Pečena ćurka za .- 18.- osoba.

 Sastojci :1.- kom.- ćurke oko -5.- kg, 40.- gr.- soli, 150.- gr.- maslaca ili ulja.

  Način pripremanja:Pripremljenu  ćurku za pečenje  posoliti iznutra i spolja, namazati  predviđenom masnoćom  i spustiti na preostali maslac u pleh . Ako je ćurka sa velikim grudnim košem tako da se ne može staviti u posudu  na grudi treba slomiti kost, ili peći ćurku prvo na jednu pa na drugu stranu. Ćurku treba peći istiha u umereno zagrejanoj pećnici na 225.- stepeni oko tri ipo sata, kako bi se skroz ispekla i dobila lepu rumenu boju. Tokom pečenja prelivati je povremeno sokom ,dolivati vrelu vodu i skidati varjačom sa posude  zapečeni sok . Postoji i mogućnost upotrebe aluminijske folije za oblaganje ćurke.

  Punjena ćurka sa sosom od grožđa.- za .- 8.-osoba

Sastojci:1.- kom.- ćurka od oko 5.- kg, 100.- gr.- slanine za oblaganje .

Za nadev: 4.- dcl.- crnog vina  vranca, 150.- gr.- suvog grožđa, 250.- gr.- belog hleba, 2.- dcl mleka, 50.- gr.- kikirikija u zrnu, 150.- gr.- crnog luka mladog, 20.- gr.- peršuna, 2.- kom.- jaja, 400.- gr.- teletine mlevene, 50.- gr.- soli 2.- gr.- bibera.

 Za sos: 60.- gr.- maslaca, 250.- gr.- grožđa u bobicama belog , 80.- gr.- gustina, 1.- lit- pilećeg fonda.

 Način pripremanja:za nadev : zagrejati vino, pa u njemu pola sata natopiti  suvo grožđe. Hleb iseći na kocke i preliti  vrelim mlekom. Propržiti semenke kikirikija. Očistii crni luk i peršun sitno iseći. Sve pomešati sa jajima i teletinom , začiniti solju i biberom .Zagrejati rernu na 200.- stepeni . Ćurku oprati i začiniti . Napuniti je pripremljenim filom , Pričvrstiti je čačkalicama. Grudi i krila obložiti slaninom .Zagerajti  maslac u pleh i staviti ćurku da se peče

u pećnicu da se peče  oko tri sata. Posle pola sata dodati  oko tri dcl.- pilećeg fonda. Postepeno dodavati i vina.Oprati  grožđe prepoloviti ga i izvaditi koštice. Ćurku služiti dok je topla. Preliti je sosom ,. Umešati gustinu u sok od pečenja ćurke da bi se sos zgusnuo. Začiniti i na njemu zagrijati grožđe. Ćurku iseći, služiti sa filom i sosom- .

Ćurka s mlincima za .- 6.- osoba

  Sastojci :1.- kom.- ćurka oko 5.- kg, 12.- gr.- soli, 250.- gr.- masti.

 Mlinci :500.- gr.- brašna , 2.- dcl.- mleka.

 Način pripremanja:Ćurku  očistiti , posoliti  i namazati  mašću.Spustiti u posudu, usuti malo vode i peći u umereno zagrejanoj pećnici na 225.- stepeni  dok neomekša napola. Za to vreme Prosijati brašno u sud za mešenje, usuti postepeno posoljenu vodu i zamesiti resto srednje tvrdoće. Izraditi ga dobro na dsci , podeliti na dva dela i ostaviti da odstoji petnaest minuta.Odležano testo razvući preko čaršava na stolu  do debljine do 4.- milimetra, iseći na kore veličine pleha i ispeći u pećnici na prevrnutom plehu ili na ploči od štednjaka,kao kore za gibanicu . Isečene kore izlomiti na sitniju parčad i staviti u dubkji sud. Pre nego što ćurka sasvim omekša, preliti izlomljeno testo vrelim mlekom ili vodom da ogrezne i ostaviti da odstoji deset minuta. Zatim ga ocediti , izručiti u posudu oko ćurke, pa vratiti ćurku u pećnicu i peći još pola sata zajedno sa testom . Pre služenja sipati mlince na zagrejanu činiju, poređati odozgo isečenu ćurku i služiti sa nekom salatom.

Ćureće rolnice.- za 4.- osobe

Sastojci: 4.- kom.- tankih i dugačkih  ćurećih šnicli od po .- 180.- gr,5.- gr.- soli, 1.- gr.- belog bibera, 200.- gr.- potpuno zreli avokado, 250.- gr.- očišćenog manga, ½.- dcl.- sladunjavog soja sosa, ½.- dcl.- ulja, 3.- koluta ananasa, 1.- kom.- kašičica kari začina za perad, 1.-dcl.- pilećeg fonda.

  Način pripremanja:Šnice isprati hladnom vodom, osušiti ih i začiniti. Pola avokada dobro izgnječiti   viluškom, posoliti . Drugu polovinu iseći na kockice. mango oljuštiti  iseći na kockice. Polovinu mango kockica pomešati sa avokado kockicama i soja sosom, pa sve ravnomerno rasporediti po šniclama.Šnice saviti u rolnice i pričvrstiti ih čačakalicama.U tiganju zagrejati ulje , pa u njemu ispržiti rolnice da sa svake strane lepo porumene. Izvaditi ih iz tiganja i ostaviti ih na toplom .U isti tiganj spustiti ananas isečen na kocke kao i preostale kocke manga, pa sve dobro prepržiti , zatim naliti  pilećim fondom.Vratiti rolnice , poklopiti i na tihoj vatri sve zajedno dinstati oko deset minuta. Služiti sa kroketima od riže i mešanim povrćem.   

  Ćurka s limunom.- za .- 8.- osoba.

     Sastojci: 1.- kom.- ćurka oko 4.- kg težine, 30.- gr.- soli, 5.- kom.- karanfilića, 150.- gr.- crnog luka, 150.- gr.- limuna, 200.- gr.- slanine isečene na veće tanke režnjeve, 2.- gr.- belog bibera, 1.-. dcl.- ulja, 60.- gr.- maslaca, 2.- dcl.-belog suvog vina ,sok od jednog limuna.

   Način pripremanja: Očišćenu , opranu ćurku ošušiti čistom krpom i posoliti iznutra. Staviti u ćurku karanfiliće zabodene u glavicu  očišćenog crnog luka i jedan ceo linun ibušen viljuškom. Zatim obložiti ćurku slaninom i vezati je kanapom .Ovako pripremljenu ćurku spustiti u sud za pečenje. Posoliti , pobiberiti, preliti uljemi rastopljenim maslacem i staviiti u umereno zagrejanu pećnicu na 200.- stepeni. Posle dvadeset minuta preliti ćurku dobrim belim vinom i sokom od limuna i peći dalje prelivajući je povremeno sokom od pečenja. Na dvadeset minuta pre kraja pečenja skinuti slaninu da ćurka dobije boju. Pečenu ćurku iseći na delove, staviti na zagrejanu činiju za služenje, i ostaviti na toplom mestu . Crni luk sa karanfilićima i limun odbaciti.Odliti suvišnu masnoću sa soka, usuti malo vode i kuvati kratko mešajući varjačom zapačen sok sas zidova sa dna posude. Kad voda uvri preliti  na činiji i služiti .

 Ćureće grudi sa brokulama.- za .- 4.- osobe

  Sastojci : ćureće grudi od oko  600.- gr.- , 20.- gr.- brašna, 1.- kg.- brokula, 200.- gr.- crnog luka, 20.- gr.- belog luka, 20.- gr.- svežeg đumbira,1/2.- dcl.- ulja, 100.- gr.- indiskog oraha, ½.- dcl.- soja sosa sladunjavog, ½.- dcl.- šerija, 2.- dcl.- pileće, 6.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera belog .

Način pripremanja:   iseći na trake  širine .- 1.-cm . posuti skrobom. Brokule očistit i oprati, razdeliti na čvetače , blažirati ih nekoliko minuta u posoljenoj vodi, preliti hladnom vodom , ocediti . Crni i beli luk oljuštiti, Crni iseći na četrvrtine, beli sitno isecati.U dubokoj posudi prepržiti orahe , izvaditi . Spustiti  i na tihojnvatri pržiti da porumeni , izvaditi , ostaviti na toplo . Na masnoći  propržiti crni i beli luk, oljušten i iseckan đumbir. Dodati brokole, pa ih , neprestalno mešajući , pržiti do pet minuta. Soja sos sipati u šeri , pomešati sa supom . Umešati  , pet minuta kuvati istihadase svi ukusi prožmu i sastave. Posuti orasima.Služiti sa kuvanim pirinčem.

 Ćureća prsa u sosu od gorgonzole i maslina

 Sastojci:

  600.gr- ćureća prsa sol, 1.- dcl- slataka pavlaka za kuvanje,2.- gr.- belog bibera,200.- gr.- maslina punjenih paprikom, 1.- kašičica oregana, 120.- gr.- sira gorgonzola, 1.- dcl.- sladunjavog vina tipa prošek, 150.- gr.- crnog luka, 100.- gr.- babaure paprike crvene boje, 25.- gr.- belog luka, 1.- dcl.- masinovog ulja.  

Način pripremanja: Ćureća prsa posolimo i nattopimo vinomi pustimo da malo odstoji .Pržimo na maslinovom ulju . Na istom ulju popržimo luk , beli luk, i baburu papriku seckanu na kocke i dodamo masline. Dodamo sir gorgonzolu seckanu na sitne kockice. zatim malo po malo dodajemo slatku pavlaku za kuvanje . Zatim dodamo začine , oregano , biber i soli, kao prolog služiti  krokete od krompira  sa voćem . 

Ćureći perkelt s domaćim testom i sirom .- za 4.- osobe

 Sastojci:600.- gr.- ćureći zabatak osobođen od kostiju, 100.- gr.- crnog luka, 150.- gr.- suve slanine, 500.- gr.- domaće testenine, 200.- gr.- mokrinskog sira, 2.- dcl.- kisele pavlake, 1.- gr.- aleve paprike, 1.- gr.- bibera, 5.- gr.- vegete, 2.- gr.- soli,

   Način pripremanja: U posudu  dodati  sitno sečenu slaninu i na njoj pržiti seckani crni luk. Dodati začine:aleva paprika, soli, bibera, vegete. Doliti malo vode i dalje dinstati pa dodati na to  sečeno u sitne kocke .  dalje dinstati dok  omekša. Uz ovo jelo  servirati  skuvanu testeninu  koja je prelivena sa pavlakom i sirom , a povrh testenine servirati  gotovo ćureće  . Dodati neko voće iz kompota ili  sotirano sveže voće na maslacu .

Ćureći odrezaksa suvim šljivama za 4.-osobe

Sastojci:600.- gr.- ćureća prsa, 200.- gr.- suvih šljiva, 150.- gr.- suve mesnate slanine, 150.-gr.- kisele jabuke, 2.- dcl.- slatke pavlake, 2.- gr.- belog bibera, 6.- gr.- soli, 1.- gr.- cimeta.,2.- gr.- vegeta, 120.- gr.- maslaca.

Način pripremanja: Ćureća prsa iseći u jednu šniclu u komadu , obrditi je tučkom za  tako da bude tanka šnicla. Šniclu začinimo sa solju , biberom I vegetom . Zatim napunimo šniclu sa suvim šljivama bez koštice, jabukamai slaninom . Sve to urolovati I vezati kanapom . Dobivenu roladu peći na maslacu dok porumeni uz stalno okretanje. Nakon dvadeset minuta dodamo slatku pavlaku I dalje kuvamo istiha još kratko vreme dok  omekša. S rolade skinuti kanap  iseći je na četiri jednaka dela  I servirati je na podlozi od mešanog povrća I prokulica na maslacu .

Rolovana ćureća prsa s bosiljkom i sezamom .- za .- 4 osobe

 Sastojci:600.-gr.- ćurećih prsiju, 1.- kom.- vezica svežeg bosiljka, 400.- gr.- tikvica, 200.- gr.- paradajza svežeg, 250gr.- patlidžana, 400.- gr.- krompira, 100.- gr.- brašna.,2.- kom.- jaja, 120.-gr.- susama, 6.- gr. soli, 1.- gr.- bibera, 1.- dcl.- maslinovog ulja, ulje za pohovanje

Način pripremanja: Od ćurećih prsiju napraviti veliku šniclu obraditi je tučkom za  . Posoliti , pobiberiti I napuniti sa svežim bosiljkom. Urolovati  I iseći na četiri jednaka dela . Zatim  panirati u brašno , jaja I susam, može I bez brašna . Tako pripremljeno ćureće  pohovati u zato pripremljenom ulju. Na maslinovom ulju popržimo  iseckano povrće na kocke , začinimo zalijemo  venom, te ga pustimo da povrće omekša da lagano kuva. Očišćeni krompir namo na krupniju ribrž dodamo seckanog bosiljka I formiramo male medaljone od krompira te ih sa obe strane pržimo na maslinovom ulju  da porumene . Serviramo sa povrćem I sa prženim  medaljonima od krompira. posebno servirati  sos na bazi majoneza po vlastitom izboru.

Ćureći odresci ‘’Havaji’’za 4.- osobe

 Sastojci:4.- kom.- ćurećih odrezaka od po 150.- gr, 200.- gr.- svežih šampinjona, 100.- gr.- crnog luka, 1.- kom.- jaje, 1.- dcl.- slatke pavlake za kuvanje, 80.- gr.- sira kačkavalja,1.- dcl.- ulja za prženje, 5.-gr.-soli, 2.- gr.- belog bibera, 2.- gr.- kulinata, 4.- kom.- koluta ananasa

Način pripremanja:Šampinjone narežemo na listiće, dinstamo na luku, dodamo začine I povežemo jajem.Odreske ćuretine napunimo ohlađenim I dinstanim šapinjonima. . Svaki odrezak urolovati  I kratko popržiti sa svih strana da porumene. Nalijemo sa malo fond vode ili kakvim temeljcem  te kratko dinstamo. Pred kraj dodamo sir narezan na kockei slatku pavlaku za kuvanje. Dogotovimo odreske još za oko pet minuta. Serviramo  na podlozi zelenih rezanaca I kolutova ananasa.

Ćureći odrezak u curry-umaku s prženim kroketima- za 4.- osobe

 Sastojci:4.- kom.- odrezaka od ćurećih prsiju .- od po 150.- gr, 3.- gr.- curry začin za piletinu I perad, 400.- gr.- gotovih kroketa, 60.- gr.- maslaca, 35.- gr.- brašna, 5.- gr.- soli, 1.- gr.- belog bibera, 2.- gr.- muškatnog oraščića, 1.- dcl.- slatke pavlake za kuvanje, ½.- dcl.- kisele pavlake, 1.- kom.- kolutić anansa,  1.- dcl.- mleka.

Način pripremanja:Ćureće odreske obradimo tučkom za  tako da budu sasvim tanki.Odreske posolimo I uvaljamo u brašno sa obe strane, pa ih stavimo na zagrejani maslac u tiganju. Odereske popržimo sa obe strane tako da porumene. U drugom tiganju  na vrelom maslacu  dodamo malo brašna I popržimo ga  da bude svetlo  žute boje. Uz mešanje dodajemo vruće  mleko I jednu I drugu pavlaku  . Neprestalno mešamo da dobijemo ujednačen sos. Zatim u sos dodamo začine pa pustimo da dobro prokuva I onda mu dodamo curry začin –prah za perad. U takav sos dodamo odreske I  kolutić ananasa pa pustimoda kuva još kratko vreme da krčka. Ako je sos malo gušći možemo dodati I prirodnog soka od ananasa. Kao prilog serviraju se kroketi  koje posebno pržimo.

Punjena ćurka.- za .- 8.- osoba.-Sastojci:1.- kom.- ćurka od 2.- kg, 400.- gr.- hleba, 200.- gr.- šapinjona  svežih , 100.- gr.- sira kačkavalja, 60.- gr.- kuvane šunke, 200.- gr.- suvih šljiva, 30.- gr.- belog luka, 150.- gr.- lika vlasca, 1.- kom.- žumanjca, 1.- kom.- malibeli tartuf, 35.- gr.- peršunovog lista, 40.- gr.- nanog parmezana, 1.- dcl.- marsala vina, 2.- dcl.-mleka, 1.- dcl.- maslinovog ulja, 3.- dcl.- supa od povrća.

Način pripremanja :Ćurku oprati I pripremiti je za punjenje. Šljive namočiti u mlaku  vodu, osloboditi ih od koštica I narezati na polovine. Sir kačkavalj I šunku narezati na listiće. Sveže šampinjone oprati I očistiti , narezati na listiće. Sitno seckani beli luk I I pola količine vlasca luka popržite na malo ulja, dodajte šampinjone , soli, bibera, I marsalu I kuvajte oko 10’.- minuta. Hleb namočiti u malo mleka, ocediti ga I dodajte mu peršun seckani beli luk I luk vlasac. Dodajte žumanjak , očišćen tartufnarezan na listiće, , parmesan I šljive šunku kao I kačkavalj I šampinjone. Začiniti sa soli  i biberom. POmešati nadev I njime napuniti ćurku. Zašiti otvor nakon punjenja ćurke I staviti je u vatrostalnu posudu – Ćurku peći oko sat vremena u zagrejanoj pećnici na 180.- stepeni. Povremeno podlivati sa supom u toku pečenja. Pečenu ćurku iseći na delove I servirati na toplu činiju te nadev podeliti za svaki komad isečenog ćurećeg pečenja.

Ćureći gulaš sa povrćem  I rezancima.- za .-4.- osobe.-

Sastojci :800.-gr.- ćurećih grudi, 150.- gr.- crnog luka, 30.- gr.- belog luka, 200.-gr.- šargarepe, 100.- gr.- krompira, 200.- gr.- paradajza, 1.- dcl.-maslinova ulja, ½.- dcl vina, 3.- dcl.- goveđe supe, 1.- kom.- grančica ruzmarina, 1.- kom.- list lovora, 200.- gr.- rezanaca, 100.- gr.- pečurki, 8.- gr.- soli, 1.- gr.- bibera.

 Način pripremanja: Crni I beli luk oljuštiti,  iseći na četvrtine. Šargarepu I krompir oprati , oljuštiti, iseći ih na kolutove. Paradajz boprati iseckati .  isprati vodom , osušiti , iseći na kocke, malo po malo ga popržiti na ulju . Začiniti po ukusu . Pečnicu predhodno zagrijati na 180.- stepeni. Crni I beli luk dodati mesu I propržiti . Dodati šargarepu I krompir, 5.- min. dinstati.Naliti vinom I supom. Ruzmarin oprati , prosušiti, iglice isčupati I sa  lovorom I paradajzom  dodati mesu . U pećnici peći oko pola sata.Izvaditi list lovora, začiniti po ukusu .Rezance skuvati . Pečurke istrljati vlažnom krpom, iseći na četvrtine, propržiti na malo ulja, umešati u rezance odmah služiti .

Ćurka na jgodinski način.- za 4.- osobe

Sastojci:3.- kg.- mlade ćurke u komadu, 1,5.- kg.- kestena, 400.- gr.- mlevene teletine,120.- gr.-maslaca, 2.- dcl.- slatke pavlake, 1.- dcl.- sladunjavog vina,1/2.- dcl.- konjaka, ½.-dcl.- ruma, 200.- gr.- slanine, 2.- dcl.- ulja, 4.- kom.- žumanjaka, 1.- lovorov list, 15.- gr.- majorana, 15.- gr.- soli, 3.- gr.- začin kulinat, 2.- gr.- bibera.

Način pripremanja:pripremljenu ćurku za punjenje I iznutricu  oprati I obrisati da bude suva. Posoliti spoljai iznutra. Kestenima nožem iseći po sredini koru mako dublji zarez, ispeći ih na jakoj plotni ili grilu. Kad su kesteni pečeni oljuštiti im koru I jezgro još dok je toplo izgnječiti  , nekoliko komada ostaviti u celo . Ovako pripremljenim  kestenima dodati  slatku pavlakui dinstati na rastopljenom maslacu oko petnaest minuta.Ostavljene kestene potpuno ohladiti .Izmešati   izgnjećene kestene I kestene u cello, dodati im samlevenu teletinu, umešati žumanjke, preliti konjakom , vinom , rumom.Posoliti I pobiberiti sve sastojke I dobro ih izmešati . Dobivenom sm ili nadevom napuniti  ćurku I zšiti je koncem. Punjenu ćurku  staviti u pleh , posuti majoranom I I lovorom . peći u dobro zagrejanu pećnicu oko dva sata na 200.- stepeni. U so sod pečenja dodoati malo vode , prokuvati  I procediti  I poslužiti . 

O dijetama drugacije

Zdravlje

Koliko puta ste čuli (ili i sami iskusili): posle stroge i naporne dijete, došli ste do željenih kilograma, ali ste uskoro ponovo počeli da se gojite jer ste nastavili da jedete kao ranije........ U čemu je „kvaka”? Možda u tome što su svi koji drže dijetu opsednuti brojkama: ili koliko kilograma su izgubili za nedelju dana, ili koliko kalorija dnevno smeju da unesu. Retki su oni koji obrate pažnju na nešto drugo: šta su preduzeli da poboljšaju zdravlje, ili koje su trajne promene uneli u svoj način života koje su se pokazale pozitivnim po zdravlje. Takođe i: koje su poroke likvidirali iz svog života i koliko im se, u vezi s tim, poboljšao stav. Nije nebitno ni kako im stoji garderoba, kako organizam reaguje na vežbanje, koliko vode popiju na dan, koliko im je poraslo samopouzdanje, naročito s obzirom na komplimente koje im drugi upućuju za novi izgled. A među najvažnije stvari spada šta su naučili o pravilnoj ishrani, koliko pozitivno se odnose prema svojoj budućnosti i koliko im se izmenio životni stil.
Tek posle toga moglo bi se postaviti i pitanje koliko kilograma manje pokazuje skala na vagi.
Dakle, glavni cilj „držanja dijete” ne bi trebalo da bude gubitak težine, nego poboljšanje zdravlja i kvaliteta života. Gubitak kilograma tu je sporedan, ali veoma prijatan efekat. Uz unete promene u način ishrane, on će se i lakše održati.

» 83 citanjapriredio-ugursuz

.............. Svečani  hladni bife...........

Organizuje se  povodom  svečanih , kulturnih i sportskih događaja. Kada treba poslužiti  veću skupinu zvanica. Ovakav stol sa hladnim jelima se postavlja (  bife sto ) u predviđenim salamaza tako svečane prilike.  To su sle u okviru  hotla , npr: plava sala, banket sala, ili društvene prostorije i saloni. A može i u prostorijama naručioca . Naručioc može biti škupština opštine , kakvo preduzeće, sindikati  itd.

Svečani hladni bife  se priprema isključivo po porudžbini i tada se s naručiocem  utvrđuju  sve pojedinosti  i stavlja se  ’’ podsetnik ’’ – hladni bife se sastoji  od hladnih jela lepo složenih na pladnjeve, ovale , i razne plitice. U zavisnosti od jela koja  se daju  lepo složena , hladna jela se postavljaju  na bife sto. Hladni bife pruža  ugostiterljskom objektu  idealnu priliku  da pokaže  ukus , stručnost i kulinarsku veštinu  osoblja  koje priprema  hladni bife. Dakle kuhinja priprema hladna jela delimično i potpuno, dan ranije  što rasterećuje redovno poslovanje. Posluživanje iziskuje manje radne snage dakle broj  uslužnog osoblja ja manji  nego kod banketa,. Prednost usluživanja kod hladnog bifea jeste ta što  nije potrebno  voditi računa  o rasporedu gostiju  gde ko sedi. A po važnosti  i rangu  zvanica. Tako se gosti sami grupišu slobodno prema pripadnosti i ličnim  simpatijama. Tu se stvara želja gosta za društvenim kontaktima  , kao i poslovnim obavezama. Glavni gost ne sedi na čelo stola, nego se slobodno kreće među ostalim gostima, stvara kontakte  itd. Ako se hladnim jelima pridodaju i topla jela onda je to hladno topli – bife. Obično se ta jela služe na posebnom stolu i toplim           

Kupkama tj. U ( bain –marie )  ili se uslužuje iz specijalnih kolica za topla jela . Ako hoćemo da uvek uspe  hladni bife mora se izvršiti pripremaje ranije štoznači :  urediti prostorije , pripremiti bife stol, kao ipotreban inventar, tanjire, pribor za jelo, čaše, pepeljare , salvete, dekorisati sto sa cvećem , postaviti na sto pladnjeves jelima, urediti sto s pićima. Naročitu pažnju treba obratiti uređivanju  stola za bife, postavljaju se posebni stoljnjaci  prilagođeni toj potrebi. U zavisnosti od doba dana boja stoljnjaka i de od čisto bele sa motivima , pa do pastelnih boja. Takve stoljnjake koji su  prilagođeni  arhikterturi tj. Postavci stola nazivamo – ’’ stoljnjaci suknjice’’.  Stol za hladni bife se može postaviti i sa više suknjica.    U zavisnosti od modernijeg shvatanja o postavci ovog stola  postoje pravila kojih se u osnovi moramo držati. Ali nikao ostati  na tome. Stoljnjak , suknjica ili klasičan kod postavljanja treba biti  od poda oko  pet santimetara. Uputno je na stolu staviti  odgovarajuće nadstoiljnjake. Plitice s hladnim jelima se postavljaju polasata pre dolaska gostiju . U prvi red se stavljaju  tanjiri , hvataljke , i papirni salveti , lakša jela i hleb . U drugi red se stavljajuteža mesna jela. U treći red završna jela, sir, kolači , i voće – glavni deo  - hladnog bifea  čine jela  postavljena  na hladnim pliticama , ovalima i činijama, pladnjevima i platnama od različite vrste mesa, nadopunjeni jelima od peradi i divljači,  kao i paštete, galantini , musevi.

Tu treba dodati posebno  složeno povrće i plemenito povrće, kao i prateće sosove. Gosti sami odabiru jela, stavljaju u tanjir i odnose na sto . Pladnjevi ili plitice se pune jelima od različitog mesa , pripremljenog  na način kao to iziskuje ova vrsta prigode.  

...govedina : goveđi file, ramstek, rozbif, turnedo hladni, suvi goveđi jezik.

...teletina : teleća leđa, savijeni bubrežnjak, plećka, frikando, kotleti, medaljoni.

--- svinjsko meso: pršut, pečeni but na stalku, kare, suvi svinjski kare, suvi vrat.

..... Ovčije i jagnjeće meso : jagnjeća leđa, koktleti, punjeni but, i ruža.

---- hladno mešano pečenje : se sastoji odviše vrsta pečenog mesa i lepo složenog .kod slaganja voditiračuna  o obliku i bojama kao se slažu.

..... Plitice od peradi i divljači : piletina, kopuni, ćuran, guska, ---- divljač, fazan, prepelica, divlja guska, divlja patka, morka.

...... Plitice od dlakave divljači : jelen,  srna, divlja svinja, od kojih se koriste samo meki delovi  mesa finog vlakna. Delovi mesa uglavnom se pripremaju , pečeni i serviraju se u ovom slučaju hladni.

..... Različiti ovali i plitice : sastoje se od hladne šunke, hladnog goveđeg filea, pečeni kopun, mus od piletine, mus od šunke, patka s anannasom, guska u aspiku, prepelica u aspiku , puževi sa salatom valdorf.

 ....prilikom postavljanja ovala i plitica obratiti pažnju na estetsku sliku simetriju i razmak . Plitica od ruba stola i plitica među sobno . Plitice istih boja  ne stavljaju se jedna pored druge. Najlepše ukrašene plitice se stavljaju  na vidljivo mesto. Najveće plitice se stavljaju oko sredine stola. Plitki tanjiri i desertni se slože u skupove koji čine njviše petnaest tanjira u jednom skupu, i postavljaju se uz rub stola s leve strane tanjira se postavljaju skupovi papirnih salveta. Ako sala nije to drukčije postavila .  Pribor za posluživanje se stavlja u blizini  jela. Ostali prostor se iskoristi  između tanjira dase stave  sosovi. Popis jela za svečani hladni bife sastavlja šef kuhinje sa rukovodiocem  menadžerom – h. I . P- a. Razumljivo u saglasnost naručioca. Asortiman zavisi od materijalnih i znalačko  tehničkim mogućnostima   kuhinje. Netreba tu  zapostaviti ugovorenu  cenu.

.... Primer hladnog  bifea- meni 

                   Meni

•          koktelod grej fruta sa kozicama

•          hladna  jaja  -kasino

•          jastog   ’’lep izgled’’

•          medaljoni od raroga ’’ princez’’

•          škampi  a’ la  gondola

•          suvi  kare – na turijski način

•          teleći frikando na ’’baštovanski ’’ način

•          rozbif a’la   turban 

•          teleći medaljoni napodlozi

•          guščija pašteta na tostu

•          goveđi jezik – sos  remi

•          srneća leđa na padejski način

•          dimljeni losos s grožđem

•          sardoni na savoru

•          pastrmka ’’ jošanička tišina ’’

•          pileće belo meso u majonezu

•          apetisani- bademi prženi- kikiriki- maslinke – pom čips- grisini – lešnik

•          salate – mikado – vitaminska.- francuska

•          sosovi – oxford- kumberland- hren u pavlaci

•          torte – dinastija- švarcvald- doboš

•          kruške u crnom vinu

•          sladoled – vanila- malina – čokolada- kivi

•          luksuzni sitni kolači

•          korpica odabranog  svežeg voća

•          kafa- konjak- maraskino

•          aperitivi- viski, šljivovica- martini- cnzano

•          kordijaka- pelinkovac

•          vina- burgundac beli – graševina- krokan- traminac- vranac

•          bezalkoholna pića- koka kola – kokta- sinalko oranž- šveps- borovnica

•          nex – jabuka—mineralna voda

Kalkulaciju cene hladnog bifea utvrđuju šef kuhinje sa šefom ugostiteljskog  servisa odnosno sa menadžerom sektora  hip-a. oblik stola je obično jedan dugački ili više manjih istog oblika. Za veliki gala bife postavlja se stol u obliku slova ’’ u’’ . Bife stol se može postaviti  etažno , tako da bude pristupačan sa obe strane. Izastola za bife stoji  kuvarsko osoblje ili osoblje konobarsko koje je vično  rasecanju mesa i peradi i filiranju  velikih . Pored ostalog pomažu gostima kod uzimanja hrane i odabiraju jela. Bife stol netreba natrpavati sa svim pripremljenim jelima. Kad se plitice nekog jela isprazne , dopuniti sa drugim  pliticama. Uvek postoji  dopuna stola i prepakovanje nekih jela sa plitica i ovala, kako bi stol uvek lepo izgledao. Od početka do kraja trajanja ovog raskošnog bife stola. U odnosu na način izlaganja jela na stolu i načina posluživanja razlikujemo  dve vrste hladnog bifea: francuski  i ruski .

..... Francuski hladni bife  .... Je značajan po tome što sva mesa i velike komade mesa peradi , divljači , i ribe sečemo u kuhinji  i poređamo na plitice ili ovale. Gosti se sami služe te odnose jelo na stolove koji su postavljeni u prostoriji. Pomoć gostima pružaju konobari i kuvari . Kako bi zadržali lep izgled stola i posle prvog uzimanja hrane. Kad se uzimanjem hrane od strane gostiju sve poremeti , osoblje mora dopunamada dovede do potpunog ponovnog reda na stolu . Kad se sve završi stol mora da izgleda lepo kao i kad je postavljen . U suprotnom                                                                                       će nastati čitava pometnja kao da su naišli jato skakavaca i sve opustošili. Gost mora da ima kao na početku tako i na završnici  pred sobom uredno postavljen stol.

....... Ruski hladni bife- je značajan po tome da se na stol stavljaju plitice s nerasečenim komadima mesa, cela  , divljač, i perad. Uloga konobara i kuvara  koji stoje kod stola ja da veštim rasecanjemizloženih komada mesa pomognu gostima kod uzimanja hrane.

Bife stol se postavlja na sredinu prostorije i obično ima stepenasti oblik da bi gosti imali  bolji   pregled  izloženih  jela. Pojedina jela gosti izbiraju sami  ali se ne služe sami , nego im na tanjir hranu stavljaju konobari.                                                                                        .

IZBOR JELA ZA PROSEČAN  HLADNI BIFE- ZA .- 100.- OSOBA

SERVIS OVALI                  PORCIJE + SERVIS  =  UKUPNO 

PORCIJA

1          hladni  rozbif    2  x    10        20  x  4  =     80

2          jaja    kasino     2    x       5     10   x  10   =     100

3          pršuta 2  x        10      20  x  4  =       80

4          punjena šunka           2   x       5        10  x   2 =      20

5          pečena piletina          2   x      5         10  x   3  =     30

6          pečeni  teleći frikando          2   x      5         10   x   5  =    50

7          pečeni svinjski kare  2  x      10        20  x  4   =     80

8          salata od vrganja       2  x       5         10   x   2  =   20

9          mešani sir       2  x       5         10     x  2  =  20

10        ruska salata   2   x    10         20  x  2  =    40

11        srneći hrbat    2  x      5          10   x   5 =    50

12        jagnjeći but     2  x      5          10   x   5   =   50

13        salata od govedine    2  x  10            20   x  4      = 80

14        salata od makarona   2  x    5            10     x    2  = 20

15        špargle u pavlaci       2  x    5            10   x     3    = 30

16        artičoke u vinegretu  2   x    5           10  x      3    =  30

17        ajvara leskovačkog   2    x<

....................Mozzarella – je talijanski beli sir, sveži sir  sa -45-.% masti u suvoj masi. Ranije se proizvodio  od bivoličkog mleka  danas se proizvodi od kravljeg  mleka. Talijani  ovaim  sirom   posipaju  pice, dodaju sosovima  u jela od testenine,  i mešaju  ga  u salate.

*********************************************************************************************************

Opsednutost zdravom hranom

Ukoliko precesto ramišljate o zdravoj ishrani i prisiljavate sebe da jedete odredenu vrstu hrane moguce je da ste postali opsednuti zdravom hranom i upali u ortoreksicnu nervozu, tvrdi doktorka Maja Nikolic sa niškog Klinickog centra. „Zdrava ishrana postaje i kod nas sve popularnija. Iako je to generalno dobro, osoba koja sebe prisiljava da jede odredenu vrstu hrane, može postati opsednuta time i upasti u takozvanu ´ortoreksicnu nervozu´ (opsednutost pravilnom ishranom)”. Bolest je sve prisutnija u zapadnim zemljama ali i u zemljama u tranziciji, jer se stanovništvo „bombarduje informacijama o tome koje su zdrave namirnice, a koje treba izbegavati”. „To nekada otežava odluku potrošaca šta je zaista dobro jesti. Žene su ugroženije od muškaraca. Poremecaj je primecen kod osoba koje stalno listaju casopise razmišljajuci šta je dobro pojesti”, kaže doktorka sa niškog KC.

Pozitivan odgovor na šest od deset navedenih pitanja može ukazati na ortoreksiju: da li više od tri sata dnevno razmišljate o svojoj ishrani, da li planirate svoje obroke nekoliko dana unapred, da li vam je hranljiva i nutritivna vrednost namirnice važnija od zadovoljstva koje osecate prilikom uzimanja te namirnice.

Zatim, da li smatrate da se kvalitet vašeg života smanjuje kada se poboljša kvalitet vaše ishrane i da li postajete stroži prema sebi u pogledu unosa zdrave hrane, da li Vam raste samopozdanje kad jedete zdravu hranu, da li cesto, umesto hrane koju obožavate, jedete zdravu manje ukusnu hranu.

Ukoliko imate cetiri do pet pozitivnih odgovora trebalo bi da se opustite više kada je u pitanju ishrana, a šest i više pozitivnih odgovora ukazuju na ortoreksiju. (RTS)iyvor herbateka -priredio ugursuz

 Svečani  hladni bife

Organizuje se  povodom  svečanih , kulturnih i sportskih događaja. Kada treba poslužiti  veću skupinu zvanica. Ovakav stol sa hladnim jelima se postavlja (  bife sto ) u predviđenim salamaza tako svečane prilike.  To su sle u okviru  hotla , npr: plava sala, banket sala, ili društvene prostorije i saloni. A može i u prostorijama naručioca . Naručioc može biti škupština opštine , kakvo preduzeće, sindikati  itd.

Svečani hladni bife  se priprema isključivo po porudžbini i tada se s naručiocem  utvrđuju  sve pojedinosti  i stavlja se  ’’ podsetnik ’’ – hladni bife se sastoji  od hladnih jela lepo složenih na pladnjeve, ovale , i razne plitice. U zavisnosti od jela koja  se daju  lepo složena , hladna jela se postavljaju  na bife sto. Hladni bife pruža  ugostiterljskom objektu  idealnu priliku  da pokaže  ukus , stručnost i kulinarsku veštinu  osoblja  koje priprema  hladni bife. Dakle kuhinja priprema hladna jela delimično i potpuno, dan ranije  što rasterećuje redovno poslovanje. Posluživanje iziskuje manje radne snage dakle broj  uslužnog osoblja ja manji  nego kod banketa,. Prednost usluživanja kod hladnog bifea jeste ta što  nije potrebno  voditi računa  o rasporedu gostiju  gde ko sedi. A po važnosti  i rangu  zvanica. Tako se gosti sami grupišu slobodno prema pripadnosti i ličnim  simpatijama. Tu se stvara želja gosta za društvenim kontaktima  , kao i poslovnim obavezama. Glavni gost ne sedi na čelo stola, nego se slobodno kreće među ostalim gostima, stvara kontakte  itd. Ako se hladnim jelima pridodaju i topla jela onda je to hladno topli – bife. Obično se ta jela služe na posebnom stolu i toplim           

Kupkama tj. U ( bain –marie )  ili se uslužuje iz specijalnih kolica za topla jela . Ako hoćemo da uvek uspe  hladni bife mora se izvršiti pripremaje ranije štoznači :  urediti prostorije , pripremiti bife stol, kao ipotreban inventar, tanjire, pribor za jelo, čaše, pepeljare , salvete, dekorisati sto sa cvećem , postaviti na sto pladnjeves jelima, urediti sto s pićima. Naročitu pažnju treba obratiti uređivanju  stola za bife, postavljaju se posebni stoljnjaci  prilagođeni toj potrebi. U zavisnosti od doba dana boja stoljnjaka i de od čisto bele sa motivima , pa do pastelnih boja. Takve stoljnjake koji su  prilagođeni  arhikterturi tj. Postavci stola nazivamo – ’’ stoljnjaci suknjice’’.  Stol za hladni bife se može postaviti i sa više suknjica.    U zavisnosti od modernijeg shvatanja o postavci ovog stola  postoje pravila kojih se u osnovi moramo držati. Ali nikao ostati  na tome. Stoljnjak , suknjica ili klasičan kod postavljanja treba biti  od poda oko  pet santimetara. Uputno je na stolu staviti  odgovarajuće nadstoiljnjake. Plitice s hladnim jelima se postavljaju polasata pre dolaska gostiju . U prvi red se stavljaju  tanjiri , hvataljke , i papirni salveti , lakša jela i hleb . U drugi red se stavljajuteža mesna jela. U treći red završna jela, sir, kolači , i voće – glavni deo  - hladnog bifea  čine jela  postavljena  na hladnim pliticama , ovalima i činijama, pladnjevima i platnama od različite vrste mesa, nadopunjeni jelima od peradi i divljači,  kao i paštete, galantini , musevi.

Tu treba dodati posebno  složeno povrće i plemenito povrće, kao i prateće sosove. Gosti sami odabiru jela, stavljaju u tanjir i odnose na sto . Pladnjevi ili plitice se pune jelima od različitog mesa , pripremljenog  na način kao to iziskuje ova vrsta prigode.  

...govedina : goveđi file, ramstek, rozbif, turnedo hladni, suvi goveđi jezik.

...teletina : teleća leđa, savijeni bubrežnjak, plećka, frikando, kotleti, medaljoni.

--- svinjsko meso: pršut, pečeni but na stalku, kare, suvi svinjski kare, suvi vrat.

..... Ovčije i jagnjeće meso : jagnjeća leđa, koktleti, punjeni but, i ruža.

---- hladno mešano pečenje : se sastoji odviše vrsta pečenog mesa i lepo složenog .kod slaganja voditiračuna  o obliku i bojama kao se slažu.

..... Plitice od peradi i divljači : piletina, kopuni, ćuran, guska, ---- divljač, fazan, prepelica, divlja guska, divlja patka, morka.

...... Plitice od dlakave divljači : jelen,  srna, divlja svinja, od kojih se koriste samo meki delovi  mesa finog vlakna. Delovi mesa uglavnom se pripremaju , pečeni i serviraju se u ovom slučaju hladni.

..... Različiti ovali i plitice : sastoje se od hladne šunke, hladnog goveđeg filea, pečeni kopun, mus od piletine, mus od šunke, patka s anannasom, guska u aspiku, prepelica u aspiku , puževi sa salatom valdorf.

 ....prilikom postavljanja ovala i plitica obratiti pažnju na estetsku sliku simetriju i razmak . Plitica od ruba stola i plitica među sobno . Plitice istih boja  ne stavljaju se jedna pored druge. Najlepše ukrašene plitice se stavljaju  na vidljivo mesto. Najveće plitice se stavljaju oko sredine stola. Plitki tanjiri i desertni se slože u skupove koji čine njviše petnaest tanjira u jednom skupu, i postavljaju se uz rub stola s leve strane tanjira se postavljaju skupovi papirnih salveta. Ako sala nije to drukčije postavila .  Pribor za posluživanje se stavlja u blizini  jela. Ostali prostor se iskoristi  između tanjira dase stave  sosovi. Popis jela za svečani hladni bife sastavlja šef kuhinje sa rukovodiocem  menadžerom – h. I . P- a. Razumljivo u saglasnost naručioca. Asortiman zavisi od materijalnih i znalačko  tehničkim mogućnostima   kuhinje. Netreba tu  zapostaviti ugovorenu  cenu.

Danas, kada postaje imperativ ili biti mlad ili makar izgledati što je moguće mlađe, velika je potražnja za najraznovrsnijim sredstvima koja će vas učiniti mlađim i vitalnijim. Sad, mada nikakav eliksir mladosti još uvek ne postoji, ipak možete pronaći namirnice koje će vam održati zdravlje i vitalnost i makar u izvesnoj meri sačuvati vaš mladalački izgled. Uopšteno uzev, uravnotežena ishrana bez previše masnoća i slatkiša, u kojoj su zastupljene sve grupe namirnica, kao i dosta tečnosti, pomoći će vam da očuvate zdravlje i osećate se dobro u sopstvenom telu. Evo i nekih namirnica koje imau direktan uticaj na to da izgledate mlađe.

Najvažnija od svega je, verovali ili ne, voda - ona obična, negazirana (dobre su one flaširane, ali slabomineralne). Ako nemate dovoljno vode u organizmu, osećate se umorno, a bore se brže pojavljuju. Preporučena dnevna količina je dva litra, s tim što ne mora da se radi samo o vodi (za organizam je idealna mlaka), može da bude i nezaslađen biljni ili voćni čaj. Ipak, dobro bi bilo da bar pola od toga bude čista voda.

Puno se priča o prednostima maslinovog ulja i ono je, zaista, veoma zdravo. Međutim, dobro je i suncokretovo ulje - jača nervni sistem i sposobnost pamćenja. Suncokretovo ulje sadrži dosta vitamina E, koji je bitan za borbu protiv slobodnih radikala, a samim tim i protiv preranog starenja ćelija.

Beli i crni luk, ako zanemarimo neprijatan miris koji ume da se zadrži prilično dugo nakon što ste ih konsumirali, veoma su korisni. Deluju kao prirodni antibiotik i, za razliku od fabrički proizvedenih antibiotika, pomažu i u borbi protiv bakterija i u borbi protiv virusa. Uz to, snižavaju krvni pritisak i nivo šećera u krvi i jačaju srce. Na sve to, zbog kiselina koje sadrže, čine kožu zategnutom i mladolikom.

Za kraj, riba: sadrži dosta joda, a jod omogućava tiroidnoj žlezdi da luči hormone neophodne za mišljenje i kretanje. Sadrži i omega 3 masne kiseline i tako smanjuje rizik od srčanih oboljenja i šloga. Riba sadrži i taurin, aminokiselinu koja čuva elastičnost krvnih sudova. Preporučljive su tri porcije nedeljno, najbolje morske ribe - samo izbegavajte krupnije primerke, jer oni mogu da sadrže dosta žive, koja je u većoj količini toksična.Priredio>ugursuz/izvor: hrana koja leči

The shiitake (Lentinula edodes) is an edible mushroom native to East Asia. It is generally known in the English-speaking world by its Japanese name, shiitake. Shiitake mushrooms have been researched for their medicinal benefits, most notably their
anti-tumor properties.

Shiitake tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom. Ova pecurka potice iz Japana gde je vec dva milenijuma zovu carskom gljivom, jer je na jelovniku na imperatorskoj trpezi u Kjotu, ali je bila i sastavni deo jela imucnijih samuraja.
Najstariji zapis o iskustvima tradicionalne japanske medicine u lecenju gljivama vezan je uz godinu 199. n. e., kada je japanski car Chuai dobio shiitake na poklon od jednog domorodackog plemena.

Ona je dobar izvor minerala : kalcijuma(Ca), fosfora(P), gvožda(Fe), kalijuma(K) i magnezijuma(Mg). Bogate su i vitaminima iz grupe B: B1 (tijamin), B2 (riboflavin), B3 (nijacin), B5 (pantenol), B6 (peridoksin), B11(folna kiselina), B12 (kobalamin), D (kalciferol) dok ostale sadrži u manjem procentu. Shiitake takode sadrže sve esencijalne amino kiseline i biljna vlakna (deo biljnih celija koji ne podleže varenju) koja imaju važnu ulogu za probavni sistem. Azijski narodi koriste plod shiitake vekovima u narodnoj ili tradicionalnoj medicini. Savremena medicina koristi mnogo precišcenije, koncentrovanije derivate shiitake.

Prema tradicionalnoj japanskoj i kineskoj medicini shi-take znacajno povecava snagu i vitalnost organizma i omogucava telu da se bolje odbrani od velikog broja organskih poremecaja (Stamet, P., 1993). Japanski i Americki istraživaci su pokazali da ova vrsta gljiva poseduje odreden broj biološki aktivnih jedinjenja koja inhibiraju celijsku degeneraciju. Medu ovim supstancama narocito se isticu dva zaštitna polisaharida - lentinan i AC2P. Lentinan stimuliše imuni sistem kod iznemoglih osoba kao i produkciju interferona (Mori et al, 1987). Deluje aktiviranjem celija ubica i pomocnika T celija. Drugi polisaharid AC2P ometa kolonizaciju i razvoj nepoželjnih mikroorganizama. U združenom delovanju predstavljaju zncacajan element zaštite organizma.PRIREDIO- ugursuz-izvor Herbateka

The shiitake (Lentinula edodes) is an edible mushroom native to East Asia. It is generally known in the English-speaking world by its Japanese name, shiitake. Shiitake mushrooms have been researched for their medicinal benefits, most notably their
anti-tumor properties.

U svetu su sve popularnije gljive s medicinskim dejstvom. Na tržištu se pojavljuju u obliku cajeva, supa, tableta i kapsula s koncentrisanim aktivnim supstancama ekstrahovanim iz gljiva. Pored kombinovanja sa standardnim metodama lecenja, gljive s lekovitim svojstvima preporucuju se i kao preventiva.
Danas možda najcuvenija gljiva shiitake (kod Kineza najcešce "siang gu"), Lentinula edodes, pocinje se u Kini uzgajati oko 1000. godine, kako navodi još 1313. Wang u "Knjizi o poljoprivredi".

Lentinus edodes je latinsko ime pecurke, nadaleko poznate kao šii take (shii - hrast i take - pecurka).
Prema sistematici gljiva Shii-take spada u:
Razred: Basidiomycetes
Podrazred: Holobasidiomycetes
Red: Agaricales
Porodica: Lentinacae
Rod: Lentinus
Vrsta: Lentinus edodes (Berk)

Aktivne materije Shii-take:
Lentinan: beta 1,3 glukan je znacajan zbog antitumornog delovanja. Vršena su
istraživanja na životinjama gde se utvrdila znacajna efikasnost inhibicije rasta tumora (sarkoma) nakon cega su usledila i klinicka istraživanja, te je 1986 godine lentinan uveden u klinike kao antitumorno sredstvo.
Eritadenin: derivat butanske kiseline, a delovanje mu je registrovano kao
antiholesterolemik (smanjuje kolicinu holesterola u krvi), te prevenira arteriosklerozu, infarkt i dr.Priredio - ugursuz-izvor HERBATEKA

Mali osvrt na vino

Na osnovu istraživanja dolazimo do saznanja mnogih naučnika , da se vinova loza javlja u tercijaru. Dakle milione godina pre pojave čoveka. Misli se da je grožđe najstarije voće na svetu.  Za prevreli sok od svežeg grožđa , za vino se kaže da je jedno od najstarijih pića.

Kada je i gde prvi put prizvedeno verovatno nikad nećemo saznati . Konstatujemo da je prizvodnja vina stara koliko i čovek . Mnogi autori  naglašavaju vino kao vrednu namirnicu, a drugi kao alkoholno piće. Svaki pojedinac različito koristi vino .   Ako je u grnicama dozvoljenog ,

Organizam ima mnogostruke koristi. U suprotnom se može govoriti o alkoholizmu.  Alkoholizam je hronična bolest, dugo se i teško leči .Zavisnost o alkoholizmu  predstavlja jedno od najvćih zla savremenog društva. Kad naši poznati naučnici govore  o dobri osobinama vina  gotovo da uvek ističu  njegovu hranljivost i higijensku vrednost.  Lekovitost vina nije samo  narodno verovanje , nego ima svoje zagovornike u mnogim autoritetima enologije  i medicine . U prošlosti i u današnje vreme dobri poznavaoci i ljubitelji kuvanja, tvrde da je vino

Začin jelu. Vino pospešuje varenje hrane . Vino nije samo degustatorski užitak  nego i digestiv. Vino je satavni deo jela neposredno i posredno-

Miris i ukus povećava sekreciju sokova probavnog sistema, a toje vrlo korisno . Dobar učinak  na resorbciju vitamina  -(  b- 12 ) . Intrisic faktor

Odgovornog za normalan razvoj eritrocita. Ovu odgovornost nemaju žestoka alkoholna pića kao se inače mislilo. Vina sa stanovišta  geroprfilakse starijim osobama u dobi nakon 45- godina  života , kiselina u želudcu se najčešće smanjuje pa se preporučuje uz dobro jelo i čašica dobrog vina.  Važno je znati da ima  slučajeva u koji ma se vino nemože preporučiti . Možda organizam  nepodnosi vino pa je preosetljiv, a može biti posredi bolest kojoj je kontraindkacija. Posluživanje vina predstavlja pravo znanje i majstorstvo , tu postoje pravila i finese koji se moramo  strogo držati.  U mnogim kuvarskim knjigama je ova materija

Dobro obrađena a to je ’’ Prvi kuvar sveta Pellaprat’’ i ostali.  Da o ukusima nije valjano rspravljati pa i o izboru vina i jela  je dokz da je nemoguće zadovoljiti  sve ukuse.  Ali treba  znati prilagoditi vina jelima koja se uslužuju , tako da vina budu što prikladnija. Vino u kuhinji ima značajnu ulogu .Vina su  nezamenljiva pri kuvanju, dinstanu i pri mariniranju svežeg mesa, izrade sosova i poslastica. Topla jela bih bez vina bila nezamisljiva u kulinarstvu. Za kuvanje se kod različitihjela upotrebljavaju i različita vina : suva , mlada bela vina. Dobar kuvar će znati da goveđe meso , svinjsko, ovčije meso, a naročito meso divljači nakon mariniranja u vinu za 24- sata, omekša. I da će kad se pripremi, imati mnogo bolji ukus .bela vina se dodaju samo kuvanim jelima od belog mesa, i kuvanim jelima od povrća, ribe ,rakova ,nekim hladnim i toplim sosovima, pa i nekim slatkim jelima od jaja i testa i voća. Crna ili crvena vina  se manje upotrebljavaju ali su neizostavni u dogotovljavanju tamnih sosova   i dodaju se pri kraju kuvanja. Nekim jelima od testenine , peradi i  s sosovima, jelima od pečuraka i šparoga dodaje se i  suvi penušac. Kuvanje s vinom je specijalnost koja se ranije izučavala kod glasovitih kuvara u parizu, a trajalo je više od godinu dana,

Vino u kuhinji pruža velike mogućnosti, ali se o tome malo zna pa se i tako koristi. U okviru gastronomije deluju stručnjaci koji su školovani kao specijalisti  za usluživanje vina. Oni nose naziv – Sommelier- ili vinonoše tj. Uslužitelji vina.   U boljim restoranima i hotelima, nabavljaju vina. Daljni  zadatak je da pomaže gostima u izboru vina koje će uz poručeno jelo  da konzumiraju. Sommelier mora  znati sve o vinima  od uzgoja vinove loze sve do negovanja vina i posluživanja istog. Sommelier je ukratko ugostiteljski vinski ekspert okrenut gostu čije poverenje mora steći otvorenim i objektivnim tumačenjem vina. Mora biti svestrano obrazovan.

Vino je najkorisnije  od svih pića

Najukusnije od svih lekova

Najugodnije od svih životnih Namirnica

                           Plutarh

Pojavom novih selekcija vinove loze  dobili smo velki izbor vina. Tako da svako vinogorje ima  svoj hit berbe te godine, moderno vino koje se plasira na tržištu. To možemo zapaziti  vina iz svih grupa. Po podeli koju su dali stručnjaci  enolozi , čiji je napor i znanje za visoko poštovanje.

Tako imamo i novitete u kombiniranju , koje vino uz koje jelo. Wox  grupa enologa i gastronoma nemačke u svojoj knjizi o vinima i jelima predstavljaju spoj novog i tradicionalnog. Tradicionalna podela i preporuka izgleda kao sto se vidi iz sledećeg prikaza.

Aperitivna vina : služe se pola sata pre jela. --- vermut , specijalna vina tipa jerez, porto vina.

Aperitivna vina uoči jela neposredno: prevrelo jako belo vino

Za ostrige, školjke, i hladne  rakove ( suvi penušac, mlada bela vina lagana)

Hladna predjela, pršut , salame, šunka, kobasica, guščija jetra, paštete islično ( suva bela vina , lagane ružice i opoli)

Predjela s jajima i mesom, testenina smesom i sosom

( lagana crna vina i opoli )

i čorbe (  neservira se vino )

Bela  kuvana u sosu(  odležana bela vina )

Plava  pečena, pržena, poširana,( odležana bela ili lagana crna vina i opoli )

 s roštilja (  jaka bela i crna vina ) 

Svetlo meso , bela perad ( bela vina )

Tamno meso i tamna perad ( crna vina )

Divljač i divlja perad  ( teška jača crna vina )

Sir i jela od sira ( crna stara vina )

Kolači i sladoled  ( polusuvi penušac ,aromatična polusuva i slatka vina ) desertna vina ).

Pola sata posle jela ( suvi penušac )

Voće , orasi ( polusuvi penušac, prirodna

Cimet i oraščić kao lek

Zdravlje

Mnoge kulture poznaju lekovita svojstva začina i koriste ih vekovima, da ne kažemo milenijumima. U naše vreme nauka je i dokazala da je veliki broj začina zaista lekovit, bar za neke bolesti i poremećaje. Cimet, na primer, omiljeni začin za sutlijaš i kolače s jabukama, povećava aktivnost insulina – kašika dnevno značajno snižava nivo šećera u krvi. Osim toga, snižava i nivo triglicerida i lošeg (LDL) holesterola. Od starine se koristi protiv zubobolje, a sprečava i oboljevanje desni, služi kao sredstvo protiv upala (uključujući i zglobove i urinarni trakt), za poboljšanje varenja i sprečava slepljivanje krvnih pločica i može da ubije bakterije poput ešerihije koli. Uz to je i antioksidans, koji sprečava dejstvo slobodnih radikala na tkiva i ćelije. Muskatni oraščić, nezaobilazni sastojak koljiva, može da uspava one koji pate od nesanice, smiri i umiri anksiozne i nemirne, ublaži grčeve mišića. Takođe olakšava bolove u zglobovima i one od gihta, snižava krvni pritisak, leči mušku neplodnost i impotenciju, poboljšava koncentraciju i cirkulaciju, snižava nivo holesterola u krvi i leči zubobolju. No, pošto je vrlo moćan, ne sme se preterati u količini da se ne bi ispoljile nuspojave, poput mučnine, halucinacija, otoka i šoka – zaista ga treba samo ovlaš natreti u kuvano žito ili neko varivo.
Karanfilić, koji daje tako prijatan ukus kompotima i kuvanom vinu (zimski "lek" protiv prehlade), takođe se u narodnoj medicini koristi protiv zubobolje, ali i sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Ima i protivupalna, antibakterijska i antioksidativna svojstva. Olakšava respiratorne bolesti, poput astme i bronhitisa, kao i artritis i reumu. Osim toga, eliminiše parazite, gljivice i bakterije iz creva, a dobar je i za povećanje mentalnih sposobnosti i kreativnost.
Đumbir, sastojak napitka zvanog džindžer ejl (đumbirovo pivo) i nekih kolačića, može da pomogne kod prehlade jer zagreva, a povećava i imunitet. Od davnina se koristi protiv mučnine svih porekla. Otklanja gasove u stomaku i smiruje ga, povećava lučenje žuči i unapređuje zdravlje srca. Koristan je i kod reumatizma, artroze, migrene i takođe ima antioksidativna svojstva.
Nana je još jedan od starinskih začina - lekova. Smiruje želudac i pomaže kod "nervoznog stomaka", sprečava razvoj bakterija i gljivica, olakšava simptome kod alergija i astme, a postoje i tvrdnje da može da zaštiti od pojave nekih vrsta raka.
No, ono što smo već napomenuli za oraščić, važi i za ove, pa i ostale začine: ne treba ih jesti u velikim količinama i ne svakog dana, jer se može razviti alergija. Osim toga, ni u kojem slučaju ih ne treba smatrati lekom koji može da zameni "oficijelni" medikament koje će vam propisati lekar.

» 137 citanja- izvor herbateka -priredio ugursuz

Bosiljak
( ocimum basilicum )

Bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu , Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa.

Za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.
Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.

Bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi.Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija.

Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva..

- 10 super sagorevača masti

Formirajte svoju dijetu u skladu sa ovim NAMIRNICAMA i uspeh je zagarantovan

CVEKLA
Dejstvo: Cvekla pospešuje rad metabolizma i protok žuči, što je izuzetno važno za sagorevanje masti. Gvožđe i folna kiselina snižavaju nivo masti u krvi, tako da ne postoji mogućnost da dođe do njenog taloženja na krvnim sudovima.
L&Z savet: Pomešajte sok od cvekle sa sokom od narandže ili od šargarepe. Naime, u kombinaciji sa vitaminom C pospešuje se dejstvo gvožđa u organizmu.

VITAMIN C
Dejstvo: Ovaj vitamin "protiv prehlade" veoma je efikasan sagorevač masti. On podstiče produkciju hormona, koji utiče na to da se masnoća brže pretvara u energiju. Prave vitaminske bombe su limun, kivi, grejpfrut, paprika, brokoli i šipak.
L&Z savet: Vitamin C ima posebno dejstvo preko noći i to ako se kombinuje sa belančevinama. Zato pre spavanja popijete čašu surutke ili mleka, u koju ćete dodati nekoliko kapljica soka od limuna.

SURUTKA
Dejstvo: U surutki se nalazi velika količina vode, pa je sadržaj kalorija i masti vrlo mali. Surutka sadrži veliku količinu kalcijuma, kalijuma, belančevina i vitamina B2, što pospešuje razgradnju masti. Osim toga ovi sastojci jačaju i imunološki sistem.
L&Z savet: Surutka se može kupiti u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Odnedavno postoji i surutka u prahu koja se meša s vodom.

ĐUMBIR
Dejstvo: Ovaj pikantni koren sadrži eterična ulja, koja podstiču rad žuči, a time i razgradnju masti i izlučivanje štetnih materija iz organizma. Enzimi u ovom korenu pospešuju varenje.
L&Z savet: Iseckajte 10-20 g đumbira, prelijte sa vrućom vodom ili surutkom i popijte.

CELER
Dejstvo: Celer ima specifičan ukus, jer sadrži veliku količinu zdravih eteričnih ulja. Zbog toga ovo povrće ubrzava varenje i razmenu materija u organizmu. Osim toga, celer sadrži i kalijum, koji podstiče izlučivanje tečnosti.
L&Z savet: Koren celera se često koristi za spremanje supa i sosova, a može da se jede i svež.

BIBER
Dejstvo: Kada pojedete nešto ljuto, postane vam toplo. I dobro je što je tako! Toplota u organizmu pospešuje razmenu materija, podstiče cirkulaciju krvi i otvara pore. Sve to ubrzava razgradnju masti.
L&Z savet: Slično dejstvo ima i kari, čili ili paprika. Inače, ovi začini su mnogo zdraviji od soli, pa ih treba što češće upotrebljavati u ishrani.

KISELI KUPUS
Dejstvo: Kiseli kupus je pravi sagorevač masti i u sebi sadrži ogromnu količinu vitamina C. Osim toga, kiseli kupus je bogat i mlečnim kiselinama, koje su izuzetno važne za prirodnu floru u crevima. Kiseli kupus pospešuje varenje i izlučivanje štetnih materija iz organizma.
L&Z savet: Slično dejstvo ima i rasol, a on se može piti i u kombinaciji sa voćnim sokovima.

ANANAS
Dejstvo: Ananas ima izuzetno dejstvo na organizam. U njemu se nalazi velika količina bio sastojaka, kao i jedan važan enzim - bromelin. On podstiče razmenu materija i razgradnju masti. Ovo tropsko voće podstiče i izlučivanje tečnosti iz organizma, čime se zatežu vezivna tkiva.
L&Z savet: Enzim bromelin je aktivan samo u svežem voću. Inače, zreli ananas ima veoma jak miris. Komadići i kolutovi ananasa iz konzerve takođe sadrže veliku količinu vitamina i najbolje ih je jesti pomešane sa jogurtom.

CELEARIJE
Dejstvo: Lešnici i žitarice sadrže ogromnu količinu magnezijuma, koji u telu podstiču razmenu materija. Time se povećava potrošnja energije, tako da mast ne uspeva da se zadrži u organizmu.
L&Z savet: Izuzetno je važno da svakodnevno pijete dosta tečnosti. Naročito je pogodna mineralna voda, koja sadrži veliku količinu magnezijuma (više od 50 mm u 1 l).

PAPAJA
Dejstvo: Ovo egzotično voće je bogato zdravim aktivnim sastojcima. Vitamin C pospešuje razgradnju masti. Enzim papain podstiče varenje i razmenu materija, tako da se telo oslobađa štetnih sastojaka.
L&Z savet: Prilikom kupovine papaje treba da obratite pažnju na njenu boju. Zrela papaja je žute boje. Ona ne bi trebalo da se drži na temperaturi manjoj od 7 C. Papaja se seče po sredini i iz nje se vade koštice.