On u kuhinji

KALORIČNA VREDNOST HRANE

1.Sve hranljive materije unete u organizam podlezu nizu promena pri cemu se materije menja. Kao rezultat toga stvara se toplotna energija koja je potrebna ljudskom organizmu. Ta energija meri se kalorijama. Jedna kalorija je ona kolicina toplote koja je potrebna da se jedn kilogram vode zagreje za 1 C. Tako u toku sagorevanja u organizmu jedan gram belancevine daje 4,1 kalorije, 1 gram masti 9,3 kalorije, a 1 gram ugljeni hidrata 4,1 kalorije. Za odrzavanje svih zivotnih funkcija i rad svih organa organizam trosi pri potpunom mirovanju oko 1600 kalorija. Pri misicnom i umnom naprezanju potrosnja je veca i to utoliko koliko je rad naporniji.

KAKO TREBA PRIPREMATI HRANU

Najjednostavniji odgovor bi bio: “potrebno je ostaviti prirodan sadrzaj namirnica sto je moguce prirodnije”. Ovo je osnovno pravilo pri pripremanju hrane. Namirnice ne treba mnogo sitniti, kvasiti i kuvati, jer dolazi do velikih gubitaka hranljivih sastojaka. Cesto se iz neznanja razara ono sto u namirnicama vec postoji, a kasnije se kao posledice javljaju razne stetne bolesti i obolenja. Zato sve sto se moze jesti sirovo ne treba kuvati. Delovanjem toplote namirnice se mogu omeksati na vise nacina:

-omeksavanjem u vodi ili vodenoj pari,

-omeksavanjem pomocu vode i masti,

-omeksavanjem u vrucoj masti ili ulju,

-omeksavanjem u “suvoj toploti”- u rerni, peci i sl.

-kuvanjem namirnica u vodi na temperaturi od 100 stepeni.

Prilikom pripremanja hrane veoma je vazno dodavanje zacina, ali prilikom njihove upotrebe treba biti umeren, jer svako preterivanje u tom pogledu moze imati stetne posledice po nase zdravlje.

Kineska poslovica: "Zdravlje je luksuz u kome možemo svi uživati. Sve što je potrebno je malo volje ali i mnogo mudrosti da otkrijemo kada je pravo vreme da sebi poklonimo ono što će nas učiniti najbogatijim na svetu."

VITAMINI

Danas se o vitaminima mnogo govori kao o vaznim sastojcima hrane, ciji nedostatak dovodi do razlicitih poremecaja u organizmu. Vitamini se javljaju u hrani u vrlo malim kolicinama, pa ipak dovljinm da ispune svoj zadatak u organizmu. No svaka namirnica ne sadrzi i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mesovita. Ali i uzimanje mesovite hrane moze da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzervisanju mogu da uniste vitamine u namirnicama. Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima (A, D, E, K) dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporni prema toploti i duzem stajanju, dok se drugi u tom slucaju unistavaju. Tako na primer, spanac, koji je dosta bogat vitaminom C, vec na obicnoj sobnoj temperaturi za 1-2 dana stajanja gubi polovinu od prvobitne kolicine. Moze se uopste reci da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.

VITAMIN A- se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, zumancu i nekim vrstama povrca. Minimalna kolicina od 3-5 miligrama u svakodnevnoj ishrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unosi u vecim kolicinama, sakuplja se ako zaliha u jetri i trosi kad je organizam u oskudici. Moze se zagrevati i do 120 C a da pri tome nista ne gubi od svoje vrednosti.

VITAMIN D- naziva se jos i “antirahiticni” vitamin, jer je obljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan je i vitamin D te je od izvanredne vaznosti da je u dovoljnoj kolicini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ima ga u uljima morskih , u mleku, maslu, zumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromasna je ovim vitaminom. Kako se vitamin D stvara u kozi pod dejstvom suncevih zraka, najbolja predohrana je suncanje leti a zimi je uzimanje ribljeg ulja.

VITAMIN C-je vrlo rasprostranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandzi, sipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice zivotinjskog porekla sadrze ga u neznatnim kolicinama. Na visokoj temperaturi i stajanju na vazduhu brzo propada, te iz tog razloga treba namirnice koje ga sadrze kuvati sto krace u poklopljenom sudu. Najidealnije je priprema povrca na pari, jer se pri kuvanju vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom. Ljudski organizam ne moze da nagomilava vitamin C zato je potrebno da se svakodnevno unosi. Dnevne potrebe se krecu od 50-100 miligrama.

VITAMINI GRUPE B-ovoj grupi pripada niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti od kojih svaki ima posebnu ulogu u organizmu. Glavni izvori su: zita, pirinac, pasulj, grasak, pivski kvasac, jetra, bubrezi itd. U manjim kolicinama ga sadrze zumance, mleko, krompir i orasi. Iz ove grupe znacajni su vitamini B1, B2, B12 i tzv. PP faktor.

B1-(aneurin)-iako su dnevne potrebe oko 2 miligrama-nedostatak ovog vitamina dovodi do poremecaja koji se odrazavaju:slaboscu zivaca, misica, srca, pojavom otoka i preosetljivoscu. Oboljenje se naziva beri-beri, i srece se cesto u Aziji zbog jednolicne i oskudne ishrane.

B2-dnevne potrebe organizma krecu se oko 2-3 miligrama.Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta, uglovima usana i ociju. Oko usiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje koze, a na dodirnoj liniji sluzokoze i koze usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u ocima, oticanje ocnih kapaka i promena na jeziku.

B12-ima povoljno dejstvo na lecenje izvestnih vrsta malokrvnosti.Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

PP faktor (nijacin)-nedostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod imenom pelagra zbog jednolicne ishrane. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju koze (crvenilo, pucanje, ljustenje) i poremecajima u gotovom celom organizmu a narocito u organima za varenje. Javlja se i dusevni poremecaj uz gubitak volje. Nalazi se u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali clanovi grupe B, a dnevne potrebe su od 12-20 miligrama.

Razna sitna posluženja- za finger fud partiju.

•        Tost. – hleb, salama, ljuta papričica.

•        Crni hleb, tatarsksa mešavina začinjena,  kolutovi lukai kapri .

•        Tost- hleb, riblji filet, kajgana, seckani mladi luk.

•        Crni hleb , maslac izmešan sa estragonom secknim, , šunka, krastavci.

•        Pšenično prženi hleb, dimljeni losos, kolut paradajza, majonez izmešan sa pavlakom, zeleni biber.

•        Beli hleb,list zelene salate, sardina,  seckano jaje, mirođija.

•        Pšenični hleb, buter, krem sir, kim,  kolut crnog luka.

•        Tost, majonez, haringa, seckani crni luk, i kolut paprike.

•        Crni hleb, rokfor sir, komad krastavacakiselih,

•        Pšenični hleb, list zelene salate, mesna salata ili salataod kobasicaukrašena crvenom paprikom.

•        Tost , teletina, vrhovi špargle, komad paradajza.

•        Pšenični hleb , kobasica sa pistacijama, prepolovljeni sitni klipovi kukuruza šećercaiz sirćeta.

•        Hlab sa šunkom .  list zelene salate,  švapski sir sa paprikom i crnim lukom.

•        Tost , kolut paradajza, salata od kobasice, kiseki krastavci.

•        Raženo pšenični  hleb, sos remulad, šunka, krastavci kiseli i šampinjoni.

•        Tost maslac, sir sa alevom paprikomi crnim lukom.

.-

•        Pšenični hleb, majonez, haringa, , krem od žumanceta  sa senfom, mirođija.

•        Beli hleb , maslac, sir sa biberom,komadić koktel trešnje.

•        Tost, maslac, kolutovi  rotkvice, sardina iz ulja peršun.

•        Pšenični hleb, gauda ili dimljeni sir, morski oraščić.

•        Ražani hleb, žele od živinskog mesa, majonez , rotkvice.

•        Hleb sa šunkom, dimljeni  losos šnite, i ananas sečen na komade.

•        Beli hleb , suvi svinjski kare, kolut crnog luka, kavijar.

•        Tost ,  začinjena tatarska mešavina  mesa , kolut crnog luka, kavijar, seckano belance.

•        Tost, list zelene salate, račući, kockice crnog luka, malo majoneza.

•        Pšenični hleb, . maslac, tvrdo kuvano jaje kolut, filet sardele.

•        Pšenični hleb, maslac,  kajgana, filrt sitne slane haringe.

•        Tost , sir sa pečurkama, nakisela tikva iz turšije.

•        Pšenični hleb,  komad sira s orasima  i začinjeni kamamber.

•        Ražani hleb , majonez, , kuvana šunka, komad anansa, i paradajza.

•        Crni hleb,  jezik iz salamure, režnjići paradjza, i ni hren.

•        Pšenični hleb, kolut paradajza, krem sir, i peršun. 

         

. IZBOR JELA KOJA SE MOGU KOMBINOVATI KOD 

HLADNOG BIFEA.

---- Morski rakovi : langust ili jastog, homar ili hlap- rarog, ( homarus  vulgaris) , škampi , kozice.

---- morske ribe : zubatac, orada, sveti petar  ili kovač, morski list, brancin, ribon , oslić.

---- rečne  ribe: tostolobik, amur, kečiga, smuđ, pastrmka, lososova pastrmka, dimljena filirana lososova pastrmka, som, šaran.

---goveđe meso : rozbif, ramstek, file, frikando.

--- teleće meso : but, plećka, leđa, kotlet, frikando.

--- svinjsko meso. Kare, but, plećka, hladno praseće pečenje, kuvano prase.

---- jagnjeće meso: pečenje, but, plećka, leđa.

---- divljač: srneći but, srneće leđa, punjeni zec, zečiji but,  fazan  -šofroad, jarebica, prepelica, japanske prepelice,  morka, divlja patka.

--- perad : ćurka, patka, guska, kopun, piletina, kineska patka, meso noja iz uzgoja.

--- musevi .: od piletine, teletine, džigerice, , rakova, mus od morskih plodova sa južnim voćem.

---- suhomesnati proizvodi : goveđa pršuta, svinjska pršuta, svinjska sušena pečenica, salama, kuvana praška šunka, suvi vrat, čajna kobasica, leber  kez, i ostale salame.

--- terini : izbor pašteta : od divljači u lisnatom testu , guščije džigerice, pileće džigerice, telećeg mesa, šunke., raznih , rakova, kao i egzotična  pašteta od morskih plodova.

--- punjena jaja na razne načine

_    selekcija plemenitog povrća: špargle; šparoge zelene; artičoke, srce artičoke, bob, bamija, lotosov koren, brokuli,  prokulica ili kelj pupčar, cikorija bela i crvena.

--- mešane salater(  vezane sa majonezom ) : francuska, talijanska, ruska, japanska mikado, vitaminska, fiš majoneza, švedska, testenina u majonezi, izbor salati.

--- salatae od svežeg povrća : zelena, motovilac, radić zeleni, radić crveni, endivija, sveži celer, mrkvica, kupus, paparika, krastavci, paradajz, rotkvice.

--- selakcija sireva: subotički beli, srpska kriška, somborska feta, iđoški koziji , mokrinski, somborski, kikindski , sajanski, njeguški , kamamber, gorgonzola, brijer, ementaler, trapist, edamski, kačkavalj pirotski.

---- izbor poslastica : razne dekorative  torte, voćni rolati, voće u čokoladnom prelivu, kasata, kasto, razni kremovi, šarlote, krokenbuš,voćna salata, lixsuzni minjoni, štrudle, sitni kolači, sladoledi, parfei, sladoledne bombe, i orijentalne poslastice.

---- voće : veliki izbor kontinentalnog voćai južnog voća, kao i egzotičnog voća.

---- pecivo i hleb- izbor.

Piće : poslužuje se sve vrste alakoholnih pića , i bez alkoholnih pića.           

.............. Svečani  hladni bife...........

Organizuje se  povodom  svečanih , kulturnih i sportskih događaja. Kada treba poslužiti  veću skupinu zvanica. Ovakav stol sa hladnim jelima se postavlja (  bife sto ) u predviđenim salamaza tako svečane prilike.  To su sle u okviru  hotla , npr: plava sala, banket sala, ili društvene prostorije i saloni. A može i u prostorijama naručioca . Naručioc može biti škupština opštine , kakvo preduzeće, sindikati  itd.

Svečani hladni bife  se priprema isključivo po porudžbini i tada se s naručiocem  utvrđuju  sve pojedinosti  i stavlja se  ’’ podsetnik ’’ – hladni bife se sastoji  od hladnih jela lepo složenih na pladnjeve, ovale , i razne plitice. U zavisnosti od jela koja  se daju  lepo složena , hladna jela se postavljaju  na bife sto. Hladni bife pruža  ugostiterljskom objektu  idealnu priliku  da pokaže  ukus , stručnost i kulinarsku veštinu  osoblja  koje priprema  hladni bife. Dakle kuhinja priprema hladna jela delimično i potpuno, dan ranije  što rasterećuje redovno poslovanje. Posluživanje iziskuje manje radne snage dakle broj  uslužnog osoblja ja manji  nego kod banketa,. Prednost usluživanja kod hladnog bifea jeste ta što  nije potrebno  voditi računa  o rasporedu gostiju  gde ko sedi. A po važnosti  i rangu  zvanica. Tako se gosti sami grupišu slobodno prema pripadnosti i ličnim  simpatijama. Tu se stvara želja gosta za društvenim kontaktima  , kao i poslovnim obavezama. Glavni gost ne sedi na čelo stola, nego se slobodno kreće među ostalim gostima, stvara kontakte  itd. Ako se hladnim jelima pridodaju i topla jela onda je to hladno topli – bife. Obično se ta jela služe na posebnom stolu i toplim           

Kupkama tj. U ( bain –marie )  ili se uslužuje iz specijalnih kolica za topla jela . Ako hoćemo da uvek uspe  hladni bife mora se izvršiti pripremaje ranije štoznači :  urediti prostorije , pripremiti bife stol, kao ipotreban inventar, tanjire, pribor za jelo, čaše, pepeljare , salvete, dekorisati sto sa cvećem , postaviti na sto pladnjeves jelima, urediti sto s pićima. Naročitu pažnju treba obratiti uređivanju  stola za bife, postavljaju se posebni stoljnjaci  prilagođeni toj potrebi. U zavisnosti od doba dana boja stoljnjaka i de od čisto bele sa motivima , pa do pastelnih boja. Takve stoljnjake koji su  prilagođeni  arhikterturi tj. Postavci stola nazivamo – ’’ stoljnjaci suknjice’’.  Stol za hladni bife se može postaviti i sa više suknjica.    U zavisnosti od modernijeg shvatanja o postavci ovog stola  postoje pravila kojih se u osnovi moramo držati. Ali nikao ostati  na tome. Stoljnjak , suknjica ili klasičan kod postavljanja treba biti  od poda oko  pet santimetara. Uputno je na stolu staviti  odgovarajuće nadstoiljnjake. Plitice s hladnim jelima se postavljaju polasata pre dolaska gostiju . U prvi red se stavljaju  tanjiri , hvataljke , i papirni salveti , lakša jela i hleb . U drugi red se stavljajuteža mesna jela. U treći red završna jela, sir, kolači , i voće – glavni deo  - hladnog bifea  čine jela  postavljena  na hladnim pliticama , ovalima i činijama, pladnjevima i platnama od različite vrste mesa, nadopunjeni jelima od peradi i divljači,  kao i paštete, galantini , musevi.

Tu treba dodati posebno  složeno povrće i plemenito povrće, kao i prateće sosove. Gosti sami odabiru jela, stavljaju u tanjir i odnose na sto . Pladnjevi ili plitice se pune jelima od različitog mesa , pripremljenog  na način kao to iziskuje ova vrsta prigode.  

...govedina : goveđi file, ramstek, rozbif, turnedo hladni, suvi goveđi jezik.

...teletina : teleća leđa, savijeni bubrežnjak, plećka, frikando, kotleti, medaljoni.

--- svinjsko meso: pršut, pečeni but na stalku, kare, suvi svinjski kare, suvi vrat.

..... Ovčije i jagnjeće meso : jagnjeća leđa, koktleti, punjeni but, i ruža.

---- hladno mešano pečenje : se sastoji odviše vrsta pečenog mesa i lepo složenog .kod slaganja voditiračuna  o obliku i bojama kao se slažu.

..... Plitice od peradi i divljači : piletina, kopuni, ćuran, guska, ---- divljač, fazan, prepelica, divlja guska, divlja patka, morka.

...... Plitice od dlakave divljači : jelen,  srna, divlja svinja, od kojih se koriste samo meki delovi  mesa finog vlakna. Delovi mesa uglavnom se pripremaju , pečeni i serviraju se u ovom slučaju hladni.

..... Različiti ovali i plitice : sastoje se od hladne šunke, hladnog goveđeg filea, pečeni kopun, mus od piletine, mus od šunke, patka s anannasom, guska u aspiku, prepelica u aspiku , puževi sa salatom valdorf.

 ....prilikom postavljanja ovala i plitica obratiti pažnju na estetsku sliku simetriju i razmak . Plitica od ruba stola i plitica među sobno . Plitice istih boja  ne stavljaju se jedna pored druge. Najlepše ukrašene plitice se stavljaju  na vidljivo mesto. Najveće plitice se stavljaju oko sredine stola. Plitki tanjiri i desertni se slože u skupove koji čine njviše petnaest tanjira u jednom skupu, i postavljaju se uz rub stola s leve strane tanjira se postavljaju skupovi papirnih salveta. Ako sala nije to drukčije postavila .  Pribor za posluživanje se stavlja u blizini  jela. Ostali prostor se iskoristi  između tanjira dase stave  sosovi. Popis jela za svečani hladni bife sastavlja šef kuhinje sa rukovodiocem  menadžerom – h. I . P- a. Razumljivo u saglasnost naručioca. Asortiman zavisi od materijalnih i znalačko  tehničkim mogućnostima   kuhinje. Netreba tu  zapostaviti ugovorenu  cenu.

Razvoj  kulinarstva i istorijat  obeležava  u novije vreme uglavnom  francuska kuhinja. Smatra se da taj  primat ima od  1400- te- godine, pojavom znamenitog  kuvara  bufeta. Dakle bufet je postavio takvu vrstu gozbe  koja je predstavljala – hladni  bife. Po imenu  kuvara ova  vanredno luksuzna gozba  dobija i svoje ime.u to vreme pomenuti kuvar na dvoru francuske  postaje , k```ao i na ostalim  dvorovima oličenje   majstorstva u domenu  hladne kuhinje. U to vreme dolazi do  promene   stava u odnosu  na kuvarstvo u svetu .poznato je da iz vremena  persije , stare grčke, erima i ostalog sveta, da su  obroci  bili  obimni. Gozbe su trajale  po čitav dan.tako je bila posluga angažovana  po specijalnosti.

Specijalnost sečenja mesa  i velikih komada pripadala je vrsti  specijalista  koji su se zvali ‘’ scikori ‘’. Hetere su devojke koje služe goste dvora  i u  svemu  im udovoljavaju. Tako dobro obučena  posluga postaje tražena . Francuski kuvari kao nosioci posla  odlaze  na bečki , ruski , i ostale dvorove. Fino kuvanje  postaje  priznat zanat koji se dobro vrednovao  u svakom pogledu . Razvoj kuvarstva u to vreme jeste  rezultat potrebe ljudi  da  se bolje hrane . Stari grci veštinu kuvanja  su naučili od  persijanaca, a od grka su je preuzeli  rimljani . Iz istorije  persije poznato je da u toj zemlji  u -6- veku p. N. E.  Postoje  ljudi koji se  bave  kuvanjem kao zanimanjem .  Radeći kao kuvari  uspeli su da  dostignu vrhunac umeća u kulinarstvu . Prateći razvoj  kuvarstva  kroz vekove, dolazimo do podataka da je u – 5- om – veku  p. N. E.  U grčkoj   napisana  najstarija knjiga o kuvanju  koja se zvala  ‘’ opsologija ‘’ovu knjigu napisao je terpsion .     Njegov  učenik  – arhestratos starogrčki gastronomski  pisac iz – 4- og- veka p. N. E.  Napisao je delo ‘’ hedipatija’’ova knjiga predstavlja  enciklopediju  kuvarske veštine.  

 pisac hedipatije nazvan je  - homerom  - gastronomije. Od starih rimskih pisaca imamo ’’ cato  maiori ’’ – striji, koji je napisao  delo ’’ dere  rustica ’’

O ratarstvu gde   daje  i recepte  za  spravljanje  hrane. Živeo je u drugom veku  pre nove  ere. U to vreme  javlja se i apikus, koji je napisao kuvarsko remek – delo ’’ dearte ’’ coguinarija ’’ lib- od 1  - 8 .- dakle u tih osam knjiga daje  uputstva za pripremanje fino odabranih jela. Rimljani kasnijeg doba uživali su  veliko  materijalno  blagostanje , ali su  postali  neumereni u svakom pogledu . Očitovala  se  težnja za lepotu i raskošnost jela  na gozbama. Dolaskom  barbara   i nordiskih naroda kuvarstvo  doživljava u četvrtom i petom  veku  slom i  nagli  pad. Skoro svi kuvari  su  poubijani , mnogi su pobegli , a samo mali broj kuvara ostaje u službi  novih gopodara.  U srednjem veku  vladao je  takav ukus  u spremanju jela  kao i u vreme  klasičnog  rimskog kuvarstva.  Težnja je bila u gozbama koje  će zadiviti  goste neviđenim sjajem  na jelovniku . Data jela predstavljala su  klasičani egzotičan izbor. U dvanaestom i trinestom  veku  stiže u evropu  : kim, anis, cimet, biber, đumbir, oraščić, i ostali začini.  Kuvarsko umeće doživljava procvat u doba renesanse u

 14.om – veku  prvo    u italiji  a zatim u francuskoj . Moramo napomenuti  i to da iz doba   renesanse  - 1498- godine  u veneciji  dolazi do štampanja  knjige bartolomea  platine ’’ de arte   kokvinarija’’ . Renesansa označava napredak francuske kuhinje  dolaskom  talijanskih kuvara. Katarina  - mediči- 1519- god. Do  .- 1589.- god. Udajom za henrika drugog   postaje  kraljica  francuske. Dakle imamo to vreme obeleženo   jakim razvojem 

 kuvarstva u francuskoj.  Moderno kuvarstvo razvilo se  svakakao  na mediteranskom tlu . U početku  kod  aristokrata i bogataša  i političara, kao što je bio slučaj  kod rimljana. Napokon 1765.- god. ’’ Bulanžer’’  je otvorio prvi restoran u parizu to je predstavljalo  novu eru u 

Gastronomiji u tih  zadnjih  pedeset godina. U -20.- veku  kod nas   školovano je dosta  dobrih kuvara, koji su obeležili  vreme u kome žive i rade.  Tako  možemo govoriti  o velikanima  , naše  gastronomije  u današnje vreme.  Najezdom brze hrane formira se nova  generacija kuvara , pa teško možemo  naći  nekoliko kuvara koji su prepoznatljivi   po dobrim supama , sosovima i ostalom hrnom.  Brzu hranu je donela  brzina života. Ova vrsta hrane je  potisnula  tradicionalnu i zdraviju hranu .  Obzirom  da je ishrana  našeg naroda i turista  od velikog  značaja  za  turističku ponudu , moramo biti  prepoznatljivi  po tradiciji zdrave  hrane.

Čupavci

Sastojci za više od 10 porcija

4 jaja

20 kašika šećera

20 kašika ulja

20 kašika mleka

20 kašika brašna

pola kesice praška za pecivo

čokolada za kuvanje

kokos

Priprema

Jaja i šećer dobro umutiti da se šećer istopi, dodati brašno, mleko i ulje i to umutiti i na kraju prašak za pecivo. Namazati tepsiju sa uljem i staviti malo brašna da se testo ne zalepi. Staviti da se peče.

Kada je pečeno iseći na kocke. Umakati u istopljenu čokoladu u koju se doda malo mleka, pa u kokos.

Čokoladni sufle

Kuhinja: francuska

Vreme pripreme: 45 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: srednje

Sastojci za 10 porcija

450 g putera

450 g čokolade menaz

18 jaja (9 celih, 9 žumanaca)

300 g šećera

160 g brašna

80 g badema

Priprema

Kao prvo, otopiti čokoladu i puter na pari da nema grudvica. Zatim, umutiti jaja i žumanca sa šećerom. Umutiti dobro, dobro, dobro da masa bude penasta, pa dodati brašno i badem. Kada smo sve to dobro umutili, dodajemo otopljenu čokoladu i dobro izmešamo. Masu stavimo u zamrzivač da se upola stegne i prebaci u friz.

Formu 5 cm široku, 5 cm duboku namazati uljem i posuti prezlama, pa sipati masu i peći u rerni na 180°C dok ne dobije koru tako da unutra ostane tečna čokoladna masa (kad se zabode kašika da iscuri čokolada).

Čokoladni rolat

Kuhinja: mađarska

Vreme pripreme: 120 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za više od 10 porcija

Prva kora:

12 jaja

12 kašika šećera

6 kašika brašna

8 kašika mlevenih oraha

Druga kora:

5 jaja

5 kašika šećera

2 pune kašike kakaa

1 mala kašika vanilin esencije

3 kašike brašna

par korneta od sladoleda [za ukras]

Krem za prvu koru:

200 g mlevenih oraha

100 g prah šećera

50 g mlevenih keksa pomešati

sa tri kašika [puna] džema od kajsije

Krema za drugu koru:

4 cela jaja

8 kašika šećera

100 g čokolada za kuvanje

250 g putera

Priprema

Prva kora :

ispeći dva rolata, uviti, pa kada se ohladi filuje se sa orasima.

Druga kora:

ispeći u četvrtastom plehu kore, kada se ohladi filuj u sredini.

Krema za drugu koru: kuvati na pari jaja šećer i čokoladu,

kada se ohladi promešati sa izmućenom puterom.

Od rolata napraviti stubove, filovati okolo i ukrasiti sa kornetima.

Čokoladna panna cotta

Kuhinja: italijanska

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci

250 ml mlijeka

2 velike kašike želatina u prahu

40 g šećera

500 ml slatke pavlake (35 % masnoće)

450 g mliječne čokolade, isjeckane na manje komadiće

2 male kašičice prirodnog extrakta vanile

Priprema

Želatin staviti u hladno mlijeko i dobro izmiješati. Ostaviti da omekša oko 5 minuta. U međuvremenu, slatku pavlaku i šećer staviti na jaču vatru i pustiti da provri. Promiješati žicom da se šećer istopi. Dodati smjesu želatina i mlijeka, sve dobro izmiješati i skinuti sa vatre. Odmah dodati isjeckanu čokoladu i vanilu. Sve dobro izmiješati žicom da se masa izjednači i čokolada istopi. Smjesu sipati u manje kalupe i ostaviti na sobnoj temperaturi dok se ne ohladi, a onda staviti u frižider najmanje 4 sata.

Pred samo serviranje, panna cottu pažljivo izručiti na tanjir i ukrasiti po želji.

Čoko torta

Vreme pripreme: 60 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Kratko, a slatko!!!

Sastojci

Testo:

8 jaja

8 kašika šećera

4 kašike mlevenih orasa

4 kašike brašna

1 kašika kakaa

1 kašičica praška za pecivo

Fil:

4 žumanceta

200 g šećera

150 g mlečne čokolade

2 kašike kakaa (može, a i ne mora)

1.5 kašike brašna

200 ml mleka

Priprema

Testo:

Penasto umutiti sneg od 8 belanaca, dodati 8 kašika šećera i 8 žumanaca i umutiti da se masa izjednači. Zatim dodati orase, brašno, kakao i pecivo prašak i nabrzinu umutiti mikserom (6-7 krugova) da se masa izjednači. Zatim da vam testo ne bi "selo", izmutite masu još malo sa kuvačom tek toliko da "dobije vazduha". Testo izlite u podmazan kalup za tortu i pecite.

Fil:

Umutiti žumance, šećer, kakao i brašno sa malo mleka (kao kada pravite puding). Preostalo mleko u koje ste stavili čokoladu, staviti na vatru da se čokolada otopi (ne treba da provri) i dodati masu od žumanaca. Fil kuvati dok se ne zgusne i lepo ne izjednači. Kada se masa ohladi dodati 250 g margarina.

Testo isecite na 3-4 kore i filujte. Ukrasiti sa rendanom čokoladom, mlevenim orasima i sl.

Švarcvald kocke

Vreme pripreme: 45 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za više od 10 porcija

-8 jaja

-250 g mljevenih oraha

-2 kašike brašna

-1 kašika kakaoa

-1 dcl ruma

-200 g čokolade za kuvanje

-70 g margarina

-tegla džema od višanja

- 1/2 litra tečnog šlaga

Priprema

Jaja umutiti, dodati orahe i brašno i koru ispeći na 200°... oko 25 min. Peče se u plehu za rernu.

Po pečenoj kori posuti rum pa glazuru od čokolade (margarin i čokolada).

Kad se čokolada ohladi i stvrdne, premazati džemom od višanja i odozgo premazati umućenim šlagom.

Šeri kuglice

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 45 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za više od 10 porcija

120 g čokolade za kuvanje

160 g mlevenih oraha

160 g šećera

3 kašike ruma

višnje iz kompota

čokolada u prahu

Priprema

Šećer kuvajte sa tri kašike vode dok ne dobijete gust sirup. Sklonite ga s ringle, pa umešajte narendanu čokoladu, orahe i rum. Kad se masa ohladi, oblikujte kuglice, a u svaku utisnite višnju. Kuglice uvaljajte u čokoladu u prahu i ostavite da se suši na vazduhu.

Bombice sa kokosom

Vreme pripreme: 60 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za više od 10 porcija

300 kg mlevenog keksa

čokolada za kuvanje

kokos

1 l mleka

Priprema

U činiju sa mlevenim keksom sipati mleko to dobro promešati

zatim od dobijene smese napraviti okrugle bombice. Napravljene bombice uvaljati u istopljenu mlaku čokoladu zatim odmah uvaljati u kokos. Staviti u frižider pola sata da odstoji da bi se steglo.

Figaro kocke

Kuhinja: srpska

Vreme pripreme: 30 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Može da bude posni recept, umjesto mlijeka voda, umjesto maslaca posni margarin i umjesto keksa, posni keks.

Sastojci za više od 10 porcija

2 dcl mlijeka

400 g šećera

300 g mljevenog keksa

100 g mljevenih oraha

100 g sjeckanih oraha

100 g sjeckanih suvih grožđica

dvije kašike kakaa

dvije kašike ruma

200 grama maslaca

2 oblatne

čokolada sa uljem za premaz

Priprema

U jednu posudu za kuvanje staviti 2 dcl mlijeka, i 400 grama šećera. Neka to prokuva i onda dodati 200 g maslaca, neka se otopi, nastaviti sa lagnim kuvanjem. Kada se maslac otopio dodati 300 g keksa, 100 g oraha mljevenih i 100 g sjeckanih oraha, 100 g grožđica, kao i po dvije kašike kakaa i ruma. Sve to dobro zamiješati i sjediniti na laganu vatru.

Onda ređati, na dnu staviti jednu oblatnu, pa ovaj fil, pa na vrhu oblatnu i preko nje premazati već gotov kupljeni čokoladni premaz, ili napraviti od čokolade, rastopiti sa dvije kašike ulja i premazati preko oblatne

Jaffa kolači

Vreme pripreme: 45 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci za 10 porcija

Kore (2 x) :

1 jaje

12 kašika šećera

12 kašika brašna

12 kašika ulja

12 kašika mleka

pola praška za pecivo

Fil:

350 g šećera

2 narandže (+ jedna kora)

Glazura:

100 g čokolade

5 kašika ulja

Priprema

Ispeći dve kore. Jednu ostaviti u plehu, a drugu izmrviti. Ušpinovati šećer sa jednom čašom vode, ređe nego za slatko. U to dodati dve smrznute izrendane narandže (sa korom), [prethodnog dana ih dobro oprati da izađe otrov kojim su prskane i staviti u zamrzivač], treba da vri dva-tri ključa. Skloniti sa vatre i dodati izmrvljenu koru.

Ređati: kora-fil-glazura od čokolade (čokolada istopljena na tihoj vatri zajedno sa uljem).

Kinder pingvin

Vreme pripreme: 90 minuta

Posno jelo: ne

Težina pripreme: jednostavno

Sastojci

Kora (2 x):

4 žumanca

4 kašike šećera

4 kašike vode (mlake)

3 kašike brašna (ravne)

1 kašika kakaa

1 rendisane čokolade

1 kafena kašičica praška za pecivo

Fil:

700 ml slatke pavlake

10 listića želatina

Ostali materijal:

200 g mlečne čokolade

250 g čokolade za kuvanje

250 g butera

1 žumance

Priprema

Dobro umutiti žumanca sa šećerom, dodati vodu, još malo mutiti, pa dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo, čokaladu i kakao. Masu izjednačiti, sipati u pleh postavljen papirom za pečenje, površinu poravnati i staviti da se peče. Peći na 220°C 8-10 min., smanjiti temperaturu na 200°C i nastaviti s pečenjem još 5-7 min. u zavisnosti od šporeta. Pečenu koru okrenuti na papir za pečenje (posut s malo šećera), skinuti papir na kome se pekla i ostaviti da se ohladi.

Postupak ponoviti još jednom na isti način.