 1,5.- kg, 10.- gr.- soli , 1.- gr.- bibera, 210.-. gr.- maslaca,1.- dcl.- madere,2.- dcl.- pileće supe,  1.- dcl.- kisele pavlake, 4.- kom.- banane, 1.- dcl.- testa za pohovanje( orly masa ), ulje za prženje.

Način pripremanja:Očišćeno pile posoliti i pobiberiti. staviti u posudu na zagrejani maslac i peći u umereno zagrejanoj pećnici na 225.- stepeni dok neomekša i porumeni.Pečeno pile izvaditi , iseći na delove, poređati na činiju za služenje i držati na toplom mestu. U preostali sok u posudi usuti maderu i kuvati dok neuvri na pola. Za to vreme mešati i skidati varjačom sok sa posude . zatim doliti supu u pavlaku , promešati, poklopiti i ostaviti sos na tihoj vatri . Oljuštiti banane, iseći ih na krupne parčadi , umočiti u testo i ispržiti na dobro zagrejanom ulju. Pržene banane staviti na činiju pored piletine i služiti.

 

Pile na orijentalni način.- za .- 6.- osoba

 Sastojci : 1.- kom.- pileta od 1,5.- kg, 101.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 150.- gr.- maslaca,120.- gr.- oljuštenih i istucanih badema, 100.- gr.- kikirikija, 200.- gr.- mlevenog telećeg mesa, 250.- gr.- pirinča, 3.- dcl.- pilećeg fonda.

Način pripremanja:Očišćeno pile posoliti , pobiberiti, premazati sa 50.- gr.- maslaca i peći u dobro zagrejanoj pećnici na 250.- stepeni .-40’.- minuta, ilidok neomekša. U toku pečenja prelivati pile  često sa sokom. Pečeno pile iseći na delove i držati na toplom mestu. Na preostalom maslacu  prepržiti badem i kikiriki  dok porumene , mešajući neprestalno.Dodati mleveno  , posoliti i pobiberiti . Kad se  dobro zagreje , usuti sok od pečenja i pirjaniti  20’,.minuta. Spustit otrebljen , opran pirinač i naliti supom da pirinač potpuno ogrezne. Poklopiti , staviti u umereno zagrejanu pećnicu na 225.- stepeni i ostaviti da lagano vri dok tečnost neusahne. Gotov pirinač  sipati kašikom na činiju za služenje i poređati odozgo isečenu piletinu.

 

Pohovana piletina .- 6.- osoba

 Sastojci :pilići pohanci po osobi   mesa 250.-. gr.-. ( 1,5.- kg, 10.- gr.- soli, 200.- gr.- brašna, 4.- kom.- jaja za paniranje, 400.- gr.- prezle hlebne prosijane, i dovoljno ulja za pohovanje odnosno prženje.

Način pripremanja.:očišćeno pile iseći na četvrtine i osušiti čistom krpom . Pre paniranja posoliti parčad mesa, uvaljati ih u brašno , razmućena jaja i prezle i spustiti na zagrejano ulje. U početku pržiti  na jačoj vatri da porumeni , zatim smanjiti temperaturu i pržiti istiha da omekša.Pohovano  treba služiti odmah dok je obloga od jaja i prezli još reš, pošto ono kad stoji omekša. Služiti sa pireom od krompira, mladim graškomi zelenom salatom.

 

Pohovana piletina sa susamom.- za .- 6.- osoba

Sastojci : Piletina /1kom.- 1,5.- kg, 120.- gr.- susama, 300.- gr.- brašna, 10.- gr.- soli, 10.- gr.- aleve paprike, 1.- gr.-bibera, 1.- dcl.- mleka, 100.- grmaslaca, 1.- dcl.- ulja.

Način pripremanja:Pomešati  susam i brašno , soli , alevu papriku soli, i biber. Parčad piletine umočiti u mleko , uvaljati u mešavinu od susama i začina i pržiti istiha na maslacu i ulju 30’minuta, ili dok  neomekša i porumeni.

 

Pile  s južnim voćem-u marinadi.- za 6.- osoba

Sastojci : 1.- kom.- pile  od 1,5.- kg,50.- gr.- sitno sečenog belog luka , 2.- dcl.- soka od pomorandže, 25.- gr.- sitno seckanog estragona svežeg, ½.- dcl.-maslinova ulja, 10.- gr.- soli, 2.-gr.- bibera250.- gr.- pomorandže isečene na kriške, 150.- gr.- crnog luka isečenog na kriške.

    Način pripremanja: Pomešati beli luk , sok od pomorandže , estragon , ulje, soli i biber,. Staviti pile u veću posudu , premazati  pripremljenim  prelivom i poklopiti . Ovako pripremljeni marinat držati  na hladno oko 2.- sata. a pile okretati  nekoliko puta. pećnicu zagrejati na 250.- stepeni . Pile staviti u pleh , okružiti sa pomorandžama i lukom .Peći oko dvadeset minuta . temperaturu smanjiti na 180.- stepeni  i peći još sat vremena. U toku pečenja neprestalno prelivati pile sa marinadom.

 

 

Piletina sa salatom i kimom  ’’FIORENTINO’’.- ZA .-4.- OSOBE

Sastojci : 4.- kom.- odrezaka od pilećeg belog mesa-po .-150.-gr, 40.-gr.- peršunova lista, 20.- gr.- belog luka, 4.- kom.- jaja, 10.- gr.- aleve paprike, 800.- gr.- kuvanog krompira u ljusci, 2.-gr.- kima, 1.-dcl.- ulja,8.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, ½.- dcl.- vinskog sirćeta, 100.- gr.- crnog luka,150.- gr.- sveže paprike zelene, 600.- gr.- kupusa slatkog,

   Način pripremanja:Kupus iseči na tanke rezance za salatu, crni luk iseći na sitne kocke, svežu papriku izrendati  na krupnu ribež.Sve to pomešati  i preliti  dresingom od sirćeta, soli, bibera, ulja i malo vode. Ostaviti postrani do serviranja. Kuvani krompir oljuštiti i iseći na polovine, pa poređati  na podmazanu vatrostalnu činiju. Zatim začiniti sa kimom, soli, biberom , i preliti uljem staviti u pećnicu na 250.- stepeni i peći dok porumeni ili oko 20’.- minuta. U posebnu posudu  umutiti jaja i dodati seckani peršun , seckani beli luk , alevu paprikui dobro sve izmešati. Odreske

pileće umočiti u ovu mešavinu i pržiti  na ulju sa savke stranepo 6’.- min. i servirati   sa krompirom i salatom koju smo napravili predhodno .

         

Biserka na maslacu –za 4.- osobe

  Sastojci : 1.- kom.- biserka do 1.- kg, 10.- gr.- soli, 100.- gr.- suve slanine  za špikovanje isečene na lisriće tanke, 100.- gr.- maslaca, 50.- gr.- brašna, vrele voda po potrebi.

Način pripremanja: Biserku očistiti ,oprati , odbaciti noge i glavu i posoliti spolja i iznutra.Grudi šikovati slaninom, sataviti parče slanine u trbušnu duplju i vezati  batake uz trup tankim kanapom.Ovako prpremljenu biserku spust

gastrolog @ 16:38 |Komentiraj | Komentari: 0
 

Jagnjetina  i ovčetina

          Jela od jagnjećeg mesa i ovčijeg mesa

                                  vreme pripremanja

1. Ovčija plećka , pečena ............ 18’-20’.- min. po kg.

2. Ovčija plećka pirjanjena ...........40’.- min.- po- kg.

3. Ovčiji but , pečen ......................20’.- 25’min- po kg.  Iznutra krvav

4.  Jagnjeći but ...............................20’ – 25’.- min.- po kg.  pečen skroz

5. Ovčiji kare
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:30 |Komentiraj | Komentari: 0
Svinjetina

-   Jela od svinjskog  mesa
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:25 |Komentiraj | Komentari: 0
Teletina

Jela od  telećeg  mesa -    vreme  pripremanja.

1. Teleća ruža - ................. 30-35.- minuta po kilogramu.

 2. Teleći  hrbat .................30.  minuta  po kilogramu.

 3. Teleći  bubrežnjak ........35.- minuta – po kilogramu.

 4. Teleći  file 500- 600.-gr ..... 20- 25.- minuta.

 5.  Teleća  kolenica - ........... 1. ½. sata.

 6. Teleći  kotlet 175.- gr
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:22 |Komentiraj | Komentari: 0
............... GLAVNA  JELA ...............

Glavna životna namirnica  za glavno jelo  , svakako predstavlja  . Kod pisanja jelovnika  za bilo koji obrok   je obavezno , misli nse na doručak npr: jela izbor  sa švedskog stola, ručak u pansionu , večera u polu i celovitom  pansionu. Dakle  , mleko, sir, jaja i   su glavni snabdevači  organizma  belančevinama. Unos  belančevina  životinjskog

Porekla  jeste vrlo važno  za održavanje zdravlja.za kulinarsku namenu mesa  važna je kategorija i kvalitet mesa, od govečeta, teleta, i ovce.  za pečenje spada u prvu kategoriju  . za pirjanje  u drugu kategoriju .  za kuvanje u  treću  kategoriju .

---- Osnovana pravila kod  pripremanja  svih  vrsta  mesa: kod pripremanja  mesa pravilo prvo .To su celi komadi mesa pečenog naturalno  koji se pri spremanju dele strogo na  1.) Tamno  – goveđe i ovčije, 2). Bela mesa- teleće, jagnjeće,  svinjsko. Tamna mesa se ispeku  ružičasto – belo  se ispeče potpuno .

Pečenje se daje  uvek  za glavni obrok  , pa tako u internacionalnim  hotelima  se pečennje daje tj.- servira za večeru.  Kod nas  pečanje se  servira  gotovo u svim  restoranima  za ručak .

2). Dinstano ili kuvano :  priprema se u ratličitim varijantama. U bogatim  jelovniku  njegovo  mestio je iz  ribe. Servira se za ručak  što  znači , za drzgi glavni obrok . Dinstana jela se kod nas u restoranima serviraju  za ručak .

3).  Uvodna glavna jela :  predstavljaju  mesna jela  koja se seku  na obroke  presna, kao što su : šnicle, kotleti, sotei, ragui, mleveno , ( faširano )   , iznutrice. Serviraju  se samo za ručak ., mala mesna jela  daju se za večeru .  U proširenom meniju  nalazimo ih iza  ribe. Umesto  dinstanog ili kuvanog  mesA.

............ OSNOVNI  NAČINI  PRIPREMANJA  MESA............


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:15 |Komentiraj | Komentari: 0
...........RIBE.......

--- Bila bih  velika  greška smatrati da je  manje  hranljiva od mesa. Stručnjaci smatraju n da goveđe   i riblje   , imaju  hemiski  indentičau  vrednost. A smatra se da riblje   u mnogome i prednjači. Riblje  se ceni  , zbog svoje biološke vrednosti . Riblje  predstavlja   dragocen izvor  punovrednih  belančevina, fofsfora , kalcijuma i gvožđa. A  masnije ribe  bogato je ivitaminima- a-i- d. Za razliku od slatkovodnih . Morske ribe sadrže   i jod  koji  gotovo i da  nema  u ostalim namirnicama. Zbog hranljive i biološke vrednosti  ribu treba  spravljati  najmanje dva puta nedeljno. Svaki put na drugi način. Smatra se da   rasteruje bolest  kao što  sunce  rasteruje  maglu. Ribu treba pripremati  i u onim mesecima  koji u svom nazivu  nemaju  slovo ’’ R’’ ako je u pitanju sveža  i da se kupi dok je još živa. Dubinski zaleđena morska   je dostupna uvek  i priprema se u  većim  kuhinjama svakog dana.


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:07 |Komentiraj | Komentari: 0
.      ...........Kroketi ........

Kroketi su  ukusno  , izdašno i hranljivo  jelo  koje  se lako  i brzo priprema. Dobra starana je to što je ekeonomično, i može se praviti  od mesa,  ribe i povrća. Kroketi  su prvenstveno   svrstani u tola predjela.  Ako se serviraju  sa nekim sosom ,  mogu biti  samostalno jelo. Pripremljeni od mesa,  sira i šunke , serviraju se kao mala topla predjela. Ako se kroketi   pripemaju  od krompira ,  pirinča, testa i slično, služe se kao  dodatak uz jela od mesa  i divljači. Kroketi se pripremaju tako  što se sitno  isečeno  ,  ili povrće, kaoi drugi sastojci  povežu nekim sosom  u jedinstvenu masu.  Zatim se od mase naprave kroketi raznih oblika i veličina.  Panira   se u brašno  , jaja i prezle.  Prže  se u većoj količini zagrejanog ulja. Težina normalnih kroketa  koji se služe kao  predjelo  ili kao dodatok uz jelo  obično su teški -60- do- 70.- gr-. Kroketi se mogu služitit  i na koktel partiji  i na hladnoj  zakuski, treba da su teški  25..- 30.- gr.-

............ Kroketi od jaja  za .- 6.- osoba .- ...........

Sastojci :  6.- kom.- jaja tvrdo skuvanih , 2.- dcl.- gustog bešamela, 2.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 120.- gr.- prezli od hleba, 2.- dcl.- ulja za prženje, 2.- dcl.-paradajz sosa.

Način pripremanja : oljuštiti jaja i iseći na krupne komade. Dodati ohlađen  bešamel , posoliti i pobiberiti  i dobro  izmešati . Od ove mase napraviti  loptice  veličine oraha , uvaljati ih u prezlu i spustiti ih u zagrejano ulje. Kad kroketi porumene , ocediti ih staviti na činiju  i služitit ih  sa sosom od paradajza.

........... Mađarski  kroketi od pečuraka .-  za .- 6.- osoba.-.........

Sastojci : 400.- gr.- šampinjona, 100.- gr.- seckasnog crnog luka, 3.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 20.- gr.- sitno isečenog peršuna, 80.- gr.- brašna, 4.- kom.- jaja, ½.- dcl.- mleka, 100.- gr.- prezli od hleba, ulje za prženje, 25.- gr.- maslaca.

Način  pripremanja : šampinjone očistiti , oprati i iseći na listiće. Zatim na zagrejanom  maslacu  pržiti luk  i dodati  sečene šampinjone. Posoliti , pobiberiti, dodati brašno i peršun , i pomešati . Dodati  razmućena jaja s mlekom  idržeti na vatri  dok se jaja zgusnu.  Izručiti na dasku  posuti brašnom , pa napraviti   šest  podjednakih  rolni . Uvaljati ih u brašno , preostala jaja i prezle , spustiti ih u vrelo ulje  i pržiti dok porumene.  Služiti uz povrće umesto mesa.

......... Talijanski kroketi sa šunkom .- za .- 6.- osoba. .............

Sastojci : 60.- gr.- maslaca, 20.- gr.- seckanog peršuna, 160.- gr.- brašna, 5.- dcl.- mlakog mleka, 2.- kom., jaja, 80.- gr.- isečene šunke na sitno , 100.- gr.- nastruganog parmezana. 100.- gr.- prezle od hleba, 3.- dcl.- ulja.

Način pripremanja : zgrejati maslac , spustiti peršun i pržiti minut ili dva  dok  peršun  svene. Umešati postepeno brašno i mlako mleko  i mešati na tihoj vatri  dset min. Ili dok se dobije gusta masa glatka  i ujednačena . Izmaći s vatre , ododati jedno po jedno jaje, šunku , i sir pa to dobro pomešati . Izručiti masu na veći  plitki tanjir  i rastanjiti  da se masa dobro  ohladi i stegne . Zatim napraviti krokte potrebne veličine i oblika.  Panirati ih u brašno, jajai prezle od hleba. Zatim krokete pržiti na zagrejanom ulju  da porumene . Služiti toplo.

 

........... Francuski kroketi  sa šunkom .-za .- 6.- osoba ...

Sastojci : 150.- gr,.-maslaca, 100.- gr.- brašna, 3.- dcl.- mleka, 3.- kom.- jaja, 100.-gr.- nastruganog sira  grojera ili   ementalera, 3.- gr.- soli, 2.- gr.- bibera, 100.- gr.- sitno sečene šunke, 120.- gr.- prezle nod hleba, ulje za prženje , 25.- gr.- prženog peršuna,.

Način pripremanja : napraviti gust bešamel od maslaca, brašna i mleka. Dodati sir i posoliti i pobiberiti. Kad se masa ohladi  dodati seckanu šunku i napraviti krokete. Uvaljati ih u prezle i pržiti u većoj količini  zagrejanog ulja . Kad porumene izvaditi ih iz ulja i staviti na činiju .  Ukrasiti prženim peršunom i služiti toplo.

......... Kroketi od pilećeg mesa .- za .-6.- osoba   ............

Sastojci : 350.- gr.- pilećeg belog mesa, 150.- gr.- sredine od hleba, mleko po potrebi .,150.- gr.- maslaca, 3.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera, 1.- gr.- morskog oraščića , 1.- dcl.- slatke pavlake , brašno  po potrebi , 60.- gr.- rastopljenog maslaca.

Način pripremanja : pečeno pileće belo  sitno iseći . Dodati  hleb oceđen od mleka i  maslac. Posoliti  pobiberiti, i dodati oraščić  te umešati pavlaku. Od ove mase napraviti krokete, uvaljati ih u brašno i pržiti ih  u zagrejanom pretopljenom maslacu  tako da porumene. Služiti toplo.

...................Kroketi od  piletine  za .- 10.- osoba....................

Sastojci : 1.- kg.-  pilećeg mesa, 600.- gr.- bešamela, 6.- kom.-  žumanjaka, 5.- gr.- morskog oraščića, 100.- gr.- brašna za pohovanje, belanjak i prezle.

Način pripremanja : pileće  pečeno  iseći na kocke , pomešati sa tvrđim bešamelom . Dodati  soli, bibera,  peršuna , oraščić, žumanjke. Dobro izmešatii masu  oblikovati valjkasto , panirati  i pržiti .

................... Kroketi  od  morskih rakova  za .- 6.- osoba .
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:05 |Komentiraj | Komentari: 0
...........PITE ........

......... U ovom poglavlju o pitama obrađene su pite koje mogu biti servirane kao uvodno jelo. U sastavu nekog menija kao uvodna topla međujela  tj. Predjela vrlo su cenjena. Kao su pite vrlo site daju se za velike prigode. Zbog paraktičnosti kod serviranja za veći broj gostiju . Pite se mogu servirati kao za hladno – topli bife, tako i za kokotel partiju.  Kod redovnog   poslovanja   kad se radi o pansionskom  onda se normativi   nešto  smanjuju . Ako  želmo dati  nacoinalni meni svakako treba uvrstiti  neku od izvornih  nacionalnih pita. Tu spada i srpska gibanica, surdulička  banica, vranjanjski   propeć  pita, i druge. Pita je reč grčkog porekla , i podrazumeva vrstu jela  ( svijaču   ) koja se pravi od tankog rasukanog testa (  razvučenog testa) jufki i nadeva  kojim se filuju – filunzi – pite. U starom zagrebačkom kuharu  iz 1876. Godine  za pite se navodi izraz ’’ povitice ’’a kasnije ’’ savijače ’’.  Pite mogu biti slane , poluslane , kisale , i slatke. Jelo slično pitama se priprema u itliji  kao predjelo , i to je  napuljska – pica – sirnica- ’’ pizza’’ je vrsta pečenog testa . U  italiji za pitu  se upotrebljava  reč ’’ pasta  sfogliata ’’, značilo bi lisnato testo . Napuljska pizza je za  italiju  , ono što je za balkanske  prostore pita.  Dakako danas je to prava industrija   u svetu prehranbenih  proizvoda. Postoje dubuinski  smrznut  burek i isto  tako

Pizze. Otuda imamo   picerije  i buregdžinice- ( walter karlo ) . Može se govoriti o nekim sličnostima . Postoji velika razlika  između talijanske  ’’ pizze’’  i naše pite . Za picu se priprema  kvasno testo , a za pitu  tanko razvučeno testo  bez kvasca. Osnovu  pite  čine jufke, vara se onaj koji  pravi  pitu  od  debele kupovne kore jufke  dfa će  napraviti pitu. Kakve jufke takva pita. (  mr. Alija lakšić- bosanski kuvar    st,. 149 .)

 

---- PRIPREMANJE TESTA ZA JUFKE .....

JUFKA JE REČ   PREUZETA  OD TURSKOG ( YUFKA ) , A NAŠA REČ U LITERATURI JE

 

’’ Suvka’’  verovatno od  reči  sukati. Svako brašno nije za jufke. Pre mešenja testa treba izvršiti probu . To se čini tako što se uzme brašno i sa vodom zamesi  srednje tvrdo   testo . Tadase  prignječi na dasku , za mešenje testa dlanom ili palcem. Ako testo pokaže elastičnost , i ostane u celini , onda je dobro za sukanje. A ako se pocepa i raspadne  , onda nije dobro za jufke.

Testo za jufke se priprema : 500. Gr.- brašna-belog glatkog, i formuje na stolu . Zatim se  napravi  udubljenje u sred kupe brašna  i doda malo soli i kašika ulja.  Testo zamesiti  sa mlakom  vodom tako  da dobijemo  testo srednje tvrdoće. Testo se odmara  pola sata podeli na više delova  i premaže uljem da ne svori koru.  

....... Sukanje- razvlačenje-  jufki -......

Ranije se u domaćinstvu  obavezno  sukale  jufke  oklagijom . Danas se razvlačenje radi na  četvrtastom stolu . Rzvalačenje može biti na dva načina : ručno razvlačenje  i razvlačenje  na stoljnjaku. Odnosno kombinacija jednog i drugog . Danas stručnjaci pa i domaćice  kupuju  gotove kore  za pite. Uzaludno je zadržavati se na objašnjavanju daljeg procesa rada ,. Svska pekarska indusrrija proizvodi za tržište  mnogo tipova kora. Koje zadovoljavaju potrebe  za  proizvodnju pita.

Karlo walter. Talijanska fritura i napuljska pizza, ’’ savremeno ugostiteljstvo ’’ br.- 10/ 1961. Zagreb.

 

........ Srpska gibanica za .- 10.-  osoba ........

Sastojci : 500.- gr.- gotovih kora za gibanicu, za nadev : 300.- gr.- srpskog sira, 150.- gr.- zrelog kajmaka, 7.- kom.- jaja, 7.- dcl.-mleka, 1/5.- dcl.- ulja.

Način pripremanja : u posebnu posudu staviti sir i kajmak , dodati žumanjke i čvrsto ulupano  belanca, mleko i sve to dobro izmešati . Podmazati pleh masnoćom , a preostalu masnoću zagrejati . Uzimati njedu po jednu koru , zamakati je u nadev i stavljati ih u pleh ovako zgužvane. To raditi dok preostanu samo tri kore. Preko gužvanih i u npleh poređanih kora  sipati pola nadeva . Staviti preko toga  tri  kore, prelitti ih preostalim nadevom. Pa celu gibanicu  poprskati  zagrejanom masnoćom . Ovako pripremljenu gibanicu  staviti u zagrejanu  pećnicu  na 225.- stepeni  i peći jedan sat. Ili dok se gibanica odvoji od zidova pleha i nadev sav usahne.  Utoku pečenja gibanicu probosti viljuškom  nekoliko puta da nadev propadne  na dno. Pečenu gibanicu izvaditi , prohladiti  je malo   pa iseći na parčad  i služiti je toplu i odmah .

....... Pita  zeljanica . Za .- 10.- osoba ...........

Sastojci : 700.- gr.-  zelja, 10.- gr.- soli, 400.- gr.- masniji beli sir, 4.- kom.- jajeta, 2.- dcl.- kisele pavlake, 2.- dcl.- mleka, 2.- dcl.- ulja, 600.- gr.- gotovih kora za pitu  tankih .

Način pripremanja .  Zelje očistiti , otstraniti peteljku  na svakom listu. To se vmože iseći u sredinu lista. Dobro oprati zelje iseći na rezance i staviti da postoji neko vreme  u slanoj vodi . Zatim ga ocediti , ponovo posoliti pa kad pusti vodu ponovo ocediti . U posebnu posudu  staviti sir , žumanjke , kiselu pavlaku , i čvrsto ulupano belance. Posoliti doliti mleko  i sve lagano promešati . U podmazani pleh staviti na dno dve ilitzri kore . Poprskati ih uljem i rasporediti malo nadeva od  sira i zelja . Kore se mogu nabirati u plehu kao gužvara. Ponoviti ovaj postupak dok se sastojci  potroše. Ovako pripremljenu zeljanicu pokriti lepom celom korom , pritisnuti je prstima svuda naokolo o premazati uljem .  Staviti u dobro  zagrijanu pećnicu na 250.- stepeni i peći oko trideset minuta dok

Pšorumeni. Smanjiti temperaturu i ostaviti u pećnici oko deset minuta. Gotovu zeljanicu izvaditi , pa kad se malo prohladi iseći je na parčad, poređati je na činiju i služiti toplo. 

........... Savijača od krompira .- za .- 10.- osoba............

Sastojci : 600.- gr.- sitno se3ckanog crnog luka, 2.- dcl.- ulja, 1.- kg. Oljuštenog i nanog krompira , 10.- gr.- soli, 2.- gr.- bibera, 600.- gr.- tankih bkora za pitu.

Način pripremanja : u posudu sa vrelim uljem popržiti crni luk. Dodati nani krompir , posoliti , pobiberiti , i sve to dobro pomešati . Na sto pokriven belim stoljnjakom staviti dve do tri kore , veličine pleha poprskati ih uljem . Pa poređati jedan deo nadeva od krompira , pa uviti kore kao rolat. Gotove savijače  staviti u pleh  jednu do druge i poprskati  ih uljem . Peči u umero zagrejanoj pećnici na 225.- stepeni . Peći oko – 20- min. Da savijača porumeni .

......... PITA S M  I ČVARCIMA --- ZA .- 10.- OSOBA
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 16:00 |Komentiraj | Komentari: 0
.............. Topla predjela .............

Literatura iz oblasti kulinarstva tvrdi da netreba praviti ili bar nije moguće praviti razliku, između toplih predjela itoplih međujela. Recepti su gotovo isti za ta predjela jedina razlika je u normativu . Što zanači da topla predjela nesmeju preći pojedinikomadi meru od .-4.- santimetara, po dužini i visini. Ova predjela obuhvaćaju izbor malih jela od lisnatog testa , fini zalogaji od sira , kao i krokete, kromeske, i tortice sa nadevom od ribe, rakova ,i peradi pečuraka i jaja. Pod nazivom topla predjela uslužuju se laka, lepo uređena mala topla predjela. Ova jela se po nekad uslužuju mesto za ručak . Tad mogu da budu malo jačai bogatija, kao što su specijaliteti : talijanske kuhinje u proširenom jelovniku. Toplo predjelo  sačinjava prelaz između i ribe, ponekad i glavnog jela. U tom slučaju nesme da deluje isto.  Zavisno od jelovnika, daju se laki sastavi od  mesa, malo punjeno pecivo, jela od finog povrća, testenine, jela od jaja. Dakle može da se upotrebi svaka namirnica, koja odgovara osnovnim principima pripremanja jela. Tako imamo mesto u meniju za topla međujela. Ako se piše složeni – svečani meni . Isto kod pisanja hladno –toplog bifea svakako toplo međujelo ima svoju ulogu . 

.... .... Jajau kokotu sa pireom od divljači- a’ la  diane : kao podloga haše ili pire od pernate divljači, odozgo sos od fazana ( sos salmi) i listić trifle.

...... Jaja u kokotu – dipomat : guščija džigerica,paradajz sos ili madera sos.

...... Jaja u kokotu – florentin : podloga od spanaća u listu , sa pasiranim ringlicama.


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 15:47 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, siječanj 17, 2007
............ Kuvana testa ...........


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 13:51 |Komentiraj | Komentari: 0
........... PALAČIKE KAO TOPLO PREDJELO  ILI MEĐUJELO .........

Palačinke  osnovni recept za oko -20.- kom.- palačinki:

Sastojci : 300.- gr.- brašna, 4.- dcl.-mleka, 2.- kom.- jaja, 1.- kom.- žumanjak, ½.- dcl.- ulja, 3.- gr.- soli, 1.—dcl.- ulja.

Način pripremanja : ramutiti brašno , mleko  jaja, ulje, i soli u glaqtko ujednačeno resto . Sipati po dve kašike testa u zagrejan  i podmazan tiganj. Testo razviti ravnomerno po celoj površini , i peći palačinke s jedne i druge strane.  Gotove palačinke ređati na zagrejan tanjir , premazati ih nadevom i uviti u ro9lnu  ili preklopiti na četvoro.

......... Palačinke  sa  sirom  .- za .- 6.- osoba.
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 13:44 |Komentiraj | Komentari: 0

Autor: Milos Kovacevic/priredio ugursuz

 Verzija za štampanje

Ovo je, u stvari, samo ideja, osnova iz koje možete sami stvoriti nebrojene recepte. Izaberite svoju omiljenu pitu ili jelo koje se sa testom peče u rerni i kore/testo zamenite obarenim makaronama.

Ovde je prikazana varijanta srpske gibanice. Inače, isprobana je i varijanta lazanja gde su kore za lazanje takođe zamenjene pastom, zatim zapečena pasta sa filom od oraha i mleka i zapečena pasta sa mesom... Pustite mašti na volju...

Sastojci za 8 porcija
1 pakovanje makarona (500 g)
voda, so, ulje
fil po želji, npr. za gibanicu:

5 jaja
1/2 l mleka
pola čaše kisele vode
1/2 kg starog belog sira
kašika kajmaka
1-2 kašike ulja
soli po ukusu (u zavisnosti od slanoće sira i kajmaka)

Priprema
U šerpu nalijte oko 1.5-2 l vode, posolite, dodajte malo ulja (ako su rezanci koje kuvate tanki, pljosnati ili ako koristite špagete, da se ne bi međusobno zalepili) i kuvajte do ključanja, sipajte pastu i skuvajte al dente. Kada je pasta kuvana, procedite je i ostavite sa strane.

Fil za gibanicu napravite mešanjem svih sastojaka u velikoj činiji. Kiselu vodu stavite poslednju, ona nije obavezna, funkcija joj je da ova "pita" malo naraste. Umesto toga može se iskoristiti tehnika odvajanja belanaca i žumanaca, smuti se sve osim snega od belanaca, koji se doda masi na kraju. Umesto da sada potapate kore u tu masu i gužvane raspoređujete po plehu, u pleh koji ste premazali uljem (dobro premazali, pasta se lepi!) sipajte jedan sloj rezanaca, pa zalijte filom, pa stavite sledeći sloj i tako redom. Najbolje je koristiti dubok pleh tipa đuveče.

Ređanje završiti filom tako da rezanci budu gotovo potopljeni (što bi rekle naše bake "da ogreznu u filu"). Ako fila nema dovoljno, slobodno "pitu" zaliti mlekom do potrebne količine. Staviti u vruću rernu (250°) pa posle 2 minuta smanjiti na 180 i peći dok gotova sva tečnost ne ispari. Bitno je da ne ispari sve, jer će onda pita biti suva, a ovako će preostalo malo tečnosti "popiti" rezanci.

Ova pita je sjajna vruća, ali može se jesti i ledeno hladna, iz frižidera, uz dodatak npr. kečapa po ukusu...

Izvor :naveden kao verzija za štampanje




gastrolog @ 13:39 |Komentiraj | Komentari: 0
gastrolog @ 13:25 |Komentiraj | Komentari: 0
...........PITE ........

......... U ovom poglavlju o pitama obrađene su pite koje mogu biti servirane kao uvodno jelo. U sastavu nekog menija kao uvodna topla međujela  tj. Predjela vrlo su cenjena. Kao su pite vrlo site daju se za velike prigode. Zbog paraktičnosti kod serviranja za veći broj gostiju . Pite se mogu servirati kao za hladno – topli bife, tako i za kokotel partiju.  Kod redovnog   poslovanja   kad se radi o pansionskom  onda se normativi   nešto  smanjuju . Ako  želmo dati  nacoinalni meni svakako treba uvrstiti  neku od izvornih  nacionalnih pita. Tu spada i srpska gibanica, surdulička  banica, vranjanjski   propeć  pita, i druge. Pita je reč grčkog porekla , i podrazumeva vrstu jela  ( svijaču   ) koja se pravi od tankog rasukanog testa (  razvučenog testa) jufki i nadeva  kojim se filuju – filunzi – pite. U starom zagrebačkom kuharu  iz 1876. Godine  za pite se navodi izraz ’’ povitice ’’a kasnije ’’ savijače ’’.  Pite mogu biti slane , poluslane , kisale , i slatke. Jelo slično pitama se priprema u itliji  kao predjelo , i to je  napuljska – pica – sirnica- ’’ pizza’’ je vrsta pečenog testa . U  italiji za pitu  se upotrebljava  reč ’’ pasta  sfogliata ’’, značilo bi lisnato testo . Napuljska pizza je za  italiju  , ono što je za balkanske  prostore pita.  Dakako danas je to prava industrija   u svetu prehranbenih  proizvoda. Postoje dubuinski  smrznut  burek i isto  tako

Pizze. Otuda imamo   picerije  i buregdžinice- ( walter karlo ) . Može se govoriti o nekim sličnostima . Postoji velika razlika  između talijanske  ’’ pizze’’  i naše pite . Za picu se priprema  kvasno testo , a za pitu  tanko razvučeno testo  bez kvasca. Osnovu  pite  čine jufke, vara se onaj koji  pravi  pitu  od  debele kupovne kore jufke  dfa će  napraviti pitu. Kakve jufke takva pita. (  mr. Alija lakšić- bosanski kuvar    st,. 149 .)

 

---- PRIPREMANJE TESTA ZA JUFKE .....

JUFKA JE REČ   PREUZETA  OD TURSKOG ( YUFKA ) , A NAŠA REČ U LITERATURI JE

 

’’ Suvka’’  verovatno od  reči  sukati. Svako brašno nije za jufke. Pre mešenja testa treba izvršiti probu . To se čini tako što se uzme brašno i sa vodom zamesi  srednje tvrdo   testo . Tadase  prignječi na dasku , za mešenje testa dlanom ili palcem. Ako testo pokaže elastičnost , i ostane u celini , onda je dobro za sukanje. A ako se pocepa i raspadne  , onda nije dobro za jufke.

Testo za jufke se priprema : 500. Gr.- brašna-belog glatkog, i formuje na stolu . Zatim se  napravi  udubljenje u sred kupe brašna  i doda malo soli i kašika ulja.  Testo zamesiti  sa mlakom  vodom tako  da dobijemo  testo srednje tvrdoće. Testo se odmara  pola sata podeli na više delova  i premaže uljem da ne svori koru.  

....... Sukanje- razvlačenje-  jufki -......

Ranije se u domaćinstvu  obavezno  sukale  jufke  oklagijom . Danas se razvlačenje radi na  četvrtastom stolu . Rzvalačenje može biti na dva načina : ručno razvlačenje  i razvlačenje  na stoljnjaku. Odnosno kombinacija jednog i drugog . Danas stručnjaci pa i domaćice  kupuju  gotove kore  za pite. Uzaludno je zadržavati se na objašnjavanju daljeg procesa rada ,. Svska pekarska indusrrija proizvodi za tržište  mnogo tipova kora. Koje zadovoljavaju potrebe  za  proizvodnju pita.

Karlo walter. Talijanska fritura i napuljska pizza, ’’ savremeno ugostiteljstvo ’’ br.- 10/ 1961. Zagreb.

 

........ Srpska gibanica za .- 10.-  osoba ........

Sastojci : 500.- gr.- gotovih kora za gibanicu, za nadev : 300.- gr.- srpskog sira, 150.- gr.- zrelog kajmaka, 7.- kom.- jaja, 7.- dcl.-mleka, 1/5.- dcl.- ulja.

Način pripremanja : u posebnu posudu staviti sir i kajmak , dodati žumanjke i čvrsto ulupano  belanca, mleko i sve to dobro izmešati . Podmazati pleh masnoćom , a preostalu masnoću zagrejati . Uzimati njedu po jednu koru , zamakati je u nadev i stavljati ih u pleh ovako zgužvane. To raditi dok preostanu samo tri kore. Preko gužvanih i u npleh poređanih kora  sipati pola nadeva . Staviti preko toga  tri  kore, prelitti ih preostalim nadevom. Pa celu gibanicu  poprskati  zagrejanom masnoćom . Ovako pripremljenu gibanicu  staviti u zagrejanu  pećnicu  na 225.- stepeni  i peći jedan sat. Ili dok se gibanica odvoji od zidova pleha i nadev sav usahne.  Utoku pečenja gibanicu probosti viljuškom  nekoliko puta da nadev propadne  na dno. Pečenu gibanicu izvaditi , prohladiti  je malo   pa iseći na parčad  i služiti je toplu i odmah .

....... Pita  zeljanica . Za .- 10.- osoba ...........

Sastojci : 700.- gr.-  zelja, 10.- gr.- soli, 400.- gr.- masniji beli sir, 4.- kom.- jajeta, 2.- dcl.- kisele pavlake, 2.- dcl.- mleka, 2.- dcl.- ulja, 600.- gr.- gotovih kora za pitu  tankih .

Način pripremanja .  Zelje očistiti , otstraniti peteljku  na svakom listu. To se vmože iseći u sredinu lista. Dobro oprati zelje iseći na rezance i staviti da postoji neko vreme  u slanoj vodi . Zatim ga ocediti , ponovo posoliti pa kad pusti vodu ponovo ocediti . U posebnu posudu  staviti sir , žumanjke , kiselu pavlaku , i čvrsto ulupano belance. Posoliti doliti mleko  i sve lagano promešati . U podmazani pleh staviti na dno dve ili tri  kore . Poprskati ih uljem i rasporediti malo nadeva od  sira i zelja . Kore se mogu nabirati u plehu kao gužvara. Ponoviti ovaj postupak dok se sastojci  potroše. Ovako pripremljenu zeljanicu pokriti lepom celom korom , pritisnuti je prstima svuda naokolo o premazati uljem .  Staviti u dobro  zagrijanu pećnicu na 250.- stepeni i peći oko trideset minuta dok

Pšorumeni. Smanjiti temperaturu i ostaviti u pećnici oko deset minuta. Gotovu zeljanicu izvaditi , pa kad se malo prohladi iseći je na parčad, poređati je na činiju i služiti toplo. 

........... Savijača od krompira .- za .- 10.- osoba............

Sastojci : 600.- gr.- sitno se3ckanog crnog luka, 2.- dcl.- ulja, 1.- kg. Oljuštenog i nanog krompira , 10.- gr.- soli, 2.- gr.- bibera, 600.- gr.- tankih bkora za pitu.

Način pripremanja : u posudu sa vrelim uljem popržiti crni luk. Dodati nani krompir , posoliti , pobiberiti , i sve to dobro pomešati . Na sto pokriven belim stoljnjakom staviti dve do tri kore , veličine pleha poprskati ih uljem . Pa poređati jedan deo nadeva od krompira , pa uviti kore kao rolat. Gotove savijače  staviti u pleh  jednu do druge i poprskati  ih uljem . Peči u umero zagrejanoj pećnici na 225.- stepeni . Peći oko – 20- min. Da savijača porumeni .

......... PITA S   I ČVARCIMA --- ZA .- 10.- OSOBA
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 12:53 |Komentiraj | Komentari: 0
utorak, siječanj 16, 2007
Ostala hladna predjela

 

.......... Punjena jaja s dimlenim lososom i kavijarom.-za .- 4.- osobe
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 22:51 |Komentiraj | Komentari: 0
Kombinacije za – Canape i sendviče

.............. Tost – hleb , salama, feferona, sir , kačkavaljnani –

.............. Frncuski hleb – baget, šnite, začinjen biftek tatar, kolitići krastavaca, i crni luk.

............ Integralne kajzerice – na pola, fileti sardona, koca tofu sira, motovilac zeleni.

............. Crni hleb – maslac marseljez, šunka, kiseli krastavac.

............ Kukuruzno -  pšenični  hleb, dimljeni losos, kuvana šunka, šnita paradajza, majonez izmešan sa pavlakom i zelenim biberom iz sirćrta.

........... Pekarska kifla uzduž inapola sečena, list cukorije , majonez , sardina, nano jaje, praziluk.

........... Slani kreker ,maslac, krem sir , mirođija , listić estragona, sveža paprika crvena.


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 22:46 |Komentiraj | Komentari: 0
gastrolog @ 22:41 |Komentiraj | Komentari: 0
KOKTELI KAO PREDJELA

Koktel predjela potiču iz –američke kuhinje. Ova predjela postaju sve  više omiljena zbog ukusa koji pobuđuje apetit. Zbog lepog izgleda  i brzog usluživanja  vrlo su traženi. Koktel predjela su polutečne kmpozicije od  voća ili ljuskaradopunjena nekim začinima.

Preme tome razlikujemo  ---- voćne koktele
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 19:46 |Komentiraj | Komentari: 0
SPECIJALNE GARNITURE                                                                                     

---Alžirska garnitura --- kroketi od krompirai mali paradajz dinstan na ulju. Prilog svetli teleći fond obojen sa pire paradajzom. Usližuje se za velike i male komade mesa.

 

--- Američka garnitura – režnjevi jastoga ili langusta spremljeni na američki način. Prilog američki sos služi za ribe.

 

---- Anverška garnitura – izdanci bambusa u pavlaci, izdubljen krompir. Dinstan na maslacu , srce artičokena maslacu sa kukuruzom šećercem, list cikorije na flamanski način. Prilog sok od pečenja , ili svetli teleći fond . Služi za velike i male komade mesa i za perad.


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 19:42 |Komentiraj | Komentari: 0
- Spisak jela od kojih se mogu sastaviti meniji za ručak i večeru   Ručak-   menu                                                             Menu -  Večera.- goveđi konsome ’’ rojal                                      nabujak    od      rakova   potaž  roze monde                                          palačinke ’’ provansal’’ *** svinjska plećka  na ’’ građanski ’’                   jagnjeći epigram pile ’’ florentin’’                                                svinjski kotlet  piamontez ruski bitok                                                            pileći sote  stenlej file od kovača – sos od sardela                         teleća jetra – vert pre omlet  durante                                                    file od kovača – marseljez pikata  italijen                                                          omlet  - princez  
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 19:32 |Komentiraj | Komentari: 0

Lekovite salate

Redovnom upotrebom salatnog povrća i probranih začina organizam ne samo da bolje vari druge grupe namirnica već postaje zdraviji i manje podložan stresovima savremenog života.

Na osnovu vekovnog iskustva čovek je odabrao iz biljnog i životinjskog sveta namirnice koje čine njegovu hranu. Zahvaljujući razvoju hemije, tehnologije i poljoprivrede, odn. nauke o hrani i ishrani, danas nam je poznat veći broj namirnica nego što je to bilo u prošlosti. Uobičajeno je da se namirnice svrstavaju u grupe, zavisno od porekla, hemijskog sastava i njihove uloge u organizmu. U praksi najviše odgovara podela namirnica na osnovu njihove biološke vrednosti, jer se u tom slučaju, namirnice svrstane u jednu grupu, mogu međusobno zamenjivati. Na osnovu ovog kriterijuma namirnice se dele u sledećih sedam grupa: žita; mleko i mlečni proizvodi; meso, riba i jaja; masti biljnog i životinjskog porekla; povrće; voće i slatkiši.

U napisu ćemo se zadržati na nutritivnim i dietetskim svojstvima izvesnog, svežeg povrća koje pristiže na naš sto tokom letnjih meseci. Paralelno se može koristiti i dijeta po mesečevim menama, ne samo u pogledu smanjivanja telesne mase već i poboljšanja ukupnog zdravstvenog stanja (link www.narodnamedicina.com/mesectopikilograme.zip ).

Pod povrćem se podrazumevaju delovi povrtarskog bilja. Na osnovu biološke vrednosti povrće se može svrstati u sledeće grupe: lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto, krompir, lukovičasto i mahunasto povrće. Energetska vrednost salatnog, sirovog povrća je niska i iznosi 25-50 cal/100g, sadržaj proteina je 1-4%, masti 0,4-0,7% i šećera 3-8%; do 90% vode a ostatak čini celuloza, mineralne materije, vitamini i nedovoljno identifikovani biološki stimulatori (npr. hlorofil, prirodne boje, enzimi, hormoni...). Zbog kabastosti i sadržaja celuloze sirovo povrće povoljno utiče na pokrete creva, rastresitost crevnog sadržaja (himus) i potpunije varenje svih grupa hranljivih materija (interesantno je da se korišćenjem salata u isto vreme bolje vare hranjive materije koje bi, inače, trebalo konzumirati sa izvesnim vremenskim razmakom tokom obeda – ovo je razlog da se kod tzv. brze hrane i roštilja obavezno koristi salata kao prilog).

Epidemiološki značaj povrća je veliki zbog toga što se mnoge vrste, kao što su salata, luk, rotkvica – jedu u sirovom stanju, a uslovi pod kojima se ove namirnice proizvode, prevoze i prodaju često ne odgovaraju higijenskim normama. Nije retkost da se za zalivanje leja upotrebljava voda zagađena organskim materijama koje sadrže mnoštvo mikroorganizama, često patogenih (salmonela i šigela) i parazitskih jaja (ukoliko se posumnja u zdravstvenu ispravnost, povrće se može oprati u blagim rastvorima hipermangana ili sode bikarbone!). Povrće može da bude opasno i zato što se u cilju zaštite upotrebljavaju soli arsena, olova, bakra...

Donosimo kratak pregled nutritivne i dietetske vrednosti salatnog povrća i manje poznatih domaćih začina.

Paradajz (Solanum lycopersicum L. – Solanaceae)

Zreo plod sadrži: 93% vode; 3,5% ugljenih hidrata; 1% azotnih jedinjenja; 0,33% masnih materija i 0,8% mineralnih soli. Prevashodno u crvenoj ljusci nalaze se vitamini A i C; ima vitamina B kompleksa, amida i aminskih kiselina oko 0,4%; te jabučne, limunske, vinske i ćilibarne kiseline i do 1% pektina. Koristan je u terapiji reumatizma i upale zglobova jer alkalizuje krv (terapijska doza je pola litra soka dnevno). Plod ne sadrži solanin osim manje količine u stabljici i listu.

U fitofarmaciji spravlja se od svežeg lista svakom pristupačan insekticid/baktericid: 2 kg svežeg lišća sitno iseckati i preliti sa 10 litara 70% alkohola, češće mešajući držati 3 dana, procediti i iscediti sav ekstrakt. Litar ekstrakta pomešati sa litrom vode i prskati cveće i povrće, posebno biljke iz familije pomoćnica (Solanaceae) – krompir tokom napada zlatice (Doryphora decemlineata Say.).

Paprika (Capsicum annuum L. – Solanaceae)

Plod sadrži vitamin C (0,5-2,5 g/kg) i vitamine B1 i B2. Sadrži karotenoidna jedinjenja (npr. karotin - provitamin A); 0,3% organskih kiselina (limunska i jabučna); proteine i 10-15% ulja. Ljuta paprika sadrži 0,2% lekovitog kapsaicina. Paprika je naučno dokazano, univerzalno profilaktičko sredstvo za održavanje dobrog zdravlja - stoga bi bilo poželjno poreski osloboditi tradicionalne proizvođače tako da bude dostupna najširim slojevima stanovništva i da se ubrza prelaz na organski način proizvodnje.

Krastavac (Cucumis sativus L. – Cucurbitaceae)

Plod sadrži 96% vode i vrlo malo hranljivih materija; vitamin C, karotin, adenin, arginin, trigonelin, pektin, enzime i mineralne soli. Oljušten i samleven krastavac i sok se u narodnoj medicini koriste za lečenje upala sluzokože i kože (protiv ojeda i svraba). Istucano seme se višekratno daje deci protiv glista (terapijska doza je kafena kašičica u tri navrata dnevno, bez upotrebe drugih laksativa odn. ricinusovog ulja). Za posnu i obolelu kožu poznata je „maska” od na kolutove isečenog krastavca. Oguljen plod se može iseckati na kolutove i zamrznuti u porcijama za pripremu ukusnih sosova tokom zime kao prilog, zadržavajući punoću arome (što je retkost kod zamrznutog povrća!).

Salata, vrtna (Lactuca sativa L. – Compositae)

Poslednjih godina je zelena salata nešto duže zastupljena na zelenim pijacama a ne samo u proleće. Sadrži mlečni sok gorkog ukusa, etarsko ulje, kalijum nitrat, karotin, vitamine E i C, antioksidantna fenolska jedinjenja, hiosciamin i dosta mangana. Salata deluje na smirivanje organizma (hiosciamin), olakšava iskašljavanje, povećava apetit i mokrenje.

Pored uobičajenih začina (so, biber, nana, timijan...) korisno je upotrebiti i manje poznate sastojke koji se obilato nalaze u prirodi. Posebno izdvajamo dobričicu, kopitnjak i selen (slike # 2, 3 i 4 – respektivno). Ovi začini se koriste u svežem ili osušenom obliku, jakog su ukusa i mirisa te ih, u prvo vreme, treba pažljivije dozirati. Češćom upotrebom postiže se dobro zdravstveno stanje i izbegava upotreba u vidu neukusnih čajeva.

Dobričica (Glechoma hederacea L. – Labiatae)

Ova biljka, napola puzavica, raste svuda gde ima dovoljno vlage. Koristi se list i vršni deo biljke. Sadrži oko 6% tanina, 0,03-0,06% etarskog ulja, gorke materije, holin i mnogo kalijumovih soli. Dobar je lek protiv bronhitisa, problema sa žuči, pojačava mokrenje, sprečava proliv, stimuliše apetit i smiruje histeriju i neurasteniju (očigledno je da su svi ovi simptomi prisutni kod savremenog načina življenja!!!).

Kopitnjak (Asarum europaeum L. – Aristolochiaceae)

Raste u vlažnim, bukovim šumama. List je u obliku kopita, izrazito sjajne gornje površine. Miris dosta podseća na sveže samleven biber te se tako i koristi (može se upotrebiti i koren). Leči groznicu, išijas, giht, kašalj, stimuliše mokrenje. Pošto se upotrebljava u maloj količini ne može se govoriti o otrovnosti!!! Nezamenljiv je začin tokom boravka i ishrane u prirodi!

Selen (Levisticum officinale Koch – Umbelliferae)

Poznata, mirisna biljka u vrtovima; brzo raste i grana se pa je treba često potkresivati. Vrlo retko se može naći na tržnici. Koristi se list i vršne, mlade grančice. Prijatnog je mirisa i ukusa koji se ne gubi sušenjem, što je osobenost i prethodne dve biljne vrste. Dobar je diuretik, stomahik i karminativ (protiv stvaranja gasova u crevima). Posebno je blagotvoran za disajne organe.

Dušan N. Kovačević, dipl.inž.polj.
www.narodnamedicina.com


Priredio /ugursuz

gastrolog @ 18:15 |Komentiraj | Komentari: 0

                                                                           Meni- 1

Rolovana ćureća rolada  sa voćem

Kanapei

 

Pite po  izboru, sa sirom  , sa krompirom

pita sa kupusom i zeljem

Nadeveni klobuci pečuraka

Kroketi od krompira

Smotuljci od lososa

Popijeti od smuđa

Punjene lignje sa sirom i rižom

Pirotski  kačkavalj , – kamember,Mokrinski

Rolnice rozbifa sa  vršcima špargli

Savijača od spanaća,

File od pastrmke u aspiku

Pileće belo  ’’ Orly’’

Režnjći mesa od teleće ruže ’’Parizijen’’

Juneći file u lisnatom testu

Škampi an žaru

Školjke svetog Jakova- San Džekob

Kroken buš

Tiramisu,-  Izbor egzotičnog voća

 


Meni- 2

Pileća  pašteta u lisnatom testu

Teleći  frikando s smokvama

Ćureći medaljoni u aspiku

šu- dolma

Rolnice od ribe- Provansalski

Srpska pita  ’’ loparnica’’

Punjeni  jagnjeći but

Režnjići svinjskog filea sa žara

Leskovački uštipak

Okruglice od sira na salati

Šampinjoni  sa žara

Suva pita s orasima

 

MENI- 3

Pastrmka filirana ’’Jošanica’’

Filirani   smuđ ’’Orly“

Srce artičoka sa škampima

Meloni s domaćom šunkom

Pohovani celer sa šunkom

Banatske pogačice  sa sirom

Rolnice  dimljenog lososa ’’Norveški’’

Srpska pita sa čvarcima i pečurkama

Špargle u vinegretu

Čvarci od somovine

Pileća pašteta od džigerice u aspiku

Mus od divljači  na tostu s ananasom

Ćureći  medaljoni sa žara

Rolovana piletina  s  borovnicama

Rolnice bakalara s kaprima i kivijem

Dekorativni minjoni

Izbor kandiranog i suvog voća

 

MENI – 4

Užički pršut

Punjena kuvana šunka

Rozbif  -midijum

Presovana prasetina- sos od hrena

Rolovana  prasetina na podlozi

Pileće  belo  u aspiku

Rolovano ćureće   sa voćem

Punjene pečurke  na žaru

Koktel od  morskih plodova

Dimljena vešalica sa žara

Filirani losos – Karpađo

Pileća džigerica u maramici sa žara

Otrige  u slanini sa žara

Punjene lignje  sa žara

Pita zeljanica

Salate prilagođene sezonske

Izbor domaćih sireva

Suvi kolači - orasnice

 

 

Meni- 5

kanapei sa rozbifom

kanapei sa gamberima

kanapei sa sirom  kamember

kanapei sa sirom gorgonzolom

kanapei s pršutom

kanapei  s dimljenim šaranom

kanapei sa  kuvanom šunkom

kanapei sa ćuretinom dimljenom

kanapei sa dimljenim lososom

 

Varijanta – finger food- party- 6

Čips, bademi, maslinke punjene

Canape’ od sira i oraha

Canape’ od šunke

Canape’ od pršuta

Canape’ od tunjevine

Canape ’ od kavijara

Canape’  od jaja

Topli sendvič – CROGNE MONSIEUR

Režnjici  pilećeg mesa sa žara

Čevapčić

Koktel kobasica

Minjon

 

Varijanta - 7

Tatarski  dukat na tostu

Šljiva u slanini

Mali bušei s m

Minjon od marcipana i voća

 

Varijanta- 8

Slani bademi, čips, punjene maslinke

Rzni canape’ sendviči

Punjena šunka

Rolnica ananasa u slanini

Piceta od sira, šunke i mirođije

Ražnić od škampa

Ražnjić od dagnji

Kockica hladnog prasećeg pečenja

Rolnica telećeg frikandoa

Kobasica u testu

Hladni medaljoni od pisanice u aspiku

Rolnica od rozbifa s šparglama

Luksuzni minjon

Minjon od marcipana

Kafa

 

Varijanta- 9

Čips, bademi, punjene maslinke

Canape’ od lososa

Canape’ od guščije džigerice

Canape’ od kavijara

Canape’  od jastoga

Canape od pršuta

Štanglica od lisnatrog testa sa sirom

Minjon

Kafa

gastrolog @ 18:04 |Komentiraj | Komentari: 0
ponedjeljak, siječanj 15, 2007
          Upotreba  začina u vegetarijanskoj  ishrani

Korišćenje začina  i aromatičnog  bilja jeste vrlo složen posao . U kulinarstvu je potrebno veliko znanje i veština za upotrebu  začina i aromatičnog bilja. Kakav je  izbor začina  i količina istih  zavisi kvalitet jela  koja se pripremaju . Dobro odabrani začini i mirisi  , kao i dobra kombinacija  mogu pripremljeno jelo  dovesti do savršenstva ili ga potpuno upropastiti.   Za domaćice sa malo iskustva  a sa puno volje dase bave hranom uopšte , začini čine veliku  zagonetku. Baveći se začinima  otkriti će  veo tajni  i beskarajne kombinacije  novih mirisa.  Ukusi koji će te  otkriti  koje niste poznavali  svatiti će te  da su  biljke aromatične i začini   darovi  apoteke iz božije bašte. Dale sa ovom konstatacijom  možemo početi  koje  aromatično i lekovito bilje  kao i koji začini  se mogu pravilno upotrebiti .  Naročito je to važno za vegetarijansku i dijetalnu ishranu  i ishranu sportaša.

 


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 18:16 |Komentiraj | Komentari: 0
srijeda, siječanj 10, 2007

Kako poboljšati imunitet

Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve viruse, bakterije, gljivice i izmenjene, prekancerozne ćelije sprečiti da naškode zdravlju. U tu svrhu organizam svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.

Iz tog razloga mora imati dovoljno supstanci koje na njega najviše utiču. A to su vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožđe i selen, omega-3 linolenska kiselina...

Rizik godina

Kao i većina drugih funkcija organizma, imuni sistem takođe slabi sa starošću. A jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu pažnju treba da obrate na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajuće količine antioksidantnih vitamina.

Za očuvanje imunog sistema veoma je važan vitamin E. Nalazi se u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Velike koncentracije vitamina C u krvi su neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od uzrasta, pušačkog "staža" i načina života, dnevno je potrebno uneti od 200 do 500 miligrama. Najviše ga ima u svežem voću i povrću, posebno u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusima, jagodama, lubenici. Karotenoidi iz crvenog i narandžastog povrća i voća utiču na funkciju - limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih odbrambenih ćelija.

Crni i zeleni čaj bogatiji su antioksidansima od bilo kog voća. Potvrđeno je da zeleni čaj, koji sadrži antimikrobni agens, odlično deluje na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom pripremanja kesicu treba više puta potapati u šolju, jer se tako oslobađa pet puta više polifenola. Pečurke takođe sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki. Ali, i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.

Uloga ishrane

U probavnom sistemu nalazi se čak 60 odsto ćelija odbrambenog sistema, pa njegova uloga zavisi od stanja crevne flore. Jogurt i ostali probiotski napici sadrže bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) koje utiču na tzv. pozitivan imunološki odgovor. Naime, one se nalaze na vrhovima crevnih ćelija i doprinose smanjenju uticaja nutritivnih alergena i opštem poboljšanju imunološkog statusa. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te tako organizam u kasnijem periodu postaje podložniji bolesti. Zbog toga nije dobro olako ih koristiti za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je da se to učini uz čašu jogurta.

Odavno je poznat dobar učinak polinezasićenih masnih kiselina na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, u poslednje vreme ima sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline utiču i na imuni sistem. Omega-3 kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos se može povećati češćim korišćenjem morske ribe (naročito lososa, sardine, haringe, tune), sira od soje (tofu), badema, oraha, biljnih ulja od semena lana, bundeve, repice i konoplje.

Rizik od infekcije povećava čak i blagi nedostatak cinka u organizmu. Ovaj mineral veoma je važan za stvaranje antitela i razvoj belih krvnih zrnaca - ćelija imuniteta, koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene. Sto grama posne junetine obezbeduje oko 30 posto dnevnih potreba za cinkom. Sadrže ga i grašak, pasulj, semenke bundeve, ostrige, sir, jaja, džigerica, crni hleb, pšenične klice.

Svakodnevno u ishrani treba da budu zastupljeni beli i crni luk. Da bi se povećala količina odbrambenih materija, beli luk se očisti i ostavi na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili dodavanja u salatu. Svakog dana trebalo bi pojesti bar jedan limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, blitvu, zelenu salatu, kelj). Poželjne su i namirnice bogate fitohemikalijama-paradajz, brokoli, karfiol, pro-kelj.

Kalorije po meri

Na rad odbrambenog sistema organizma utiče i broj kalorija unetih u toku dana. Stoga je za dobar imunitet važno umereno uzimanje hrane. Uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgajanim sirovinama čini osnov pravilne ishrane. Industrijski prerađene-namirnice i one koje sadrže više konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina, opterećuju organizam i mogu loše uticati na imuni sistem. Potvrđeno je, između ostalog, da teški metali, kao što su kadmijum, olovo i živa, deluju imunosupresivno (ograničavajuće).

Promeniti loše navike

O načinu života takode se mora voditi računa. Organizmu je neophodno dovoljno sati noćnog sna i fizička aktivnost. To podrazumeva umereno vežbanje na svežem vazduhu najmanje pola sata dnevno, pet puta nedeljno. Preporučuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takode je dobro za imuni sistem, dok je preterano izlaganje sunčevim zracima, kao i svaki drugi stres, izuzetno nepovoljno.

Dr Karolina Berenji, Zavod za zaštitu zdravlja, Subotica


Priredio ugursuz

 

gastrolog @ 22:35 |Komentiraj | Komentari: 0
subota, siječanj 6, 2007
......Supe čorbe I potaži...  .......

Skupni naziv za obuhvata šest temeljnih grupa, supa po definiciji : supa je ukusna tekućina koja se dobiva kuvanjem kostiju, mesa ili drugih namirnica u vodi.  uloga je da svojim ukusom potakne probavne žljezde na rad. a svojom sadržinom vode daje telu tekućinu kojamu je potrebnaza probavljanje. dobra supa mora sdržati hranljive tvari  u maloj količini. bujoni su gotovo bez hranljivosti , ali su potrebni za probavni proces. Postoji veliki broj supa ali se mogu podeliti na dve osnovne grupe: 1. Na čiste bistre  2. Na guste . Redosled  je sledeći : bistre ili  -krepke jesu : consommes- konsome .

Krem su : velute potaži nepasirani, i krem potaži pasirani.

pire su kašaste i poistovećuju  se sa velute potažima i gube time značaj  strarog načina pripremanja.

od povrćai ostale specijalne .

... od  i ljuskara

... Hladne – mesne i od voća.

............ Bistre ........

....bistra supa od goveđih kostiju ....  bouillon blanc.

kuva se od goveđih kostiju i obrezotina. uz dodatak korenastog i začinskog povrća.

--- Goveđa supa--- bouillon : goveđe  za dnevnu upotrebu kuva se u supi od goveđih kostiju . ovo je bistra ali i masna supa.

---- Bistra goveđa supa  .. . konzome  ristretto: kuva se od samlevenog goveđeg mesauz dodatak korenastog povrća. bistri se belancem , a masnoća se obere. poslužuje se u konzome šolje , s dodatkom ili bez dodatka.

...  Bistra poleća supa- - consomme’ de volaille – konzome od peradi . priprema se kao kokošija supa ili od pileće sitneži .

.... Bistra pojačana supa ... consomme – double – to je pojačana goveđa , pilećakokošija supa. priprema se od osnovnog fonda. u koji se dodaje oderđena vrsta mesa i povrća te se ponovo kuva, cedi i bistri.

.... Specijalna bistra supa .. consomme special- ovaj konzome je pojačan vinom marsala  ili ekstraktom gomoljača.

... Hladna bistra supa --- consomme .- froid- hladni   konzome. to je bistra supa  sasvim bez masti uz dodadtak namirnica koje supi daju karakterističan ukus i naziv kao što je : hladni pileći ,, goveđi, riblji, uz dodatak pire paradajza pa tako dobivamo naziv- konzome napoliten .


Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 09:01 |Komentiraj | Komentari: 0
petak, siječanj 5, 2007
Ostala hladna predjela  

.......... Punjena jaja s dimlenim lososom i kavijarom.-za .- 4.- osobe
Pročitaj kompletan post
gastrolog @ 21:26 |Komentiraj | Komentari: 0
gastrolog @ 19:43 |Komentiraj | Komentari: 0
 
Index.hr
Nema zapisa.